Dugo sam razmisljao ova pricica koju cu vam ispricati u koju kategoriju foruma spada, da li politika, dali tek onako opsta blebetanja, mada bi bila uvreda za coveka o kome se radi te kad videh da u podnaslovu istorije stoji sledece: "Kutak zaboravljen u nekom proslom vremenu, kutak istine o nama i svetu oko nas" .
Nas junak da ga nazovemo Dimitrije je bio rodjen negde tamo daleke 1888 ili 1889 neznam tacno jer mi nikada nisu to rekli niti su smeli mnogo da pricaju o njemu. Za vreme prvog svetskog rata prepesacio je Solunski front, otisao za Francusku i tamo na Sorboni zavrsio masinsvo. Posto mu je brat od strica bio licni vojni Adjutant Kralja Petra I, sto znaci da je imao neke veze u domovini, a u to vreme mu se rodi sin - prvenac, resi da napusti Francusku i dodje za Srbiju te dobi posao u ministarstvu zeleznica. U Francuskoj je dosta slusao o Komunistickoj ideji, citao i procitao skoro sve knjige vezane za to i nikada kraja radosti, kada je cuo da se i u tadasnjoj Jugoslaviji osniva Komunisticka partija. I tako bio je utemenitelj i osnivac te iste i ucesnik cuvenog Osnivackog Vukovarskog kongresa KPJ. Tako je radio i sve vise i vise vreman provodio u partiji, mada je kuci imao zenu i troje dece. I onda krenuse kola nizbrdo za njegove ideale... Dolazi do zabrane KPJ, odlazak u ilegalu, ali ujedno i motivacija za jos veci rad... Dodje nekako i drugi svetski rat, dodje do velikog razmimoilazenja u porodici, jer Dimitrije veliki komunista, vodja ilegale u Beogradu, dok njegov sin osniva cetnicki pokret sa njegovim drugom iz studenskih dana u Francuskoj, na Ravnoj Gori.  Prodje i taj rat. Pobedise crveni. Pobedi i Dimitrije. Dodjose izbori, pobedi opet Dimitrije, Predsednik gradskog okruga, ali Drugovima nesto smrdi, jer znas u semu ulaze obicni ljudi,  sa dva tri razreda osnovne skole, proleteri, a bre ovaj francuski djak, umesto majstor ili jos bolje zvuci bravar pa jos segrt on masinski inzinjer, umesto da jedva prica Srpski svoj maternji jezik, on covek govori i pise tecno francuski, nemacki i engleski. E taj covek nikako neulazi u semu, problem je narod ga izabrao, znaci moramo nesto smisliti i smislise.
Morao Dimitrije po partiskom zadatku u Bor u rudnik. Neko se zajeba, otvori pogresne ventile u napuni jamu sa vodom. Udavi se Dimitrije, ali sve u svemu nije lose jer se taj covek nikako nije uklapao u semu.
Kako se istorija ponavlja... Pitam se kako je Nemacki pilot saznao za informaciju i bas tada da skenja bombu koja ubi Ivu Lolu Ribara, ili kako je gestapo saznao da ce bas te veceri narodni heroj Zivka Damnjanovic prenociti kod svoje sestre, kako se slucajno otkoci zakocena puska i ubi Miodraga Novakovica Dzudzu, kaka se pokvarise kocnice na vozilima prvo Krcuna na ibarskoj magistrali, posle Mije Milacica kod Majura, pitanja pitaja, a odgovori? Nesto mi pade na pamet pa ni na kamionu koji je jurio Draskovica nisu bile bas najbolje kocnice, a i Djindjicu se onda na povratku sa Zlatibora isto naprasno pokvarise ...
Ja poceh da pricam o Dimitriju, coveku koji se nikako nije uklapao u nepismenu semu, pa da i zavrsim pricu o njemu. Igrom slucaja a zaslugom moga kuma nosim isto ime i prezime kao taj moj predak, jer taj Dimitrije koga su crveni mucki ubili 1948 godine je bio moj deda.

Neznam zasto vam ovo ispricah, ali nije vazno,
neka je slava mome Dimitriju.

Zanimljiva priča, lijepo ispričana i drago mi je da si je postavio baš u ovaj forum.

Imao bih i ja svašta zanimljivo ispričati o obojici mojih djedova, ali mislim da baš ne bi leglo na forum i ne nakon tvoje priče.

U svakom slučaju pozivam ostale da ako znaju nekakvu priču o nečijoj sudbini, slobodno postave u ovom topicu, samo nemojte raditi copy-paste sudbina vama nepoznatih ljudi, niti nemojte pisati u količini u kojoj bi pisao Tolstoj.

Istorija se upravo i sastoji od ovakvih prica koje vrlo cesto znaju da rasvetle neke dogadjaje. Inace i istrazivackoj terminologiji se nazivaju tercijalni izvori i u nedostatku podataka su veoma vazni. Kad god neko nesto ima treba da postavi.
Slava tvom dedi i svim mucenicima koji  su svoje zivote ugradili u ovu zemlju.

Neprilagodjen... znam ih par.... i moj je bio neprilagodjen... ali je srecom i danas ziv... bio je najveci junak svog kraja u ratu, ratni komandant grada, posle rata najbolji student vojne akademije u Omsku... kad god je pokusao razmisljati svojom glavom, bivao je ucutkivan... ubrzo penzionisan... ima 3 sina, mali stancic u Bg i kucu na selu u kojoj je sve vreme.... da je neka normalna zemlja mom dedi ne bi isle suze kad prica sta je bilo na slobodi, a srce mu bilo puno kad prica sta je bilo u ratu

Mogao bih i ja da ispircam poneku pricu... ali to je tako tragican i tuzan splet sudbina da bih se radije skoncentrisao na buducnost negoli na proslost.

Kada si ispod donje granice svi te sazaljevaju, kada si iznad... svi te sputavaju.