Nije neki fenomen, nishta novo, cak i "normalno", ali se ipak pitam sta su razlozi...

Posmatrate nekog u drustvu i posmatrate kako se ponasa kad ste nasamo, razlike mogu da budu drasticne..Neke osobe koje su ostre na jeziku i veoma "neprijatni" sagovornici, mogu kad ste "nasamo" da se ispolje kao prijatne osobe, da se povere i da se pokazu sa najbolje strane..i ne samo to,vec mi se cini da su tek tad ono shto jesu.

U drustvu su svi cool i trude se da to budu, trude se da i najmanju slabost sakriju, da priznaju nesto javno etc..Shta nas to tera da stavimo tu masku ? Intuitivna opasnost koju osecamo, branik , jer ne znamo sa koje strane vetar duva...

Znam da neke stvari nisu za javnost i da svi moramo imati nuznu zavesu privatnosti, ali sta nas tera da budemo sasvim drugachiji, da budemo glumci i da se ne pokazemo sa najbolje strane ??

Posebno mi je zanimljiva typicus balkanikus fenomenologija recimo parova...tip mora u drustvu da vodi glavnu rec, mora mu se pruziti "sjaj" i vid dominacije nad zenom u drustvu..nasamo mu ta ista moze "raditi sta hoce"..

No radi se o nama u diskusiji..koliko smo zapravo drugaciji u razgovoru u 4 oka, a koliko u javnim razgovorima..i sta su vasi razlozi zapravo ?

Ako moze ja bih "filozofski" objasnio svoje vidjenje problema. Posto bele veze nemamo sta treba da radimo na ovom svetu, jer ne "treba" nista da radimo - tu smo gde smo, mi izmisljamo neke modele (sablone) ponasanja kojih treba svi da se pridrzavamo da bismo imali cime da se zamlacujemo dok ne crknemo. I, niko nema pravu ideju sta da se radi ni intelektualnu snagu da to objasni i zato se sastanemo i odglumimo drugima da znamo sta se ovde radi i onda odemo kuci da bi to raspravili sami sa sobom i vidimo da nesto tu nije u redu. Jednostavno, glupi smo i slabi.

I ako ima par recenica koje mogu prihvatiti, mislim da u postovima previse naglasavas nebitnost coveka u svetu oko njega.
Nisam pristalica sablona... ne nosim masku.. ako sam budala to sam uvek...
Mislim da se ne treba otvarati u javnosti jer tako sebe izlazemo velikoj opasnosti da budemo povredjeni i da neko nasu iskrenost koristi protiv nas, i to smatram za osnovu takvog "dvolicnog" ponasanja kod vecine normalnih ljudi...

SF....
Mislim da se ne treba otvarati u javnosti jer tako sebe izlazemo velikoj opasnosti da budemo povredjeni i da neko nasu iskrenost koristi protiv nas, i to smatram za osnovu takvog "dvolicnog" ponasanja kod vecine normalnih ljudi...

Ipak ne mora se praviti neka posebna drama sto se tice toga koliko reci i sta reci. Uvek postoji granica. Ne treba preterivati i ici u laz. Dobicete farsu.

Kada se otvoris znaci da kazes svoje najintimnije svari, to nije jedna recenica u prolazu, to je ono sto ti najvise znaci u zivotu sto ti daje zivot... iz cega cedis zivotnu snagu... ljudi to vole da uzmu...

Jedini način na koji možemo nekoga upoznati je razgovarati s njim, jer svaka riječ i rečenica otkrivaju nešto o nama, a to nam je lakše napraviti pred jednom osobom nego pred više njih. Znači, jedna strana je nekakva zaštita našeg intimnog, privatnog, koje otkrivamo samo onome kome želimo i koga smatramo dostojnim. Druga strana je da uvijek zavodimo i tražimo nekoga tko će nas zamijetiti. Sve je to nekakva igra otvaranja - zatvaranja i puštanja u naš svijet samo određenih osoba, no ovdje ima ljudi koji više o tome znaju, koji su kompetentniji na tom području, pa to objašnjavanje prepuštam njima. Pitanje koja osoba je stvarna, autentična? Mislim da su obje, jer mi u svakoj situaciji drukčije reagiramo i sa svakom osobom imamo drugačiju relaciju.

Kume, nekada imam utisak da neke teme postavljas cisto kao opravdavanje sebe, u ovom slucaju opravdavanje svoje zatvorenosti.   . Ali, posto i ja imam tendenciju da radim isto, onda nemam prava da smatram da je to lose. (Uzgredno, ovo je zacudo moja hiljadita poruka i bas se zalomilo da je pisem na tvojoj temi, iako nije namerno nego je ta tema na listi koja je preda mnom).

Ja licno mislim da maske postoje zato sto ljudi, u sustini, ne veruju jedni drugima i ocekuju da ce "onaj drugi" da im okrene ledja, ili zna intuitivno da oni drugi nisu tako iskreni kao sto se predstavljaju... necu nikada zaboraviti moj najveci sok u ovom gradu kada sam shvatio dubine ljudskih maski i kada sam zbog toga morao da odem odavde na neko vreme. Elem, mislim da zato ljudi stavljaju maske.

Da li ja stavljam masku. Da, mislim da to cinim. S tim sto je moja maska obicno da sam ukocen kao da nista ne osecam kada i nesto osecam, ili se teram da izrazavam kao da nesto osecam kada nista ne osecam. Desava se... ali onda ima momenata kada sebe nateram da prestanem da cinim ono sto ne osecam.

Jednu stvar barem nikada ne radim, zaista, a to je da kazem da mi je do nekoga stalo ako to ne osecam, pa makar taj neko bio rodjeni brat, majka, otac... barem se trudim da najdublja osecanja ne iskazujem ako ona ne postoje.

U sustini teme postavljam jer ih niko drugi ne postavlja, pa moram ja a postavim ono sto mi padne napamet ....
Nisam primetio kod sebe da sam zatvoren, naprotiv primetio sam da sam prilicno otvoren cim malo upoznam osobu sa kojom treba da provedem neko vreme....

Mislim da sam ja poprilicno kompatibilan da odgovorim ovo pitanje, jer oko mene je mnogo maski i ja sam samo jedini u gomili. Ja sam socijalno bice i kao takvo svako moguce odbacivanje iz drustva bilo bi pogubno, a smatram da ono sto se nalazi ispod svih tih maski i nije toliko sjajno i zanimljivo drugima kao sto maske znaju da budu. Ali lepo stoji u konijevom potpisu sta treba razvijati karakter ili ugled. Necu zapustiti karakter ako razvijam i ugled, s tim sto ugled kod mene i nije vise tako bitan, nekad je bio ali vise ne. Inace, maska ne mora biti samo simbol skrivanja vec i tolerancije, naime, cesto kad sam tuzan stavljam masku, jer ne moram drugima prenositi dozu sete i tuge, ako je ja posedujem vec vedrinom, makar i vestackom, i smehom makar i neiskrenim da pobedim tu tugu. Nije lako nositi maske, one sobom nose odredjenu dozu opasnosti, pogotovu maske za odredjene skupine ljudi, jer sta se desava ako se te skupine spoje. Malo je zaglibljena takva situacija, par puta sam bio sa ljudima sa kojima sam onakav kakav sam i sa ljudima gde cesto koristim masku nekog drugog mene... Uzasno mi je bilo neprijatno, ali stavio sam masku, jer je lakse objasniti onom ko ti je blizak i ko te poznaje onakvog kakav si zasto maska nego obratno... Mnogi bi me smatrali pajacem, bolesnikom... kada bi uvideli ko sam ja zaista...

Svakog neko smatra budalom i pajacom, to ne znaci da je taj neko takav.
Svako ima pravo na misljenje, kad bi te svi voleli tu ne bi bilo nesto ok.