Povrće iz spavaće sobe

Sveže začinsko lišće može uvek biti pri ruci ako se gaji u saksiji. Novembar je bio poslednji jesenji period kada je više vrsta povrća valjalo staviti na dorastanje. Ono može biti u trapu ili, isto tako uspešno, u stanu, gde može da raste više biljaka. To su pre svega one vrste kod kojih se listovi razvijaju na račun rezervnih materija u lukovici ili u korenu. Sve ove biljke u toploj prostoriji, posađene u sanduk ili saksije, redovno zalivane, brzo daju listove koji se koriste za salatu ili začin. Kvalitetni listovi formiraju se ako ima dovoljno svetlosti, pa sudove s posađenim biljkama treba držati blizu prozora.

Sveži listovi peršuna i celera značajni za ishranu u toku zime. U saksije se mogu posaditi četiri korena peršuna, ili jedan do dva korena celera, što zavisi od veličine saksije i krupnoće korena. Koren se mora saditi u vlažnu zemlju, a zatim svakih osam do deset dana zalivati. Celer i peršun ne podnose suviše vlažno zemljište i vazduh. Biljke treba držati bliže prozoru, jer se pri svetlosti formiraju lepši i krupniji listovi. Na sobnoj temperaturi od 22 do 24 stepena listovi peršuna i celera mogu da se režu već posle dve do tri nedelje. U toku zime režu se nekoliko puta, a ako su sađeni u više navrata, sveži listovi ovog povrća mogu se koristiti čitave zime.

U sobi se tokom zime može gajiti i paprika, naročito uspešno feferoni ili sasvim sitne ljute sorte. Saksija se napuni kvalitetnom zemljišnom smesom, a najbolje je sejati naklijalo seme. Naime, seme paprike sporo niče, te ga pet do šest dana pred setvu treba naklijati. Seme najlakše naklijava kada se stavi među vlažnu jutu ili hartiju i drži u sobi na temperaturi oko 25 stepeni. Dva-tri naklijala semena seju se u saksiji na oko dva centimetra dubine. Naklijalo seme može da se seje samo u vlažno zemljište. Dok paprika ne nikne, saksija se može prekriti hartijom, čime se smanjuje isparavanje vode i omogućava brže nicanje. Saksiju s paprikom treba držati u prostoriji koja se greje, u blizini prozora. Kada biljka formira prvih par pravih listova, može se početi s prihranjivanjem na razmaku od deset do 15 dana, a prvi zreli plodovi dobijaju se posle dva do tri meseca.

Mladi luk može se gajiti u svakoj kućnoj prostoriji. U sanduke ili saksije treba staviti sloj zemlje pet do deset centimetara debljine. U zemlju se sade lukovice prečnika tri do četiri centimetra i pospu se slojem zemlje. Obilno se zalivaju toplom vodom. Kada se luk gaji u prostoriji gde je temperatura oko 25 stepeni, zaliva se redovno i obilno vodom temperature od 30 do 35 stepeni, a prvi listovi mogu se seći već dve nedelje posle sadnje.