Marko Orešković

Marko Orešković (1895. Široka Kula kod Gospića – 1941. selo Očijevo) Narodni heroj. Komunista od 1925. godine. Španski borac. Početkom II svetskog rata pobunio se protiv stava KPH i njenog tadašnjeg rukovodstva i otpočeo sopstveni rat sa ciljem da se partijski rad i borba za vlast podredi spasavanju Srba od genocida koji je uveliko sprovođen na teritoriji Hrvatske. Marko Orešković, Hrvat i po majci i po ocu imao je veliko poštovanje među srpskim stanovništvom u svom zavičaju, koje mu je spevalo stihove: «Drug je Marko hrvatskoga roda, al je majka srpskoga naroda.» Pošto je spas Srba od ustaškog pogroma bio jedina njegova vodilja u ratu koji je otpočeo, te obzirom da je u narodu imao veoma veliki uticaj, a politika KPH je išla u drugom smeru, partizani su mu prilikom povratka iz Drvara postavili zasedu i ubili ga 20. oktobra 1941. Taj zločin je pripisan četnicima. Da bi «lakirovka» bila potpunija, izmišljene su i njegove poslednje reči. Navodno, dok su ga četnici vodili na egzekuciju, svedoka nije bilo, osim jedne male anonimne čobanice od šest godina, kojoj je Marko Orešković rekao, da ne poverujemo: «Seko, ja padam za tvoja lepša svitanja». Biografije pojedinih narodnih heroja su objavljene u knjizi pod istim nazivom (Pali za lepša svitanja). Niko se do sada nije pitao ko je onda bio svedok njegovih poslednjih reči. Ili je bilo svedoka ili nisu bili anonimni, ili on ovo uopšte nije ni rekao. Ne treba smetnuti s uma da se radilo o predratnom taksisti (po čemu su ga zvali – drug Krntija), koji je možda i imao poetskog dara. U svakom slučaju, poput najvećih hrišćanskih mučenika položio je život za ljubav i bratstvo između ljudi. Ostavio je mali trag, zaprt vremenom i nastupajućim događajima. U Beogradu na Zvezdari postoji ulica, a na Novom Beogradu škola sa njegovim imenom. Mesna zajednica na Novom Beogradu prvo je promenila ime u Stara Pruga, a zatim je ukinuta. Spomenik u istoj mesnoj zajednici je srušen u vreme antikomunističke i antihrvatske histerije, pa je ubrzo nađen i vraćen na postament. Izvor ove paralelne biografije jednog zaista vrlog i primernog čoveka, dao je general Gojko Polovina, komandant Šeste ličke divizije, koji je u časopisu «Student» s kraja osamdesetih godina XX veka čak dao i imena dvojice partizana – egzekutora.

Izvor: Wikipedia

Istina bar nekad ugleda svetlo dana,pa makar to bilo i posle sedamdeset godina.  Splet tragičnih događaja vezanih za smrt Marka Oreškovića i niz drugih događaja tekli su ovako.  U selu Veliko Očijevo nikad nije postojala nikakva četnicka ni grupa,a kamoli jedinica.  Sve su to bile više manje neorganizovane gerilske grupe.  U to vreme Persa i Slavko Rodić bili su zaduženi za Drvarsku opštinu oko organizovanja i učvrščivanja partizanskih jedinica u sektorima oko Bosanskog Petrovca,Drvara i Bihaća.  Naređenje je bilo sva nepoznata lica i koja ne žele da se legitimišu odmah likvidiraju.  Marko Orešković je krajem oktobra 1941.   godine iz Drvara krenuo za Liku.  U selu Veliko Očijevo trebao je da se sretne sa Srđom Rodić i dogovori o daljim aktivnostima i organizovanju partizanskih grupa u tom kraju.  Tog dana Srđo se nalazio u selu Veliki Stenjani kod svoje sestre Milke.  Orešković dolazi u kuću Srđe Rodića i tamo zatiče njegovu majku i mlađu braću.  Posto ga je ugostila rekla mu je da sačeka Srđu tu u njihovoj kući.  Nije imala nikakvo saznanje ko je neznanac koga je ugostila i zbog čega traži njenog sina.  Međutim Orešković je krenuo dalje put Like.  Na putu ga susreću Jovo Šipka zvani Jozip i Dušan Šipka.  U nemogućnosti da saznaju ko je neznanac,postupaju po gore navedenom naređenju.  Odvode ga do mesta zvanog Biljeg i tamo ga likvidiraju.  Vraćajući se kući Srđo je čuo pucnje.  Uzevši kaput tamo nalazi partijsku knjižicu Oreškovića.  U obližnjoj jami ostavljaju mrtvog Oreškovića.  Došavši kući Srđo je majci pokazao kaput partijsku knjižicu rekavši joj da je ubijen veliki partijski kadar.  "Za ovog čoveka platiće i moja i Jozipova i Dušanova glava"rekao je majci.  Mada su mogli da pobegnu nisu hteli,čak i komandir odreda koji ih je zarobio hteo je daih pusti.  Po naređenju Tita organizuje se suđenje u obližnjoj školi.  Sudom je predsedavao Moni Levi.  Sva trojica su osuđena na smrt streljanjem.  Slavko Rodić saznavši šta se sve izdešavalo,smrt Oreškovića,suđenje i osuda na smrt Srđe,Jove i Dušana šalje kurira da se streljanje ne izvrši.  Međutim kurir je stigao prekasno.  Streljanje je izvršeno na planini Crni vrh,za one koji poznaju taj kraj to je potez između Oštrelja i Drvara i gleda na Veliko Očijevo.  Tamo su bačeni u jamu gde i danas počivaju.  Greh svoga brata i nastojeći da ga ako bar ništa umanji osetila je Srđina sestra Smilja Rodić.  Kao partizanka išla je iz borbe u borbu,nije sebe štedela ni malo.  Taj isti greh osetila je i porodica.  U gređanskom ratu jednako stradaju i heroji i izdajnici,egzekutori i žrtve,dobri i zli,a pre svega stradaju ljudi.   Niko nikad nije objasnio zašto je Marko Orešković sam bez pratnje bio na tom putu.  Kome je smetao valjda će nekad izaći na svetlo dana.  Istina je iz nekih sasvim drugih pobuda skrivana.  Bitno je da bar nekad ugleda svetlost dana i bez obzira na sve pokaže svetu šta se stvarno desilo.  Netreba se otimati ni za koga svi oni sada počivaju u večnom miru.  Jedino što postoji samo jedna istina i splet nesrećnih okolnosti pod kojim su ovi mladi ljudi izgubili živote.   
by zeljo

Za ove tvrdnje mogu se videti u knjizi Gojka Polovine "Svedocenje" izdata od IRO "Rad" 1988 godine. Tekstovi koji se ticu ubistva nalaze se na strani 179 i 194. Iz knjige se vidi sasvim druga istina od one koja je sevirana. I posle toliko godina treba tragati i izneti ono sto je dugo skrivano.

Evo je i slika.

Srdo Rodic 1940.godina Beograd Kraljeva Garda.