Čudo o kome ćete pročitati ovde se dogodilo 451. god., tačno 147 godina po upokojenju Jefimije. A čudo je Božijih Ruku delo, upriličeno pred mnogim svedocima i verodostojno dokumentovano. Ali, da krenemo redom!
      Sveta Jefimija Svehvalna, od Boga izmoljeno dete starih, pobožnih i prebogatih roditelja Filoforona i Teodore, dugo oočekivana beše ali prerano skonča. Ovu mladu, vrlinsku devojku u njenoj 18. godini ubiše ljudi antipata Priska u vreme ranog progona hrišćana, i tako je ovenčaše vencem mučeništva zajedno sa vojnicima Viktorom i Sostenom, koji sa jedne strane života – one Dioklecijanove, koja kažnjava – pređoše na Jefimijinu i Hristovu stranu, koja proslavlja u stradanju. Njih je dvojica tako čvrsto zagrliše u potrebi da joj život poštede ili strašnu smrt skrate, da ih mrtve, posle najsurovijeg mučenja, veoma teško razdvojiše kako bi ispoštovali roditeljsku želju da Halkidonsku sveticu sahrane samu (kako je i na svet donesoše) i to u blizini grada gde je ona ali i oni rođena i gde je od Boga izmoljena. Tako se Sveta Jefimija preseli iz pozlaćenih i blešatavih palata u jednostavni ćivot od gorskog granita.
    Elem, 451. god. oci četvrtog vaseljenskog sabora (Halkidonskog) pravoslavni i inoslavni, nisu se mogli složiti u tumačenju pravoslavne vere. Jedni, predvođeni Aleksandrisjkim patrijarhom Dioskorom i arhimandritom Konstantinopoljskim Jevtihijem, tvrdiše da je Hristos samo Bog koji nikada nije bio rođen kao čovek. Za ovo glasaše 315 otaca, tačno polovina prisutnih. Pravoslavni oci braniše se Svetim Pismom kao i odlukom prethodnog sabora, na kome je čak i Hristova majka nazvana Bogorodicom po prvi put. Njih 315 je tvrdilo da je Isus Hristos i Bog i čovek, sjedinjen u jednoj ipostasi. Međutim ta njihova ’formula’: dve prirode – jedna ipostas, nije se mogla nadglasavanjem potvrditi! Kao da se sam đavo poigravao beskrajnim glasanjem, kojem su pristupali posle svakog zajedničkog Bogosluženja; uvek je rezultat bio izjednačen broj glasova.
    Stoga čelnici suprotstavljenih struja zaključiše da se sami, bez Božije pomoći, ne mogu složiti u tumačenju spornog pitanja. I tako oba tabora napisaše svoje ispovedanje vere na dva odvojena pergamentna svitka, zavezaše te rotuluse purpurnim vrpcama, nalik na onu Ravinu, otvoriše ćivot Svete Jefimije Svehvalne, staviše joj oba, na izgled ista u ruke i zapečatiše ga. Sve beše urađeno nežno prema njoj i obzirno jednih prema drugima.
    I pomoliše se Bogu. Ne jedanput – u zajedničkom bdenju i molitvi proveli su 4 dana, a na izmaku četvrtoga dana otpečatiše i otvoriše jednostavni ćivot od šumskog granita.
    Jedan svitak su našli pod njenim nogama i kada su ga otvorili – na njemu pročitaše inoslavnu formulu: jedna ipostas – jedna priroda. Drugi, spolja isti kao i prvi, bio je i dalje u ruci i sadržavao je pravoslavno ispovedanje vere.
Ovo se dogodilo 451. godine, 25. Jula.