Ljubomir Kaljević (1841, Užice - 20. mart 1907, Beograd), političar, predsednik vlade Srbije.

Gimnaziju je završio u Beogradu, a studirao državne nauke u Hajdelbergu i Parizu. Po povratku u Srbiju izdavao je 1867-1870. list Srbija, jedini opozicioni list knezu Mihailu oko koga se okupila sva liberalna inteligencija. Za narodnog poslanika je prvi put izabran 1871. godine. Politički list Budućnost počeo je da izdaje 1873. Ministar finansija bio je od 25. novembra 1874. do 20. januara 1875. godine.

Predsednik je vlade i ministar unutrašnjih dela od 26. septembra 1875. do 24. aprila 1876. godine. Ova vlada, sastavljena od mlađih liberala i konzervativaca, pripremala je oslobodilački rat sa Turskom. Izdala je liberalne zakone o štampi i opštinama.

Kasnije je bio načelnik u ministarstvu finansija, pisao za novine Petra Karađorđevića, bio je jedan od osnivača Napredne stranke 1881, poslanik u Bukureštu 1881-1886. i Atini 1886-1889. godina, državni savetnik 1895-1907, potpredsednik Senata 1901. godine. Kao veliki karađorđevac, postao je ministar inostranih dela u prevrtaničkom kabinetu 29. maja 1903, posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, i ostao to do 21. septembra 1903. godine.

Napisao je knjigu Moje uspomene (1908).

Izvor: Wikipedia