Poslednji kraljevi Langobarda

Aistulf

Aistulf (749-756)
 
Kralj Aistulf
Pred samu abdikaciju kralja Rahisa, papa Stefan dolazi iz Rima u posetu kralju, a zatim i u Milano gde je juna 749.prisustvovao abdikaciji Rahisa u korist svog mlađeg brata Aistulfa.

Odlazeći kralj je zatim otišao u Manastir Monte Kasino gde se zamonašio. Pre stupanja na kraljevski presto, Aistulf je bio vojvoda Friulija. Stupajući na presto nastavio je osvajačku politiku prema papstvu i Vizantiji u Italiji. Na početku svoje vladavine zauzeo je gradove Komaču i Feraru, 750. godine konačno zauzeo Ravenu. To osvajanje je nateralo papu Zaharija da se u borbi protiv Langobarda obrati najpre franačkom dvoru, a zatim u Carigradskom. Papa se obratio za pomoć franačkom kralju Pipinu Malom, a pre toga ga je krunisao u Soasonu kraljevskom titulom novembra 751. Kralj Pipin je obećao da će papstvu vojno pomoći protiv kralja Aistulfa. U decembru 751. Aistulf je zauzeo vojvodstvo Spolento i proglasio za kralja Langobarda i vojvodu Spolenta. U junu 752. je krenuo prema Rimu. Tada je umrlog papu Zaharija zamenio papa Stefan IV i odmah poslao poruku Pipinu da pošalje svoje izaslanike koji će u ime franačkog kralja objaviti da se grad Rim nalazi pod zaštitom franačke države. Papa Stefan se obratio i vizantijskom caru Konstantinu V, ali mu je stigao odgovor da mu Vizantija ne može vojno pomoći, već da, ako je to moguće, sam natera Aistulfa da se odrekne pohoda prema Rimu. U međuvremenu, Pipinovi izaslanici su potvrdili zaštitu papskih gradova od strane franačke države, i zajedno sa Papom i nešto franačkih vojnika u oktobru 753. tražili su od Aistulfa da obustavi napad na Rim. Sam Aistulf se u međuvremenu povukao u Paviju gde je i primio delegaciju.

Aistulf je pristao da obustavi napad na Rim, ali je odbio da vrati teritorije koje je oduzeo od Carstva. Francuski izaslanici su ga naterali da odbaci mogućnost da ide kralju Pipinu zajedno sa papom jer su se bojali prevare. Aistulf je predlagao da se on i papa Stefan zajedno pojave pred kraljem Pipinom i da mu saopšte odluku o prekidu neprijateljstva. Kada je ovaj njegov predlog odbijen, kralj je doveden u nezgodnu situaciju. Papstvo je imalo čvrstu zaštitu franačke države.

Konačno, Pipinova miroljubiva politika je prerasla u ratnu. On je sa svojom vojskom krenuo u Italiju i porazio kralja Aistulfa u blizini severnih Alpa. Tada je Pipin počeo opsedati Paviju i rekao Aistulfu da će to činiti sve dok se ne obaveže da vrati osvojene gradove, među njima i Ravenu. Aistulf je na kraju obećao da će to učiniti, pa se Pipin povukao. Međutim, 756. godine Aistulf je organizovao novi pohod na Rim. Papa Stefan se ponovo obratio Pipinu, koji je zatim po drugi put upao u Italiju. Čak je zarobio Aistulfa nedaleko od Pavije i obećao mu život ako vrati zauzete gradove i prekine pohod na Rim. Kada je Aistulf vratio Ravenu i oduzete gradove, Pipin ga je naterao da preda franačkoj državi 1/3 svog kraljevskog bogatstva u Paviji, kao i da plaća godišnji danak od 12.000 zlatnih solida.

Ovo je bilo pravo ponižavanje langobardskog kralja. Nedaleko zatim, kralj Aistulf je stradao nesrećnim slučajem u lovu decembra 756.

Deziderije

Deziderije (28. decembar 756 - 6.juni 774)
 
Kralj Deziderije
Pored vladavine restauriranog kralja Rahisa u severnim teritorijama, Deziderije je takođe bio pretendent na presto kao moćni vojvoda Toskane.

Da bi uspostavio svoje kraljevstvo pozvao je u pomoć papu i franačkog kralja Pipina. Naročito je nameravao da vodi mirnodopske odnose sa kućom Karolinga. Tada je u franačkoj državi opredeljenje prema langobardima bilo dvojako. Posle pomoći pape i franačkog dvora, Rahis je morao po drugi put da napusti tron, da bi se 28. decembra Deziderije krunisao novim, ujedno i poslednjim kraljem Langobarda.

Papu Stefana je nasledio papa Pavle I nakon čega je Deziderije prekršio obećanje koje je dao ranijem papi i franačkom kralju i pokrenuo svoju vojsku prema Pantapolisu i Spolentu, a pored toga, pod optužbom da su mu okolne vojvode nelojalne, napao i njih i zavladao vojvodstvom Beneventa i Spolenta. Papa Jovan mu je pisao da vodi računa o papskim gradovima posle čega je Deziderije odlučio da objavi dokument kojima pomenute gradove ponovo stavlja pod papski protektorat i da će štititi te gradove kao kralj Langobarda.

Situacija se za Deziderija drastično pogoršala 768. godine kada je kralj Pipin umro, ostavljajući presto svojim sinovima Karlu i Karlomanu, čija je majka Bertrada vodila miroljubivu politiku prema Langobardima. Tada je Deziderije krenuo da dinastičkim vezama učvrsti svoju vlast. Svoju drugu ćerku Dezideratu je dao Karlu Velikom za ženu 770. godine. Takođe je učvrstio i svoju zaleđinu u kraljevstvu udajom svoje prve ćerke Adelperge za vojvodu Beneventa Tasila kome je ovaj posed dao u miraz. Nakon smrti Karlomana 771. godine. Karlo Veliki je lišio prestola Karlomanovu ženu i decu. Oni su odmah otišli kralju Dezideriju i tražili da nekako utiče na njihov povratak i deobu trona. Karlo Veliki se zatim potpuno okrenuo protiv Langobarda. Razveo se od Deziderate i poslao je lično kralju Dezideriju. To je uticalo da se langobardsko-franački odnosi dosta zaoštre. Dodatnu komplikaciju je činilo i ustoličenje novog pape Hadrijana I 1. februara 772. godine u Rimu. On je u svakom pogledu bio protivan potpisanim sporazumima prethodnih papa sa kraljevima Langobarda. To je navelo Deziderija na nova neprijateljstva prema Svetoj Stolici. Za kratko vreme je okupirao Fencu, Feraru, Komaču i provaljivao na izolovane teritorije pod vlašću Rima i Ravene.

Papa Hadrijan se požalio franačkom kralju Karlu Velikom i molio ga za novi pohod protiv Langobarda. I Karlo Veliki je bio voljan za akciju kako zbog dodvoravanja papstvu, tako i zbog širenja granice svoje države.

Deziderije više nije mogao da pokrene nikakve političke igre, jer je Karlo sa ogromnom vojskom krenuo preko severnih Alpa 773. u unutrašnjost Langobardske države. Decembra 773. mu se predao grad Suza sa celokupnom svojom posadom. Jedan od plemića iz grada je pobegao u Paviju gde je referisao Dezideriju o Karlovoj vojni. Kada ga je kralj upitao da li Karlo dolazi sa velikom vojskom, ovaj mu je odgovorio da mu to nije namera već samo da on ispoštuje ono što je potpisao. Ovu lukavu Karlovu igru je Deziderije brzo prozreo i naredio je hitno utvrđivanje Pavije. Oko grada su podignuti ogromni zidovi, a posada je raspoređena duž gradskih zidina u velikom broju.

Karlo Veliki je sa svojim vojnicima počeo opsadu tvrđave Pavije. Opsada je počela 6. decembra 773. Stanovnici grada se nisu odazvali Karlovom pozivu za predaju, a sam Deziderije se utvrdio u zamku pokraj grada i komandovao odbranoim grada. Dok je vršio opsadu Pavije, Karlo je zauzeo i Friuli gde ga je dočekao episkop grada i molio ga za milost. Nekoliko puta je odlazio i u Rim gde ga je papa Hadrijan prihvatao sa velikim počastima.

Zbog nestanka hrane i vode, odbrana je počela da popušta. Nakon devetomesečne opsade Pavije, Deziderije je izašao iz zamka i otvorio širom kapije grada, a zatim se sa svojom vojskom predao 9. juna 774. Istog dana je zbačen sa prestola, vezan i poslat u franačko zarobljeništvo gde je i umro najverovatnije 776. godine. Sledećeg dana u grad je stigao Karlo Veliki i progalsio se za kralja Franaka i Langobarda, da bi zatim Deziderijevu gvozdenu krunu stavio sebi na glavu. Karlo je zatim preuzeo gradave koji su Langobardi oduzeli papstvu i predao ih ponovo. Nakon Karlovog odlaska iz Italije, Deziderijev sin Aldagiz je podigao ustanak u provinciu Furlandiji. To je uslovilo novu intervenciju Karla, posle koje je kraljevinu Langobarda predao svome sinu Pipinu, a uskoro mu se i vojvodstvo Benevent poklonilo.

Tako je dugogodišnja vladavina Langobarda u Italiji prestala

Izvor: Wikipedia