Džon Frušante

Džon Frušante (John Frusciante) je gitarista kalifornijskogrok benda Red Hot Čili Pepers; a takođe i vrlo aktivan solo muzičar, sa preko deset objavljenih albuma od 1994. godine nadalje. Iako je, po nekima, još uvek mlad (ima 36 godina), od početka svoje karijere sa ovim bendom, ubraja se u najbolje gitariste svih vremena, ugledni američki muzički časopis Roling Stone, stavio ga je na 18. mesto svoje ol-tajm liste. (Pogledati: Rolling Stone's List of the 100 Greatest Guitarists of All Time). Džonov specifičan glas i fantastične glasovne mogućnosti su takođe veoma poznati.

Biografija/Ličnost
Detinjstvo i rana mladost, 1970-1987

Džon Entoni Frušante je rođen u Kvinsu, u državi Njujork, SAD, 5. marta 1970. godine i poreklom je Italijan. Džonova majka, Gejl, školovala je glas; a njegov otac, Džon Frušante senior, školovao se za pijanistu pre nego što je napustio muziku i posvetio se pravima. Par se razveo kad je Džon imao 6 godina, i on se sa Gejl seli u Los Anđeles. Džon je završio gimmaziju po posebnom programu za nadarenu decu, a potom je dve godine pohađao prestižnu muzičku višu školu, Musicans Institute Of Technology.

Sa Red Hot Čili Pepers, 1988-1992

Od najranijih godina, Džon je svirao gitaru, a prvi instrument kupio mu je otac. U početku je bio pomalo nezainteresovan i sumnjao je u svoje sposobnosti; a onda je, prema sopstvenim rečima, otkrio pank. Sa deset godina, mogao je da odsvira ceo hit-album Seks Pistolsa, "Nevermind The Bollocks". Kasnije je njegov omiljeni bend postao Red Hot Čili Pepers, koje je prvi put video 1985 godine na svirci u LA Variety Center. Hilel Slovak, originalni gitarista benda, odmah je postao Džonov uzor. Mladi muzičar je, kako je kasnije naveo, trošio sav svoj novac na koncerte Red Hot Čili Pepers 1988 godine, neposredno posle Slovakove smrti, Džon i Majkl Balzari-Fli su svirali u Flijevoj garaži, i, posle kraćeg dogovora, privremeni gitarista, Duen "Blekbrd" Meknajt bio je otpušten, a Džon je postao novi član benda. Na prvom albumu sa Pepersima, Mother's Milk, poprilično je kopirao Slovaka, a, promena stila na BloodSugarSexMagik, bila je veoma bitna za sam bend, Pepersi su vrlo brzo postali planetarna fank-rok atrakcija.
 
U početku, Džon je činio sve da se uklopi i postane sličan svojim ekcentričnim kolegama, koji su veoma često nastupali gotovo nagi, imali razne ispade i sl. No, njegova mladost i neiskustvo su se pokazali kao začuđujuće loša kombinacija sa svetskom slavom. Posle neverovatnog uspeha BloodSugarSexMagik, on postaje razdražljiv, depresivan i povremeno je pre koncerata imao napade panike. Konačno, posle koncerta na turneji u japanu, 7. maja 1992. godine, Džon je napustio bend, rekavši svom menadžeru da kaže javnosti kako je poludeo. Vratio se u Los Anđeles, povukao iz javnosti i mesecima samo ležao u krevetu.

Sunovrat, 1993-1997

Polako, ali sigurno, Džon postaje zavisan od heroina i kokaina, napušta sviranje i počinje da slika. Negde 1993. godine, slučajno pali svoju kuću, i tada su izgorele sve njegove stare gitare i demo snimci benda "Tri amebe", njegovog projekta sa Flijem, jedinim članom Pepersa koji ga je i dalje posećivao, i Stivenom Perkinsom, bivšim bubnjarem Džejns Edikšn. Iste te godine, Džoni Dep i Gibi Hejns posetili su Džona i snimili kratkometražni film "Stuff", koji je bio tužno svedočenje o mladom talentu koji je polako propadao i umirao. 31. oktobra iste godine, Džonov bliski prijatelj, glumac River Finiks umire od prevelike doze droge.

1994. godine, pod pritiskom svojih prijatelja, Džon objavljuje svoj prvi solo album, Niandra LaDes And Usually Just A T-Shirt. Album se sastoji iz dva dela i snimljen je na četvorokanalnom rikorderu. Album je objavila izdavačka kuća Rika Rubina, producenta poslednjih šest albuma Red Hot Čili Pepers i, pod njegovim pritiskom, Džon je dao nekoliko intervjua, najpoznatiji je bio onaj za holandsku TV stanicu Vpro, koji danas kruži interentom pod nazivom "Vpro Interview 1994" ili "Vpro 1994". Javnost, koja je sećala mladića građenog kao model i anđeoskog lika, bila je šokirana kad je videla mršavog neokupanog i neošišanog narkomana, izbuljenih očiju i hrapavog glasa. Nažalost, Džon je pao još niže. U februaru 1996. godine je bio klinički mrtav, a da nije bilo neophodne transfuzije krvi, to bi bio njegov kraj, pošto je njegovo telo sadržalo samo 1/12 potrebne krvi. Posle kraće pauze, Džon se vraća drogama, uskoro biva izbačen iz kuće zbog neplaćanja dugova; a, kako ga dileri droge ne bi ubili, pozajmio je novac od prijatelja da bi platio dugove. U novembru te godine, novinar LA Times, zatiče Džona u hotelu i opisuje ga kao prljavog, tela prepunog opekotina i živih rana, sa zubima koji ispadaju, gotovo bez kose i navodi da svi samo čekaju dan kad će muzičar umreti. Ovaj članak je šokirao javnost čak i više nego reportaže od pre nekoliko godina.
 
1997 godine, Džon objavljuje svoj drugi album, Smile From The Streets You Hold, koji je kasnije povučen sa tržišta, jer je priznao kako je snimio ovaj materijal samo da bi došao do novca za drogu i grizla ga je savest. Na albumu su se uglavnom našli snimci koji nisu objavljeni na Niandri, uključujući i pesme sa Riverom Finiksom. Ostale pesme su snimljene, direktno, Džon je koristio obični kasetofon. Album je prošao katastrofalno, a i dan danas mnogi tvrde da je skoro neslušljiv. Te iste godine, Džon se pridružio starom prijatelju Bobu Forestu na kratkoj turneji po SAD.

Povratak u život, 1998-2001

Shvativši da bi ga bilo kakvo drugo rešenje vodilo samo u sigurnu smrt, početkom 1998. godine, Džon sam odlazi u centar za rehabilitaciju. Kako sam navodi, izlečio se od droge "igrajući uz Blek Sabat i vrteći se u krug". Pošto mu je koža na rukama bila potpuno uništena, obavljene su neophodne operacije i od toga dolaze ožiljci koji nikad nisu iščezli. S druge strane, Džonu je izvađeno parče kosti iz kuka, kako bi se zamenila njegove istrulele desni, u koje su potom ugrađeni veštački zubi. Vremenom, Džon je dobio na težini i vratio se u formu, a njegova proređena kosa ponovo je postala gusta.

Nešto kasnije, Džona je posetio Entoni Kidis. Dvojica muzičara ubrzo su zaboravila sve konflikte iz prošlosti i, posle nekoliko "zagrevanja" u staroj, dobroj Flijevoj garaži, Džon je 28.4.1998. ponovo postao član Pepersa, nekoliko nedelja pošto je njegova "zamena", Dejv Navaro zvanično napustio bend. Iako godinama nije stvarno svirao i iako su mu ruke bile veoma slabe, a telo iscrpljeno, Džon je prionuo na posao i, 1999. godine Pepersi su izdali svoj sedmi studijski album, Californication, posle čega je usledila svetska turneja, tokom koje je Džon provodio svaki slobodni trenutak vežbajući jogu i komponujući pesme za svoj treći solo album. Tokom 1999. godine, Džon je izbegavao da pokaže svoje ožiljke, ali 2000. godine ponovo je svukao majicu na koncertu, a stanje njegovih ruku se moglo videti i u spotu za pesmu "Californication". Kako je sam naveo, ne stidi se svojih ožiljaka, jer predstavljaju sećanje na deo njegovog života.

2001. godine, Džon objavljuje svoj treći solo album, To Record Only Water For Ten Days. Na ovom albumu koristio je sintisajzer i gitaru, sve je snimljeno osmokanalnim rikorderom i nema gostujućih muzičara. To Record Only Water For Ten Days slavi radost za novopronađeni život, ali takođe opisuje i demone iz Džonove bliske prošlosti. Posle ovog albuma, usledila je mini-turneja; Džon je održao 16 akustičnih koncerata u Evropi, Kanadi i SAD, za koje je vladalo poprilično interesovanje. Posle ovoga, vratio se u studio sa Pepersima, a prethodno je svoje demo snimke stavio na internet, u vidu besplatnog albuma za svoje obožavaoce. U isto vreme, posle kraće veze sa glumicom Milom Jovović, Džon se verio sa Stelom Šnabel, kćerkom slikara Julijana Šnabela, ali par se razišao dve godine kasnije.
 
Afirmacija i popularizacija, 2002, do danas

2002. godine, Pepersi objavljuju svoj osmi album, By The Way. Džonov uticaj na zvuk grupe je veoma, veoma uočljiv, on eksperimentiše sa svojim stilom, a, zahvaljujući dodatnim časovima pevanja, njegovi prateći vokali su gotovo savršeni. Posle još jedne svetske turneje, 2003. godine usledio je i album sa najvećim hitovima, kao i odličan živi DVD. Potom je bend napravio pauzu, što je Džonu dalo priliku da, sa deset godina mlađim saradnikom, Džošom Klingoferom, započne snimanje svog četvrtog albuma.

Shadows Collide With People pojavio se u februaru 2004 godine i, po mnogim kritičarima, spada u albume koji su obeležili pomenutu godinu. Ovo je, istovremeno, i jedini kompletno aranžiran Džonov album, pošto su svi ostali, manje ili više, snimani korišćenjem zastarelih tehnika.

Tokom 2004. godine, Džon je, koristeći Pepersima preko potrebnu pauzu (održali su samo 14 koncerata u Evropi, dva u Japanu i par sporadičnih u SAD), rešio da objavi još šest studijskih albuma. Takođe je i održao dvanaest eksperimentalnih koncerata sa svojim prijateljima, u Los Anđelesu i okolini, a najzapaženija su bila poslednja dva, sa Mihaelom Roterom, gitaristom legendarne nemačke rok grupe Neu!. Negde u martu, Džon je ošišao svu svoju kosu i poklonio je organizaciji koja pravi perike za decu koja se izlažu hemoterapiji.

Albumi snimljeni 2004, objavljeni su iste godine, sa izuzetkom posledljeg, koji je, zbog greške pri štampanju omota, objavljen krajem januara 2005. Svaki od ovih šest albuma karakteriše Džonov široki raspon glasa koji varira od falseta do bas-baritona, odlične gitare; a povremeno i sintisajzeri, klavir i drugi instrumenti; te iskreni, poetični tekstovi, koji prodiru duboko do duše ovog mladog muzičara. Jedan od albuma, Džon je objavio zajedno sa Džošom Klingoferom i Džoom Lelijem, kao bend Ataxia. Ovaj bend je nastao spontano, tokom jednog od pomenutih eksperimentalnih koncerata. 23. aprila 2005, na All Tommorow's Parties festivalu u Velikoj Britaniji, Džon je održao nezaboravni akustični koncert, gde su i on i njegovi obožavaoci plakali. Videvši da nije jedini koji plače, obratio im se sa "Voda iz vaših očiju dolazi iz vaših srca".

Džon trenutno nema aktivnih solo projekata, već radi sa Red Hot Čili Pepers na njihovom devetom studijskom albumu, Stadium Arcadium, koji bi trebalo da se pojavi 8.5.2006; a posle turneje koja bi potom usledila, obećao je drugi album benda Ataxia, kao i temeljniju solo turneju.

Diskografija

Solo
Niandra LaDes And Usually Just A T-Shirt (1994)
Smile From The Streets You Hold (1997)
To Record Only Water For Ten Days (2001)
From The Sounds Inside (2001) (objavljen samo na internetu)
Shadows Collide With People (2004)
The Will To Death (2004)
Automatic Writing (2004) (sa Džošom Klingoferom i Džoom Lelijem, kao bend Ataxia)
DC EP (2004)
Inside Of Emptiness (2004)
A Sphere In The Heart Of Silence (2004)
Curtains (2005)

Kao član Red Hot Čili Pepers
Mother's Milk (1989)
BloodSugarSexMagik (1991)
Californication (1999)
By The Way (2002)
Greatest Hits (2003)
Live In Hyde Park (2004) (živi album), 2 CDa
Stadium Arcadium (2004) (u pripremi), 2 CDa

Kao gost
Kristen Vigard, album Kristen Vigard(1988)
Anytime at All, album Banyan (1999)
Rev, album Perija Ferela (1999)
You Come and Go Like a Pop Song, album The Bicycle Thief (1999)
Psychotic Friends Nuttwerx, album Fishbone (2000)
Blowback, Trikijev album (2001)
The ID, album Mejsi Grej (2001)
American IV: The Man Comes Around, album Džonija Keša (2002)
Dragonfly, album Zigija Marlija (2003)
De-Loused in the Comatorium, albumThe Mars Volta (2003)
Unearthed, album Džonija Keša (2003)
A Manual Dexterity: Soundtrack Volume One, album Omara Rodrigeza-Lopeza (2004)
Frances the Mute, albumThe Mars Volta (2005)

Džon je takođe sarađivao sa Glenom Hjuzom na obradi legendarnog hita "Nights In The White Satin", kao prateći vokal i gitarista .Inače, u svim pomenutim kolaboracijama, sem one sa Trikijem gde i peva, Džon je sarađivao kao instrumentalista.

Kao koautor muzike za film
The Brown Bunny, reditelja Vinsenta Gala (2003), Džon je autor pet od deset pesama

Izvor: Wikipedia

sjajan gitarista!!! ja sam gledao Behind the music o red hot chilli pepersima. on je pred koncert u tokiu hteo da ode iz benda ali ga je Flea(fli) zamolio da odsvira bar josh taj koncert (ja mislim)
i video sam intervju sa njim u periodu koji se u SF-ovom postu zove "Sunovrat, 1993-1997" (pomenuti intervju Vpro Interview 1994" ili "Vpro 1994)  .. e chovek je izgledao katastrofalno! upale ochi , osushena faca, nepovezano pricha,haos.. ali dobro je da se povratio u zhivot..