Edvard Kardelj

Edvard Kardelj, Političar. Publicista (1910 - 1979)

Biografija

Rođen je 27. januara 1910. godine u Ljubljani, u radničkoj porodici. Otac mu je bio krojački radnik i član Socijaldemokratske stranke, a majka radnica u Fabrici duvana.

Nakon završetka građanske škole, upisao je učiteljsku školu, koju je završio 1929. godine.

Član SKOJ-a postaje 1926., a dve godine kasnije i član KPJ.

U učiteljskoj službi nije radio, jer je posle mature hapšen zbog komunističkog delovanja. Osuđen je od suda za zaštitu države 1930. godine na dve godine robije, koju je odležao u Zabeli kod Požarevca. U radničkom pokretu se rano aktivirao. Radio je ilegalno kao protivnik reakcionarnog režima šestojanuarske diktature. Zbog političkog rada i kao publicista je često hapšen i progonjen. Godine 1934. otišao je ilegalnim putevima u inostranstvo. Sve do Drugog svetskog rata bavio se publicistikom. Između ostalog objavio je političko-istorijski rad „Razvitak slovenačkog nacionalnog pitanja“, koji je izašao 1939 godine pod pseudonimom „Sperans“., ali ga je cenzura zbog antifašističkih tendencija zaplenila.

Godine 1941. jedan je od osnivača Oslobodilačkog fronta u Sloveniji i potpredsednik njenog Izvršnog odbora. Septembra iste godine ilegalno je došao u Beograd. Učestvovao je na sevetovanju na Stolicama, kod Krupnja i tada postao član Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Jugoslavije.

Na drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu izabran u Predsedništvo AVNOJ-a i imenovan za potpredsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije.

Edvard Kardelj je jedan od tvoraca istorijskih odluka donešenih na zasedanju AVNOJ-a u Jacu. Otada neprekidno rukovodi radom u izgradnji zakonodavstva nove Jugoslovenske države, na njenom organizovanju i afirmisanju.

Posle rata, vršio je najvažnije funkcije u državnom aparatu.

Od 7. marta 1945. godine bio je potpredsenik Savezne vlade, a zatim i ministar spoljnih poslova. Posle ustavne reforme od 1953. godine postao je potpredsednik Saveznog izvršnog veća.

Bio je šef jugoslovenske delaegacije na Konferenciji mira u Parizu (1946 god.), šef delegacije FNRJ na zasedanju OUN (Organizacija Ujedinjenih Nacija) 1947, bio je na zasedanju Saveta ministra inostranih poslova u Moskvi 1947. i 1948. godine, bio je šef delegacije FNRJ na trećem zasedanju u OUN u parizu 1949, na četvrtom zasedanju OUN u Njujorku i na petom zasedanju OUN u Njujorku, 1950. godine.

Vršio je ulogu Sekretara izvršnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, generalnog sekretara SSRNJ i člana CK SK Slovenije. Već 1949. Kardelj je izabran za počasnog člana Slovenske Akademije znanosti i umetnosti. Kasnije je postao član Srpske akademije, bosansko-hercegovačke Akademije, Makedonske Akademije i počasni doktor Ljubljanskog sveučilišta.

Godine 1955. radio je na izradi takozvane Beogradske Deklaracije u sređivanju jugoslovensko-sovjetskih odnosa posle Staljinove smrti.

Godine 1963, po usvajanju novog Ustava SFRJ, izabran je za Predsednika Savezne Skupštine. Tu funkciju je obavljao je do 1967. godine.

Za redovnog profesora Ekonomskog fakulteta u Ljubljani izabran je 1974. godine. Na Desetom kongresu SKJ 1974, Kardelj je izabran za člana Predsedništva CK SKJ. Iste godine je izabran i za člana Predsedništva.

Teško se razboleo krajem 1978. godine. Odlazi u Ljubljanski klinički centar , gde i umire 10. februara 1979. godine.

Edvard Kardelj je bio poznat pod svojim partizanskim pseudonimom „Bevc“. Jedan je od tvoraca zloglasnog logora Goli Otok, za izolaciju Staljinovih pristalica. Pored toga, ima odgovornost i za masovnu likvidaciju nacionalnih snaga u Kočevskom Rogu, sredinom maja 1945.

Dugo vremena posle rata, smatran je za drugog čoveka Jugoslavije i za naslednika maršala Tita.

Imao je čin generala-potpukovnika JNA u rezervi.

Odlikovan je:
Oredenom narodnog heroja
Ordenom partizanske zvezde
Ordenom narodnog oslobođenja
Ordenom bratsva i jedinstva
Ordenom za hrabrost

Pored politike, bavio se i publikacijama i izdavanjem knjiga. Najznačajnije su:
Put nove Jugoslavija, Beograd, 1960.
O osnovama društvenog i političkog uređenja, Zagreb, 1970.
Problemi naše socijalističke izgradnje, Beograd, 1972.

Zanimljivosti
Kardeljev pseudonim je Sperans, a partizanska imena Krištof i Bevc.
Hrvatski grad Ploče od 1950. do 1954. je zvan Kardeljevo.

Zanimljivosti
Kardeljev pseudonim je Sperans, a partizanska imena Krištof i Bevc.
Hrvatski grad Ploče od 1950. do 1954. je zvan Kardeljevo.

Izvor: Wikipedia

       Sto nam se on na... maj..! Za sva vremena.