U ponedeljak počinje Veliki post

Za pravoslavne vernike u ponedeljak, 6. marta, počinje Veliki ili Časni post, koji će zajedno sa Strasnom sedmicom trajati sedam sedmica, i završaviti se na Vaskrs - 23. aprila. Kao što je Vaskrs najstariji hrišćanski praznik, tako je Veliki post i najstariji višednevni post i njegov nastanak je povezan sa svetom tajnom krštenja. U prvih nekoliko vekova hrišćanstva krštavalo se samo na Vaskrs, a lica koja bi izrazila želju da se krste i za to se obavezno pripremala po dve-tri godine (ta lica su se zvala katihumeni), više sedmica neposredno pred primanje ove svete tajne provodili su u postu. U hrišćanstvu post nije samo uzdržavanje od masne i mrsne hrane, rđavih misli i dela, već prvenstveno ima duhovnu dimenziju - pojačanje molitvi i činjenja dobrih dela. Post je u praksu crkve uveo Isus Hristos, koji je nakon krštenja u reci Jordan otišao u pustinju, gde je postio četrdeset dana, da bi ga potom sotona stavio na kušnju, iz koje je Hrist izašao kao pobednik. Dan uoči početka Velikog posta zove se Bele poklade kada se, uz meso koje je još prošle sedmice izbačeno iz ishrane, to isto čini i sa belinom - mlekom, sirom i mlečnim prerađevinama. (Srna)

Post je, kako bi naš narod rekao: "Uzdržavanje od mrsnih jela i zlih dela". Pravi post ne predstavlja samo ispošćavanje tela, već ima duhovnu stranu (uzdržavanja od grešnih dela i misli) i u svakom slučaju je podvig za svakog čoveka.

Poslednja nedelja Velikog posta se zove Strasna sedmica. Ona se nadovezuje na Svetu četrdeseticu i predstavlja najstroži post, jer je to nedelja Hristovog stradanja i smrti. Oni koji se pridržavaju posta uzimaju hranu samo na vodi pripremljenu, a na Veliki petak je poželjno, ko može, da se u potpunosti uzdrži od hrane. To je najtužniji dan u hrišćanstvu, dan kada je Isus Hrist umro da bi nas spasio. Vladika Artemije je u svojim besedama najpreciznije objasnio srž i suštinu Uskrsa i Hrišćanstva uopšte:

"Vaskrsenjem Gospoda iz mrtvih dovršeno je delo spasenja ljudskog roda od greha, smrti i đavola, i ljudima darovan večni život. Hristovo vaskrsenje je uzrok i garancija našeg ličnog vaskrsenja i večnog života. Tek u vaskrsenju Hristovom priroda ljudska dobila je svoj pravi smisao i značaj. Vaskrsenje je postalo temelj naše vere, jemstvo naše nade, i hrana naše ljubavi. A to su tri etička stuba na kojima počiva celokupno hrišćanstvo, vera, nada i ljubav."


Autor: Olgica Pilipović-Jovičić