Tiberije Klaudije Neron Cezar (Tiberius Claudius Nero Caesar Drusus ) (1. avgust, 10. pne.–13. oktobar, 54), poznat i kao Tiberius Claudius Drusus Nero Germanicus, bio je četvrti rimski car iz Julijansko-klaudijevske dinastije, a vladao je od 24. januara 41 do svoje smrti 54. godine. Rođen u Lugdunumu u Galiji (današnji Lion, Francuska), od oca Druza i majke Antonije mlađe, bio je prvi rimski imperator rođen van Italije.

Klaudije je smatran vrlo neprikladnim za imperatora. Kažu da je čitavog života hramao na jednu nogu i da je mucao, pa ga je očajna porodica doslovce isključila iz javnog života dok nije postao konzul, zajedno sa svojim nećakom Kaligulom 37. Ove mane su ga možda spasle sudbine koja je snašla mnoge druge rimske patricije u vreme čistki za Tiberijeve i Kaliguline vladavine.

Sadržaj
1 Klaudijevi naučni radovi
2 Izbor za imperatora
3 Brakovi
4 Klaudije i Pretorijanska garda
5 Spoljašnje poveznice

Klaudijevi naučni radovi

Isključenje iz javnog života pogodovalo je Klaudijevoj sklonosti za naukom, naročito istorilom i lingvistikom. Dok je još bio dečak Klaudije je započeo rad na rimskoj istoriji koju je otvorio ubistvom Julija Cezara, da bi zatim preskočio nekoliko godina i započeo je ponovo završetkom građanskog rata. Istorija je imala 43 poglavlja. Napisao je i dvadeset poglavlja o istoriji Etruraca i osam poglavlja istorije Kartagine. Nažalost, ni jedno od ovih dela nije sačuvano.

Takođe je predložio reformu rimskog alfabeta dodajući tri nova slova.

Izbor za imperatora

Posle zavere oficira i senatora koji su ubili Kaligulu, grupa pretorijanaca je „postavila“ Klaudija za njegovog naslednika, misleći da će on biti popustljiv i poslušan vladar. Iako nije imao nameru da postane car, uskoro pošto je Senat potvrdio njegov status, Klaudije je započeo nekoliko ambicioznih projekata. Jedan od njih bilo je proširenje rimske luke blizu Ostije, koja će postati lučki grad Portus. Za vreme njegove vladavine Rim je imao i vojne uspehe. Godine 47. njegove legije su konačno potčinile Britaniju, koja je bila rimska provincija u narednih 350 godina.

Brakovi

Klaudije se ženio četiri puta. Prva dva braka, s Plaucijom Urgulanilom i Elijom Petinom, završena su razvodom. Njegova treća žena Mesalina ubijena je po njegovom nalogu. Poslednja njegova žena Agrippina, bila je majka njegovog naslednika Nerona, sina iz prvog braka.

Urgulanila mu je rodila dvoje dece: sina, Klaudija Druza i kćerku Klaudiju. Prema Svetoniju, Klaudije Druz je upravo bio veren s Junilom, Sejanovom kćerkom, kada se ugušio komadom kruške. Bilo je sumnji i ko je pravi Klaudijin otac, pa je se Klaudije odrekao. U drugom braku imao je jedno dete, kćerku Klaudiju Antoniju. Mesalina mu je rodila dvoje dece: sina Britanika i kćerku Oktaviju.

Četvrta i poslednja žena, Agripina, ubila je Klaudija, serviravši mu otrovne pečurke.

Klaudije i Pretorijanska garda

Zbog toga što ga je za cara proglasila Pretorijanska garda, umesto Senata – bio je prvi car tako postavljen – pojedini komentatora su osporavali Klaudijevu reputaciju kao vladara (na primer Seneka). Štaviše, on je bio prvi car koji je koristio mito da bi obezbedio lojalnost vojske. Pa ipak, potvrda njegovih državničkih vrednosti, za razliku od prethodnika Tiberija i Kaligule, dokazana je njegovom apoteozom posle smrti i podizanjem hrama „Svetom Klaudiju“ na Kelijskom brdu u Rimu. Oni koji smatraju ovo Agripinino iskazivanje poštovanja ciničnim ipak priznaju da, cinično ili ne, ovakvo poštovanje nije iskazano njegovim prethodnicima, što dokazuje da Klaudije nije bio omražen, kakvim ga smatraju pojedini, i drevni i moderni, istoričari. Štaviše, iako je Klaudijevu divinizaciju poništio njegov naslednik Neron, ponovo je uspostavio imperator Vespazijan.

Klaudije je bio prvi imperator koji je nazivan „Cezar“ samo kao izraz časti. (On nije imao legitimno pravo na ime „Cezar“.) Od tada će „Cezar“ postati deo titule svakog narednog rimskog imperatora, a iz toga će kasnije nastati titule nemačkog „Kajzera“ i ruskog „Cara“.

Izvor: Wikipedia