Bitka kod La Plate

Deo Drugog svetskog rata   

Admiral Graf Špe tone   
Vreme:   13. decembar, 1939.   
Lokacija:   Kraj estuarija reke La Plate, Urugvaj   
Rezultat:   Britanska propagandna pobeda   
Sukobljene strane   

Velika Britanija
+ Novi Zeland

Nemačka
Zapovednici   
Henri Harvud   Hans Langsdorf   
Jačina   
1 teška krstarica
2 lake krstarice   1 džepni bojni brod   
Gubici   
1 krstarica oštećena
72 mrtvih   1 džepni bojni brod potopljen
36 mrtvih   

Bitka kod La Plate (13. decembar, 1939.) bila je prva veća pomorska bitka u Drugom svetskom ratu. Nemački džepni bojni brod Admiral Graf Špe, koji je bio patrolirao južnim atlantikom, pronađen je kraj estuarija reke La Plate u Južnoj Americi od strane tri manje britanske krstarice: Ahiles, Ekseter i Ajaks.

Tokom bitke, Ekseter je pretrpio teška oštećenja, te je prisiljen na povlačenje. Ajaks i Ahiles prisilili su Graf Špea da se povuče u neutralnu luku Montevideo. Nakon veoma napetog perioda kapetan Graf Špea, Hans Langsdorf, zapovedio je da posada sama potopi svoj brod umesto da ponovno uđe u bitku. Bitka je bila veliki propagandni udarac za Nemce.

Bitka

U oko 0614 časova po lokalnom vremenu 13. decembra 1939. brodovi su primetili jedni druge i počeli su se primicati. Posada Admiral Graf Špea je napočetku posumnjala da su, osim Eksetera, druge dve lake krstarice manji razarači koji su štitili konvoj. Tada i Nemci napadaju. Ekseter se okreće prema severozapadu dok Ajaks i Ahiles zajedno prema severoistoku. Graf Špe otvara vatru iz svojih 280 mm topova u 0618.

Ploveći na zapad paralelno s britanskom teškom krstaricom Ekseter bojni brod Admiral Graf Špe snažno ju je tukao svojim najjačim topovima, a novozelandska krstarica Ajaks sve je više zaostajala. Oko 0716 nemački bojni brod naglo skreće prema britanskoj teškoj krstarici Ekseter u nameri da je konačno potopi. Premda na britanskoj krstarici deluju samo dva topa, ostali su oštećeni, posada Eksetera tako dobro gađa da je Graf Špe morao ustuknuti i udaljiti se. Istodobno britanska laka krstarica Ahiles i novozelandska laka krstarica Ajaks uspievaju smanjiti razdaljinu i sada one tuku sve preciznije po nemačkom brodu. Izgledalo je da su u tom trenutku Nijemci izgubili živce i da više ne znaju na koju stranu da uzvrate paljbu.

Ipak, zapovjednik bojnog broda Admiral Graf Špe Hans Langsdorf usmerio je paljbu na lake krstarice i u 0725 granata od 280 mm pogađa Ajaks i uništava mu obje krmene topničke kule. Istodobno pogođena je i Ekseter koja sada ostaje bez svih topova i više nema čime uzvratiti po Admiralu Graf Špe. Britanske krstarice bile su primorane udaljiti se od nemačkog bojnog broda i žurno izvršiti popravke ne bi li ponovno mogle u boj s još ne načetim nemačkim bojnim brodom. Nikada neće biti jasno zašto se nemački bojni brod iznenada sklonio u neutralnu luku Montevidea, a nije bolje iskoristio svoje bojne mogućnosti i prednosti. Sukladno tadašnjim međunarodnim propisima bojni brod smio je ostati u neutralnoj luci najviše 24 sata, njemački veleposlanik uspeo je izboriti traženih 72 sata, a opet nije jasno zašto su se britanski diplomati u Montevideu tome žestoko protivili kad je Britancima više odgovaralo da Admiral Graf Špe ostane u luci čim duže. Naime, u pomoć ozbiljno oštećenoj britanskoj bojnoj skupini hitala je britanska teška krstarica Kamberlen od 10,000 tona s osam topova od 203 mm. Kamberlen je bila nešto jača od Eksetera i jedina je bila u mogućnosti pomoći dok su svi ostali britanski ratni brodovi bili na hiljade milja daleko.

Namjera Nemaca sada je bila jasna: trebali su se probiti prema luci Buenos Aires gde bi argentinske vlasti bile mnogo popustljivije prema nemačkom bojnom brodu. No, 17. decembar stigla je teška krstarica Kamberlen. Nemački džepni bojni brod Admiral Graf Špe polako je oko 1815 časova počeo napuštati luku praćen nemačkim teretnim brodom Takoma. Svi su pomislili da će se na pučini ispred Urugvaja razviti još jedan pomorski boj, ali dogodilo se suprotno. Oko 1956 na Admiral Graf Špeu začule su se snažne eksplozije, u prvom trenutku Britanci su pomislili da brod otvara paljbu, no nije bilo tako. Samo 9 milja od obale Nemci su potopili sami svoj brod.

Posledice

Admiral Graf Špe je potonuo u plitkim vodama i zaseo na dno tako da su mu gornji delovi ostali nad površinom. Posada je spašena i prebačena u Argentinu, a zapovednik Langsdorf tri dana kasnije ubio se iz svog pištolja u jednom hotelu ostavivši pismo sledećeg sadržaja: Osobno snosim odgovornost za potapanje broda Admiral Graf Špe. Sretan sam da svojim životom plaćam svaku aluziju na čast zastave pod kojom je brod plovio. Zašto se zapovednik Langsdorf odlučio na potapanje, a ne na bitku, nitko neće saznati, a njegova tajna otišla je s njim u grob.

Izvor: Wikipedia