Nacistički koncentracioni logor "Sobibor"

Sobibor je tokom Drugog svetskog rata bio jedan od nacističkih koncentracionih logora koji je formiran u sklopu Operacije Rajnhard. Sobibor je takođe i ime sela koje se nalazilo u blizini logora, a koje se danas nalazi u Lublinskom vojvodstvu u Poljskoj. U njemu su vršene masovne egzekucije Jevreja, Sovjetskih ratnih zarobljenika, Roma i Sinta koji su likvidirani u gasnim komorama koje su punjene izduvnim gasovima iz benzinskog motora. Najmanje 250.000 ljudi je ubijeno u Sobiboru.

Sadržaj
1 Logor
2 Pobuna
3 Izvori
4 Spoljašnje poveznice

Logor

Gasne komore u Sobiboru počele su sa radom u maju 1942. god. Jevreji su dovoženi železničkim kompozicijama u logor gde im je rečeno da se radi o tranzitnom logoru, a zatimu bi bili primorani da se svuku i da predaju sve svoje lične stvari. Potom su odvođeni u cev koja je vodila pravo do gasne komore gde su usmrćivani uljgen monoksidom iz izduvnih gasova tenkovskih motora.

SS-oberšarfirer Kurt Bolender je tokom suđenja ovako opisao rad gasne komore:

Pre nego što bi se Jevreji skinuli, oberšarfirer Herman Mihael bi im održao govor. Tokom govora često je nosio beli mantil kako bi zavarao ljude da pomisle da pred njima stoji lekar. Mihael bi rekao Jevrejima da će biti poslati na rad. Ali da pre toga moraju da se okupaju i da prođu dezinfekciju da bi se sprečila moguća epidemija zaraznih bolesti. Nakon što bi se skinuli Jevreje bi jedan SS-ovac vodio kroz cev dok bi iza njih išla grupa od 5-6 ukrajinaca koji su ih požurivali. Nakon što bi Jevreji ušli u gasnu komoru, ukrajinci bi zatvorili vrata za njima. Motor bi najčešće palili ukrajinac Emil Kostenko i nemački vozač Erih Bauer. Nakon što bi žrtve bile ugušene, komora je otvarana, a grupa jevrejskih radnika iznosila je leševe napolje.

Najveći broj žrtava činii su Jevreji, uglavnom iz Poljske (najviše iz Lublina i istočne Galicije) (145.000-150.000), iz Češke republike i Slovačke (31.000), Nemačke i Austrije (10.000), Francuske (4.000) i Holandije (34.313).

Pobuna

Sobibor je bio mesto jedne od tri uspešne pobune jevrejskih logoraša u nemačkim nacističkim logorima; druge uspešne pobune odigrale su se u Treblinki i Aušvicu kojom prilikom su pobunjenici digli u vazduh jedan od krematorijuma. 14. oktobra 1943. god. organizovana grupa logoraša uspela je da tajno likvidira 11 SS čuvara i više ukrajinaca. Iako je njihov plan bio da pobiju celokupnu stražu logora i iz njega izađu kroz glavnu kapiju, njihova akcija je ubrzo otkrivena zbog čega su bili prinuđeni da krenu u masovno bekstvo pod snažnom nemačkom vatrom. Oko polovina od 600 logoraša je uspela da pobegne. Većina njih je u narednih nekoliko dana uhvaćena i streljana ali je oko 50 logoraša dočekalo kraj rata. Nacisti su zatvorili i rastavili kamp, a na njegovom mestu su posadili šumu kako bi sakrili bilo kakve tragove njegovog postojanja.

Ovaj događaj dramatizovan je 1987. god. u TV filmu „Bekstvo iz Sobibora“ koji je režirao Džek Gold (Jack Gold), a koji je baziran na knjizi pisca Riharda Raškea (Richard Rashke).

O ovom događaju snimljen je i nagrađivani dokumentarni filmu čiji je autoru Klod Lancman (Claude Lanzmann) film nazvao „Sobibor, 14. oktobar 1943. god., 16 časova“ (engleski naziv Sobibor, Oct. 14, 1943, 4 p.m.)

Na mestu gde se nekada nalazio koncentracioni logor Sobibor podignut je memorijalni muzej.

Izvori
From the Ashes of Sobibor by Thomas Toivi Blatt
Belzec, Sobibor, Treblinka by Yitzak Ahrad

Izvor: Wikipedia