Licinije

Flavije Galerije Valerije Licinijan Licinije (rođen oko 250. godine, poginuo 325. godine) bio je rimski car od 308. do 324. godine.

Licinije je bio seljačkog porekla. Rođen je u Dakiji ili u Gornjoj Meziji. Licinije je bio prijatelj cara Galerija, koga je pratio u njegovoj ekspediciji protiv Persijanaca. Posle smrti Flavija Valerija Severa, Galerije je uzdigao Licinija na rang avgusta na Zapadu, 11. novembra 308. godine. Licinije je smesta dobio upravu nad Ilirikom, Trakijom i Panonijom.

Nakon Galerijeve smrti, maja 311. godine, Licinije je vlast nad čitavim carstvom podelio sa Maksimin Daja|Maksiminom Dajom. Helespont i Bosfor su bili granica između dva domena.

Marta 313. Licinije se oženio sa Flavija Flavijom Julijom Konstancijom, polusestrom Konstantina Velikog. Do braka je došlo u Milanu, i tom prilikom carevi su izdali Milanski edikt kojim su hrišćanima vratili konfiskovanu imovinu. Oni nisu hristijanizovali Carstvo, kako se često misli, ali je položaj hrišćana posle ovoga bio mnogo bolji. Već sledećeg meseca, Licinije je pobedio Maksimina Daju i tako sebe proglasio za cara na Istoku, dok je njegov zet, Konstantin Veliki, imao vrhovnu vlast na Zapadu.

314. Licinije se stavio na stranu Basijana protiv Konstantina Velikog. Kada je njegov postupak postao poznat, došlo je do građanskog rata, u kome je Licinije doživeo poraz u Panoniji, kod Cibale, 8. oktobra 314. godine. Iako je Licinije pretrpeo još jedan poraz, došlo je do izmirenja careva: Licinije je dobio Trakiju, Siriju i Egipat, ali je više provincija i veću moć Konstantin zadržao za sebe. Konstantin Veliki je započeo rat protiv Licinija. Naneo mu je poraz a zatim ga je zarobio u zidinama Vizanta. Nakon jednog pomorskog poraza, došlo je do odlučne bitke blizu Halkedona, 18. septembra 324. godine. Licinije je bio zarobljen i odveden u Solun gde je jedno vreme živeo u kućnom zarobljeništvu. Ipak, kada je pokušao da digne ustanak, Konstantin Veliki je naredio da bude ubijen.

Izvor: Wikipedia