Perestrojka

Perestroika je pojam koji se koristio u sovjetskoj ekonomskoj i socijalnoj politici od 1987. godine. Sama reč Perestroika znači prestrojavanje.

Perestroiku je uveo Mihail Gorbačov i ona je predstavljala reformu koja je trebala da podigne sovjetsku privredu, koja je već od početka osamdesetih godina počela da stagnira. Plan je bio da se promeni neefikasna komandovana ekonomija i da se uvede decentralizovana, tržišno orijentisana ekonomija.

Gorbačov je najpre pokušao da promeni model centralnog planiranja ali nije hteo da sprovodi fundamentalne reforme. Kada to nije uspelo napravio je reformu poznatu kao perestroika sa svojim savetnicima.

Gorbačov nije smeo odmah da kaže jasno šta je to perestroika. Prvi put je za perestroiku rekao da je ravna temeljnim promenama tek onda kada se rešio protivnika iz Politbiroa.

U junu 1987. godine na plenarnoj sendici centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza, Gorbačov je predstavio osnovne teze perestroike, koje su vodile ekonomsku politiku Sovjetskog Saveza do kraja njenog postojanja.

U julu 1987. godine Vrhovni sovjet je doneo zakon o državnom preduzetništvu. Zakon je odredio da su državna preduzeća slobodna da odluče svoj nivo proizvodnje u zavisnosti od zahteva potrošača. Preduzeća su morala da ispune naređenje države ali su mogla da rasporede ostatak proizvodnje po volji. Sama su se finansirala i pokrivala troškove plate, poreza i nabavke kroz prihode. Sa perestroikom država nije više spašavala neprofitna preduzeća od bankrotstva. Propisano je i da preduzećem upravlja radnik izabran od strane kolektiva a ne od ministra. Ministar više nije određivao plan proizvodnje.

Perestroika je nastavljena tokom 1988. godine i doneseni su novi zakoni. Prvi put od Lenjinovog vremena zakon je dozvolio privatno vlasništvo. Istina, u početku je bio ogroman porez na privatno vlasništvo, ali je kasnije smanjen kako bi se razvio privatni sektor.

Gorbačov je perestroiku uveo u sektor spoljne ekonomije. Njegov program je prividno eliminisao monopol koji je imao ministar trgovine. Dozvolio je ministrima drugih sektora da sami vode svoju spoljnu politiku za svoj sektor. Na taj način je pokušao da im omogući da deluju direktno, a ne preko birokratije ministra trgovine. Ovo je pre svega pokušaj da se popravi nedostatak sovjetske spoljne politike i nedostatak kontakta između sovjeta i inostranih partnera.

Perestrojka je dozvolila strancima da investiraju u Sovjetski Savez. Nov zakon je omogućio strancima da poseduju 49% akcija, ali su Rusi morali da budu direktori preduzeća. Ovo nije uspelo da privuče strane investitore pa su skinuti limiti na broj akcija. Tokom prvih pet godina mnogo se pričalo o perestroici. Osnovano je oko 140 000 mešovitih preduzeća, pre svega u oblasti proizvodnje, trgovine robe široke potrošnje i usluge.

Većina ekonomista se slagala sa merama koje je uveo Gorbačov sa perestroikom ali se nisu slagali sa brzinom kojom treba da budu sprovedene. Oni su govorili da su radikalne reforme neprihvatljive osim ako se ne sprovode na duže vreme. Upozoravali su ga i na političke probleme koji mogu nastati sa promenom društvenog sistema.

Već 1990. godine, perestroika je počela da slabi i privredna situacija je ponovo bila kritična. Optimizam je vrlo brzo nestao zajedno sa Perestroikom.

Izvor: Wikipedia