Sex Pistols

Sex Pistols bila je jedna od najpoznatijih i najkontroverznijih punk grupa u drugoj polovici 1970.-ih godina. Početkom sedamdesetih rock glazba je počela biti dosadna, britanski rock izvođači bogate svjetske zvijezde (Elton John, Led Zeppelin, Pink Floyd) s kojima se mladež nije mogla identificirati. Godine 1975. Malcom McLaren (tada vlasnik prodavaonice odjeće na King´s Roadu u Londonu) okuplja Johna Lydona, kojemu odmah mijenja ime u "Johnny Rotten" kao pjevača, Glena Matlocka (bas gitara), Stevea Jonesa (gitara) i Paula Cooka (bubnjevi). McLaren je cijenio ekstremne izvođače poput Iggyja Popa, MC5, The Stooges i New York Dolls (kojima je kratko bio i menadžer).

Prvi nastup tog sastava bio je 06. studenog 1975. g. Nastupali su na mjestima gdje su mogli sablazniti, a ostavljali su tako loš dojam da su naprosto izazivali zanimanje. Trik je bio vrlo uspješan i ubzo se pročulo da je to najodvratnija grupa svih vremena. McLaren je čak s najuglednijom britanskom diskografskom kućom EMI potpisao ugovor za 50.000 funti. Prekretnica za Pistolse bio je šokantan nastup 1. prosinca 1976. g. u emisiji koja je promovirala zajedničku turneju punk rock glazbenika. Voditelj emisije bio je zasut bujicom pogrda, a to je opet povećalo zanimanje novinara.

Njihov debitantski singl "Anarchy in the UK" pojavio se u studenom 1976. g., dospio na Top 50, ali ga je kompanija EMI bila pritisnuta povući i raskinuti ugovor s Pistolsima. Turneja na koju su krenuli bila je problematična zbog silnih otkazivanja. No u vrlo kratkom roku ispred Buckinghamske palače potpisuju ugovor s kućom A&M povodom izlaska njihovog drugog singla "God Save The Queen" (ironičan osvrt na srebrni jubilej Kraljice Elizabete II).

Tada se prvi puta pojavio i John Ritchie, kojega je Rotten odmah preimenovao u Sid Vicious. Zbog sukoba s Rottenom i McLarenom, Glen Matlock napusta bend, a Vicious iako tek početnik na bas gitari, bio je savršena figura za oblikovanje. McLaren ga je poticao na drogiranje, povraćanje na javnim mjestima, napadima na ljude. Kuća A&M također otkazuje grupi, a "God Save The Queen" objavljuje kuća Virgin s kojom su u svibnju 1977. g. potpisali ugovor. U ljeto su organizirali turneju po Švedskoj, a krajem godine pojavio se i debitantski album "Never Mind The Bollocks", koji je zbog opscenog naziva sastavu donio sudski proces.

Početkom 1978. g. odlaze na turneju u SAD, Johnny Rotten napušta grupu, ponovno se predstavlja pod svojim starim imenom John Lydon i nastupa kao Public Image Ltd. McLaren snima film "The Great Rock ´n´ Roll Swindle", biografiju Sex Pistolsa u kojem je ulogu imao i zloglasni britanski kriminalac Ronnie Biggs. Album s filmskom glazbom imao je pet hit singlova, a još dva albuma te godine su se plasirala među Top 10.

U veljači 1979. g. Sid Vicious umire od predoziranja heroinom dok je čekao suđenje za ubojstvo svoje djevojke Nancy Spungen u New Yorku.

Izvor: Wikipedia

Bas su poremetili sistem...genijalno

Legende 

Da to me kod njih odushevljava!!!!Ali ne znam nekako su im pesme....pa jadne su samo na kopiju rocka,samo sto ne pevaju vec se deru u mikrofon(takav je punk)

Ma daj... ako ti je pank "dranje" sta je death metal ili HC? oni su jednostavno opusteni, iskreni i neposredni...

Daleko izvan klišea


Glavni akter ili pokretač (nazovite ovu silu kako god hoćete, sasvim je nebitno) je bio, pogađate, Rock'n'Roll, samo u nešto modifikovanijem obliku i pod novim imenom, sposoban da Potpuno Uvredljivo Negira Klasiku, i još značajnije - dovoljno uticajan da probudi usnule, podigne potonule i osvesti nesvesne kroz vrtlog neverovatne energije, podstaknute gorčinom, koja se nakupljala u žilama mladih, do tada gaženih i osporavanih, i pretvarala sa u brutalnu agresivnost, spremnu da proključa na ulicama širom planete. U toj bujici emocija i energije i konstantnoj, gotovo misionarskoj, potrazi za promenama, iz kolotečine mediokriteta i kolektivne nervne tromosti, prvi svoj impuls izbacuju - prljavi i besni, jasni i otvoreni, agresivni destruktivci i neprikosnoveni zajebanti, čak i imenom protiv normi - Sex Pistolsi.

Njihova priča je vrlo neobična i daleko je izvan klišea i standardnih storija koje preplavljuju biografije gotovo svih bendova. Pistolsi, kao da su od svog postanka, nesvesno bivali ono što niko nikada nije, krojeći originalnost makazama imaginacije i Božjim darom, za koji većina ostane uskraćena. A priča je počela ovako...

U danima dosade i neizvesnosti, 1972. godine Paul Cook i Steve Jones su premetali svoje želje, stvarali iluzije i hteli samo jedno - da osnuju neponovljiv, uspešan i uticajan bend. Cooku i Jonesu, momcima sa jakim predispozicijama anarhista i destruktivaca, nisu bili dostupni čak ni instrumenti, pa su morali da se "nekako snalaze", odnosno kradu, po klubovima i barovima, u kojima su davili Dosadu, okačenu im o vratove poput omče. Tako su, 1972. godine, u sudaru čudnih okolnosti i usijane želje, osnovali svoj prvi bend, zajedno sa Wally Nightingalom i Del Noonom. Bend se zvao Swankers, a za vreme svog postojanja, ostavio je neznatnu brazdu u istoriji muzike, ali je, ipak, značio uvod u buduće poglavlje jedne epohe nastale u talasu ludila i euforije, koje je izazvala pojava Sex Pistolsa.

Borba sa dosadom

Pored zanimacija ove vrste i ovakvog načina gaženja vremena, a sve to zbog neizdržljive želje da se uzme gitara, odsvira nešto žestoko i kruniše rečima, kao pozivom - "Get pissed, destroy!", momci su ubijali vreme i posećivanjem sex-shopa prigodnog imena - "Sex", u vlasništvu Malcolm McLarena i Vivienne Westwood. Kontraverzni McLaren pokazuje da poseduje nepogrešiv instikt, koji uvek bez izuzetka vodi ka sigurnom profitu, neuhvatljivom i nedostižnom za mnoge. Naime, bio je upućen u, ne baš preterano značajan, rad Swankersa, koji su u to vreme pomalo svirali, uglavnom tuđe pesme i pred veoma malim auditorijumom. Tako je McLaren počeo, ne gubeći vreme (jer vreme je novac), da traga za novim rešenjem, koje bi bilo, naravno, isplativije i koje bi se moglo lakše predstaviti široj javnosti, željnoj novih izazova. Već 1973. godine, počinje da se oseća talas nadolazećeg tornada i u grupu, na mesto basiste dolazi Glen Matlock. Još su se neko vreme u bendu zadržali Nightingale i Noon, da bi, 1975. dobili šut-kartu u jednom pravcu. Oni koji su ostali, dakle Jones (gitara), Cook (bubnjevi) i Matlock (bas), predvođeni menadžerom McLarenom, kreću u potragu za odgovarajućim pevačem. Avgusta,1975. godine i ovaj deo mozaika biva uspešno popunjen, zahvaljujući neobično arogantnom i neosporno autentičnom John Lydonu, takođe vernoj mušteriji Prodavnice Skrivenih Želja. Sklop je bio potpun i projekat nazvan "Sex Pistols" je mogao da krene u susret putevima uspeha i anarhije.

Truli Džoni & co.

John Lydon je rođen 31. januara, 1956. godine, u Irskoj. Odrastao je u hippie-porodici, a naročit uticaj što se muzike tiče, na njega je ostavila majka koja je bila veliki fan Alice Coopera. Rano je shvatio da mu škola i ne ide baš od ruke, pa je krenuo da traži svoje mesto pod suncem na nekom drugom mestu, što dalje od autoriteta i reda. Nadimak Rotten (engl. - truo, pokvaren), dobio je zbog pokvarenih zuba i zadržao ga je kao svoje matično ime u muzici sve do kraja aktivnog učešća u Pistolsima.

Steve Jones, rođen je u Zapadnom Londonu, 3. maja, 1955. godine i pored neverovatne želje da uspe kao muzičar, bavio se i nekim drugim, ilegalnim radnjama, (krađom na primer), a savremenici naglašavaju da je bio trouble-maker od rođenja.

Paul Cook je dožao na svet 20. jula, 1956. godine, takođe kao londonsko dete, ali je bio nešto drugačijeg karaktera - stabilna ličnost za razliku od nerazdvojnog prijatelja Steve Jonesa.

I poslednji u nizu, ali ništa manje značajan, bio je Glen Matlock, rođen 27. avgusta, 1956. godine. Za njega, mnogi kritičari kažu da je bio jedini pravi muzički kapacitet u ovom bendu.

Prvo po čemu su se izdvojili iz mase jednoličnog i ono što je, zapravo, prvo padalo u oči prolaznicima (u životu i istoriji), bio je provokativan i potpuno nesvakidašnji imidž, čiji je kreatorski potpisnik bila, naravno, Vivienne Westwood. "Odeća je bila đubre", reći će nešto kasnije Johnny Rotten, "ali ja sam morao da skrenem pažnju svim tim nafuranim ljudima, sa šljokicama i perlama (vreme glam-rocka, prim. aut.), tako što ću na sebe staviti svo to đubre. Inače, ziherndle sam kačio kako bih đubre, koje sam nosio, držao na okupu."

U potrazi za Budućnošću

Osim provokacije postignute vizuelnim, bila su tu i druga dva, veoma bitna, efekta - zvučni i tekstualni. Tekstovi su bili puni ironije i sarkazma, prezira i gnušanja prema ljudima koji su bili na vlasti i koji su silom pokušavali da nametnu autoritet. Što se tiče muzičkog dela, značajnije je reći da se radilo o jednostavnim kompozitorskim formama, pri čijem se izvođenju izazivalo namerno iskakanje iz ritma i na taj način provocirao napregnuti živčani splet odgovarajuće publike. Naravno, čitav ovaj efekat, bio je upotpunjen Rottenovim specifično - "kreštavim" glasom i iritantnim podsmesima, koji su se otegnuto provlačili kroz gotovo sve numere.

Dakle, sasvim svesno, samouvereno i bez imalo ustezanja, četiri anarhista, nošeni talasom nasilja, besa i nezadovoljstva, prezentovali su svoje (ne)umeće, po prvi put, 6. novembra, 1975, kada su nastupili kao podrška grupi Bazooka Joe. Ostalo je istorija...

Već sledeće godine, pošto su osvojili značajan deo Engleske publike, Sex Pistolsi kreću u osvajanje Evrope, i to ucešćem na Punk-Rock festivalu, održanom u Francuskoj. Organizatorima festivala se nisu dopali ovi momci, ali stav Pistolsa prema takvima, tadašnjoj situaciji i sociološkim prilikama, bio je beskompromisno izrečen kroz stihove jedne od najprovokativnijih pesama - "God Save The Queen". Ljudi su pozivani na otvoren bunt, neposlušnost i negiranje svega zacrtanog od strane "autoritativnih i značajnih": "Don't be told what you want, Don't be told what you need. There's no future, no future, no future for you..."

Sezona lova na Pistols

Konzervativna Engleska se, naravno, odmah digla na noge, i počeo je "lov" na Pistolse. Frka je krenula sa singlom "Anarchy In The U.K.", koji je objavila diskografska kuća EMI, 1976. godine. Pomenute godine je održana i turneja pod istim imenom, ali je tom prilikom od zakazanih devetnaest koncerata održano samo tri. Prisustvo Rottena, Cooka, Jonesa i Matlocka je izazivalo zgražavanje kod beskrupuloznih vlastodržaca, čiji su štit bili maniri i gomila novca, tako da su ova četiri metka, sada već popularnih Pistolsa, bila proglašena huliganima, koje bi, prema kazni srazmernoj njihovim nedelima, u najboljem slučaju trebalo žigosati ili kastrirati kao nepoželjnu vrstu. Međutim, ovaj odgovor vlasti i "savesnih" je zakasnio ili je bio nedovoljno glasan i anarhija je počela da do potpunosti ispunjava atmosferu Londona, šireći se mnogo dalje, do najudaljenijih krajeva Planete.

Počinju da izranjaju i novi problemi i to zbog diskografske kuće EMI, koja raskida ugovor postignut sa bendom. Posle toga, mnogi nastupi Pistolsa, bili su zabranjivani i dosta toga je podlegalo cenzuri "nadležnih organa", ali uprkos svemu pesme "God Save The Queen", "Anarchy In The U.K.", "Pretty Vacant" ,"Problems", "I wanna be me" i mnoge druge su se čvrsto držale na tronu engleskih top-lista.

Velika R'n'R prevara

Marta 1977. Glen Matlock napušta Pistolse i formira svoju grupu "Rich Kids", a na njegovo mesto dolazi nihilista, anarhista, delikvent i umetnik - Sid Vicious, koji će kasnije postati simbol ove grupe, možda čuveniji i prepoznatljiviji i od samog Rottena. Kada je zakoračio u bend i postao njegov neizostavni deo, John Simon Ritchie, kako je bilo Sidovo pravo ime, nije znao da svira bas gitaru. Međutim, za samo nekoliko nedelja on savladava osnove ovog instrumenta i aktivno se uključuje u projekat "Velike R'n'R prevare".

Sid je rodjen 10. maja, 1957. godine, u Engleskoj i već od ranih dana biva suočen sa surovom realnošću, koju život zna da prikaže. Naime, roditelji su mu se razveli kada je imao dve godine, tako da je ostatak svog, nažalost, kratkog života proveo uz majku. Sa petnaest godina napušta školu i već tada dolazi u sukob sa zakonom, zbog tuča, kojima je bio sklon, i droge, u čije je kandže bio zapleten.

I dakle, posle uspesno izvršene, Pistolsi potpisuju ugovor sa A&M Records. Međutim, samo šest dana po stavljanju parafa na ugovor, ova diskografska kuća, kukavički odlučuje da istupi. Napokon, maja meseca, 1977. Pistolsi realizuju kontroverzni singl "God Save The Queen", uz pomoć Virgin Recordsa. Ubrzo zatim, bend kreće na turneju po Skandinaviji. Priča se ponavljala po ko zna koji put - svirke su bile zabranjivane, koncerti otkazivani, čak su i radio i TV stanice dobijale uredbe o zabrani emitovanja svega što su stvorili ovi "nepodnošljivi huligani", koji su, u stvari, želeli samo dobar provod, maksimalno ismevajući i karikirajući vlast, kraljicu i njihove sledbenike.Tako su jednom prilikom organizovali svojevrsnu proslavu jubileja, priređenog u "čast" kraljici. Na ovoj proslavi su bile deljene zastavice, majice i drugi rekviziti sa motivom kraljičinog lika, kroz čiji je aristokratski nos bila probodena zihernadla, najautentičniji simbol punk pokreta. Ovaj cinizam se morao dostojno kazniti, tako da su promoteri proslave "kraljičinog jubileja" bili uhapšeni, naravno, potpuno zadovoljni što su na ovako drzak i krajnje bezobrazan način dokazali da za njih ne postoji sila autoriteta. I posle tog i mnogih drugih hapšenja Johnny Rotten je kroz svoj prepoznatljivo kreštav glas izgovarao stihove pesme "Anarchy In The U.K.": "I am an antichrist..."

Antihristi na ilegalnoj turneji

"Usnula Engleska" je konačno počela da ulazi u stanje svesti, a moždana zakrečenja mase su nestala. Svi su odjednom postali svesni odgovornosti za svoje živote i počeli su sa aktivnim delovanjem, ogradivši se od vremena kada su, kako to reče Čehov, "u sopstvenim životima bili samo epizode". Većina, koja je shvatila poentu čitave priče, bačene sa X-planete, prkosno i smelo je uzvikivala, obraćajući se vlastodršcima:

"Don't ask us to attend 'cos we're not all there, Oh, don't pretend 'cos I don't care, I don't believe illusions 'cos too much is real, So stop your cheap comment, 'Cos we know what we feel..." ("Pretty Vacant")

Avgusta meseca, 1977. godine, Pistolsi su krenuli na ilegalnu turneju i širom Engleske su nastupali pod različitim imenima, kako bi se zaštitili od nepoželjnih očiju medijskih kuća. Samo par meseci kasnije, bend je održao svoj poslednji U.K. koncert i to pred dečijim auditorijumom, koji je verovatno bio najmerodavniji i najiskreniji.

Pošto su osvojili celokupnu Evropu i zadali glavobolje čuvarima reda i mira, Pištolji su 1978. počeli da gađaju i susedne kontinente, osuvši paljbu naročito na Ameriku, koja je takođe podlegla iracionalnoj energiji punk pokreta. Turneja po SAD, počela je koncertima u Great Southeast Hall-u, u Atlanti, a završena je u Winterland Ballroom-u, u San Francisku.

America under attack!

I pored vrtoglavog uspeha koji su doživeli u pohodu na Ameriku, Pistolsi su krenuli da prebiraju po ličnim, nesređenim računima, koji su rasli sve dok cifra nije počela da preteže izdržljivost nerava članova benda. Naime, već su tada počeli problemi sa Sidovom zavisnošću, čestim prekoračenim dozama heroina i samoubilačkim tendencijama. U to vreme, Sid je bio u vezi sa londonskom i njujorškom prostitutkom, Nancy Spungen, koja je po tvrdnjama mnogih bila odgovorna za njegovo psihičko stanje. Sid prestaje da se angažuje oko benda i ubrzo ga napušta. Sa druge strane, tu su bile i nesuglasice, naročito oštre, između Rottena i McLarena, jer se njihovi dalji planovi u vezi funkcionisanja benda nisu poklapali. U takvim okolnostima, avgusta, 1978. godine, Rotten napušta Pistolse i osniva svoju grupu - Public Image Limited. Sa ovom godinom, Pistolsi završavaju svoje aktivno ucešće na punk sceni sedamdesetih, a Jones i Cook, po raspadu benda osnovalju Professionals-e. Sid je, po napuštanju Pistolsa, nastupao po američkim i engleskim klubovima, uz pratnju benda, čija se postava često menjala, izvodeći svoj standardni repertoar sastavljen od pesama "My Way", "Something Else", "Stepping Stone", "I Wanna Be Your Dog", "Born To Lose" i drugih.

Chelsea Hotel

Njegov stav prema životu i životnim vrednostima ogledao se u jednoj rečenici koju je često izgovarao, a ona je bila, pokazaće se kasnije, samo nagoveštaj tragičnog: "Umreću pre nego što ostarim". Ipak, u olovno teškoj neizvesnosti i stalnom boravku na granici između ispravnog i pogrešnog, život je hladno priredio još jedno krvavo iznenađenje, 12. oktobra, 1978. godine, kada je u Chelsea Hotel-u pronađeno beživotno telo Sidove devojke Nancy Spungen. Sid je bio uhapšen i optužen za ubistvo i pored opšte poznate činjenice da je Nancy u par navrata pokušala da izvrši samoubistvo. Nešto kasnije pušten je na slobodu, uz visoku kauciju, ali je ta sloboda bila samo lakši put i način da Sid ispoštuje svoj deo pakta smrti, koji je nitima tame povezao njega i Nancy. Tako je 2. februara, 1979. godine, pre nego što je popio šolju jutarnjeg čaja, Sid Vicious, neshvatljivi pupoljak X-generacije, napustio surovost i sivilo životne jednoličnosti, rešivši sve svoje dileme i nedoumice i nadvivši se, po prvi put, iznad okolnosti i situacije. Tamo je ostao i do danas, verovatno jedan od najvećih Rock'n'Roll buntovnika, umetnik neobičnog senzibiliteta i čovek iz koga je svaki izraz isplovljavao nesvesno. Bio je to njegov način...

Što se tiče samih Pistolsa, oni su se ponovo našli na okupu 1996. godine, povodom proslave dvadesetogodišnjice od nastanka benda i to u prvobitnoj postavi. John Lydon (vokal), Steve Jones (gitara), Paul Cook (bubnjevi) i Glen Matlock (bas) su ovim povodom održali turneju i snimili album "Filth Lucre Live". Danas su Sex Pistolsi "sredovečni ljudi u papučama", kako to reče Julien Temple, tvorac filmova "Velika Rock'n'Roll prevara" i "Prljavština i bes". Međutim, uticaj ovog benda je osetan i danas, jer Pistolsi, može se slobodno reći, služe kao paradigma mladim punk bendovima.

A oni, kao da su sve vreme bili poslati od strane neke vanzemaljske sile da, na misionarski i svoj prepoznatljiv način, razreše prilike u glavama ljudi, nagonivši ih da dosegnu stanje potpune svesti i nezavisnosti. I u tome su uspeli, nadvivši se iznad naših glava, poput oreola koji štiti od bahatosti i preterane moći demagoga i drži nas pod stalnom napomenom da treba biti svoj, da je borba večna i da nikada nije kraj. But..."Ever get the feeling you've been cheated?????"

Koliko prasine je digla ideja Malkoma da dodje lako do para
Hvala mu puno!