Odakle nam Srpska nova godina
Još samo mi i Rusi uvažavamo julijanski kalendar. Zato i imamo praznik više od drugih u Evropi

Da jedna godina ima 365 dana prvi su ustanovili Stari Egipćani, i to na osnovu ciklusa izlivanja reke Nil. Naime, redovna poplava Nila odvijala se na svakih 365 dana. Ubrzo je ustanovljeno da ova pojava svake godine kasni po šest sati. Tako su 238. godina pre Hrista u Aleksandriji tamošnji sveštenici objavili Kanopski edikt, propisujući tako da svaka četvrta godina bude prestupna (da ima 366 dana), čime je došlo do usaglašavanja kalendara i stvarnog izlivanja Nila. Ovakav način računanja vremena prihvatio je rimski car Julije Cezar (po kome je kalendar i dobio ime), čime ga je zapravo usvojilo veliko Rimsko carstvo. Tako je Nova godina umesto u martu, kako je do tada važilo, otpočinjala prvog septembra, kako je bilo sve do osamnaestog veka, kada je taj datum pomeren za prvi januar.

Pitanje revizije julijanskog kalendara nastalo je zbog različitih termina praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Uskrsa. Naime, maloazijski hrišćani praznovali su Vaskrs 14. dana jevrejskog meseca Nisana, bilo kojeg dana u nedelji, dok je Zapad isti praznik priznavao u istom periodu, ali slaveći ga isključivo u nedelju. To je značilo da dok jedni slave veliki praznik, drugi su još u žalosti i postu.

Ispostavilo se da julijanski kalendar ima veliku netačnost. Naime, tokom godina uočeno je da kalendar zaostaje za stvarnošću ravnodnevice zbog toga što tropska godina ne traje 365 dana i šest sati, već nekoliko minuta i sekundi manje, što za 128 godina iznosi jedan ceo dan.

Navedena netačnost uočena je u Pravoslavnoj crkvi, koja je pokrenula inicijativu za revizijom. Zbog ekspanzije Turaka i ropstva pravoslavnih naroda pod Turcima, ovo pitanje tek u 13. veku biva pokrenuto od Rimokatoličke crkve. Papa Grigorije (po kome novonastali gregorijanski kalendar i dobija naziv) određuje posebnu komisiju sa zadatkom da sastave kalendar koji će nastalu vremensku razliku (od čitavih deset godina) ukloniti, a smanjenjem broja prestupnih godina učiniti da razlika od jednog dana nastane posle 3.300 godina. Svojom bulom papa Grigorije je u novi kalendar uveo i zaostalih deset dana, tako da je posle četvrtog oktobra 1582. godine odmah bio 15. oktobar.

Gregorijanski kalendar ne prihvata Pravoslavna crkva, i to zbog neusklađenog proslavljanja Uskrsa. Po ovom novom kalendaru, Vaskrs može da se slavi i pre ravnodnevice, zajedno s jevrejskom Pashom, što je kanonskim propisima zabranjeno, a samim tim za pravoslavlje neprihvatljivo.

Na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine donesena je odluka o izradi savršenog novog kalendara koji će biti tačniji od julijanskog i gregorijanskog. Zadatak je poveren profesoru nebeske mehanike Beogradskog univerziteta Milutinu Milankoviću. I dok je julijanski kalendar kasnio za jedan dan svakih 128 godina, gregorijanski za 3.300 godina, Milankovićev bi zakasnio za jedan dan tek posle 43.000 godina. Taj kalendar je potpuno osiguravao propis zajedničkog praznovanja novozavetne Pashe svih pravoslavnih prema odluci Prvog vaseljenskog sabora. Sve do 1923. godine ovaj kalendar je bio u važnosti.

Grčka 1924. godine prelazi na gregorijanski način računanja vremena, što je dovelo do raskola u samoj Grčkoj pravoslavnoj crkvi, a odrazilo i na ostale zemlje pravoslavlja.
U iščekivanju Velikog pravoslavnog sabora, gde će pitanje kalendara biti jedna od važnih tema, i dalje ćemo posle gregorijanske Nove godine, koja počinje prvog januara, slaviti i Srpsku pravoslavnu novu godinu, koja po starom julijanskom kalendaru počinje trinaest dana kasnije.
Pripremila: Mila Milosavljević

Izvor: Start

" Papa Grigorije (po kome novonastali gregorijanski kalendar i dobija naziv) određuje posebnu komisiju sa zadatkom da sastave kalendar koji će nastalu vremensku razliku (od čitavih deset godina) ukloniti"
Cini mi se da tu treba da pise 10 dana.
Neverovatno. Ljudi cekaju Novu godinu, a taj dan zovu 13. januar. Gde zadrti pravoslavac da prihvati kalendar koji je proglasio "neki tamo" papa Grigorije. Iako je mnogo tacniji, i nastao kao posledica nedostataka julijanskog.

Posto je tzv. Bozic praznik novorodjenog Sunca, dakle prvog dana posle solsticija, to znaci da gregorijanski kalendar kasni 2, a julijanski, dakle, 15 dana u odnosu na astronomski, odnosno da je reforma bila pogresna jer je trebalo da doda 12 dana, a ne samo 10 (na stranu to sto je julijanski akumulirao jos 3 dodatna dana -- svake godine veka izuzev 2000. i 1600.)

Nazalost, cak ni Milankovicev kalendar ovo ne ispravlja, jer prihvata da 25. decembar (tj. datum tzv. Bozica) bude cela 3 dana, a ne samo 1, posle kratkodnevice.