Bitka kod Salamine
 
Kretanja oko Eubeje i Salamine   
Bitka kod Salamine
Sukob   Grčko-Persijski ratovi   
Datum   verovatno 28.septembar, 480. pne.   
Mesto   kraj Salamine,Grčka   
Ishod   Grčka pobeda   
Sukobljene strane   
grčki polisi   Persija   
Komandanti   
Euribijad iz Sparte
Temistoklo iz Atine
Adejmant iz Korinta
Aristid iz Atine   Kserks
Ariajamen †
Artemizija   
Snage   
371 brod   600 brodova   
Gubici   
40 brodova   200 brodova   

Bitka kod Salamine, verovatno 28.septembra 480. pne. bila je pomorska bitka između udružene flote grčkih polisa i persijske flote. Bitka se vodila blizu Atine u malom prolazu između ostrva Salamine i Pireja. Perzijanci su imali mnogo više brodova. Međutim ponovo dolazi do izražaja pokretljivost grčkih brodova, pa Grci pobeđuju daleko veću Persijsku flotu. Ta bitka je označila prekretnicu Grčko-Persijskog rata, jer posle nje Persijski car Kserks povlači većinu armije u Persiju.

Sadržaj
1 Pozadina
2 Pripreme
3 Bitka
4 Posledice
5 Vidi još

Pozadina

Posle Termopilske bitke 11.augusta 480. pne. Atinjani beže na Salaminu, dok Persijanci zauzimaju i pale Atinu. Posle nerešene bitke kod Artemizija grčka flota dolazi do Salamisa. Spartanci žele da se vrate na Peloponez i da zatvore zidom Korintski prolaz, da bi sprečili kopneni prodor Persijanaca do Peloponeza. Korintski prolaz u dužini od 6 km deli poluostrvo Peloponez od ostatka Grčke. Atinski komadant Temistoklo ih je uspio uveriti da zid ništa neće značiti, ako mornarica može prevoziti i snabdevati Perzijsku armiju.

Inače rasprava Temistokla i Spartanaca ticala se prorokovanja Delfijskog proročišta koje je kao i inače neodređeno prorokovalo da će Salamina "doneti smrt ženinim sinovima" i da će Grci biti spašeni drvenim zidom. Temistoklo je interpretirao drveni zid kao flotu brodova i tvrdio je da će to doneti Perzijancima smrt. Inače neki Atinjani su to predviđanje uzeli doslovce, pa su se zabarikadirali drvenim zidom na ulazu u Akropolis. Persijanci su olako razbili taj drveni zid, njih pobili, a Akropolis zapalili.

Pripreme

Grci su imali 371 brod. Nominalni komadant je bio Spartanac Euribijad, a stvarni je bio Temistoklo. Spartanci su imali malo brodova, ali oni su sebe smatrali prirodnim vođama bilo koje zajedničke grčke vojske i uvek su zahtevali da njihov general ima komandu. Od 371 broda, 180 je bilo iz Atine, 40 iz Korinta, 30 iz Egine, po 20 iz Kalkisa i Megare,16 iz Sparte itd.

Mnogo veća Persijska flota imala je 600 brodova. U početku invazije Perzijska flota je imala 1200 brodova, ali mnogi brodovi su izgubljeni u Egejskom moru i Artemiziju. Persijanci su odlučili da unište grčku flotu kraj Salamine, pa se car Kserks pripremio da gleda sa obale taj prizor.

Euribijad i Spartanci su nastavili svađu sa Temistoklom o nužnosti bitke kod Salamine.Oni su želeli da se bore bliže Korintu, da bi u slučaju poraza mogli da se povuku na glavno kopno ili da se potpuno povuku i čekaju da ih Persijanci napadnu kopneno. Temistoklo je tvrdio Euribijadu da nikakvi zidovi neće pomoći ako Persijska flota opstane. Bojeći se da će biti nadglasan od Spartanaca, Temistoklo se odlučuje na trik. Šalje uhodu persijskom caru Kserksu, da bi Kserks poverovao da se Grci nisu složili oko mesta bitke i da će se povlačiti preko noći. Kserks blokira zapadni prolaz, tako da brodovi ne mogu pobeći. Time su Spartanci ometeni da promene Temistoklov plan. Tokom noći Persijski brodovi su pretraživali zaliv ne bi li sprečili grčko povlačenje, do koga nije ni došlo.

Bitka
 
Sledeće jutro ( verovatno 28.septembra) , Persijanci su bili preumorni tražeći grčke brodove celu noć, jer očekivali su da ovi beže zapadno. Zatim su krenuli u tesnac da svejedno napadnu grčke brodove. Korintski brodovi se povlače i time uvlače Persijske brodove još dublje u tesnac. Dugo se nijedan grčki brod nije usudio da napadne, a onda je jedan ojačanim kljunim udario u vodeći persijski brod.

Kao i u Artemiziju, mnogo veća persijska flota nije mogla manevrirati u uskom tesnacu, a atinski brodovi su razbijali kljunovima perzijske brodove. Persijanci su pokušavali da okrenu brodove, ali jaki vetar ih je sprečavao. Oni koji se nisu mogli okrenuti, ostajali su blokirani ostalim persijskim brodovima i zaglavljivali su prolaz. Grčki i Persijski brodovi su razbijali jedni druge i čak se mestomično pretvaralo sve u kopnenu bitku. Strele i koplja su letili sa broda na brod. Glavni Persijski admiral Arijamen je svojim brodom udario u Temistoklov brod, ali u bici prsa u prsa jedan Grk ubija Arijamena.

U uski zaliv moglo je ući samo 100 persijskih brodova. Grci bi ih uništili i onda je mogao ući novi val brodova koji bi bio uništen. Najmanje 200 persijskih brodova je potopljeno. Atinski komadant Aristid preotima ostrvce Psitaleju od Persijanaca. Tu su pobijeni svi Persijski besmrtnici, koji su se tu zatekli. Prema Herodotu, Persijanci su imali jako velike gubitke jer za razliku od Grka mnogi nisu znali da plivaju. A i oni Persijanci koji su doplivali do obale pobijeni su. Kserks je uništavanje svoje flote gledao sa obale sa zlatnog trona.

Posledice

Pobeda Grka označava prekretnicu Grčko-Persijskog rata, jer posle nje Persijski car Kserks povlači većinu armije u Persiju, bojeći se da će Grci uništiti brodove, koji su služili kao mostovi preko Helesponta (Dardanela). Kserks se vratio u Perziju, ostavivši u Grčkoj okupacione trupe pod komandom Mardonija. Mardonije je ponovo okupirao Atinu, a savez grčkih polisa ratuje protiv njega u bitkama na Plateji i Mikalama 479. pne.

Eshil, koji je i sam sudelovao u ratovima, napisao je o ratu komad "Persijanci". Bitka kod Salamine označava spas za Grčku, da je ne apsorbuje Persija. Ali ta bitka ima i širi značaj, pobedu evropske sile nad azijskom i pojavu Zapadne civilizacije kao glavne sile sveta.

Izvor: Wikipedia