Zmaj (mitologija)

Sadržaj
1 Zmajevi u slovenskoj mitologiji
1.1 Poreklo i varijante reči zmaj
1.2 Izgled slovenskog zmaja
2 Zmajevi u hebrejskoj i hrišćanskoj mitologiji
2.1 Satana kao zmaj
2.2 Levijat


Zmaj je mitsko biće, uglavnom predstavljeno kao velika zmija ili gmizavac sa magijskim i drugim moćima. Veruje se da su legende o zmajevima nastale nezavisno u raznim kulturama, pa su stoga i predstave o zmaju nešto što zavisi od kulturnog okvira u kome se krećemo.

Dok su u zapadnoevropskoj tradiciji zmajevi mahom predstavljeni kao zla bića, u Kini su oni generalno dobri.

Zmajevi u slovenskoj mitologiji

Poreklo i varijante reči zmaj

Reč zmaj je kod svih Slovena istog porekla kao i reč „zmija“. Kod Srba, Hrvata i Slovenaca to je zmaj, u istočnoj Srbiji zmej, kod Bugara i Rusa zmeй, u Makedoniji zmev, zmeh, na češkom zmek, na poljskom zmij itd. Koriste se još i izrazi drakon, drokun, baziliško (Jadran), zatim šarkanj (Podravina, Banat), pozoj, pozojak (Zagorje, Prigorje, Slovenija), ždrokun (Dubrovnik), vojas, vojaš, vilozmaj, kačak, mulavar, lintver, voz, drak (Slovenija), latawiec (Poljska), ažder, zlina, nosak, poloz.

Izgled slovenskog zmaja

Predstave o izgledu zmaja kod Slovena variraju čak i u okvirima istog područja. On može u potpunosti imati oblik velike zmije, ili imati i četiri noge,a takođe može i ne mora imati krila. U nekim pričama se govori o zmaju koji se od čoveka razlikuje samo po tome što ima veću glavu i oči, a ispod pazuha krilca, a u drugim o nemani ljudske glave i zmijskog tela. Ponekad zmaj bljuje crvenu ili modru vatru, a iz očiju mu mogu sevati varnice. Često ali ne uvek je prekriven krljuštima čija boja varira od zlatne do bele, ima kandže na nogama, a po nekim pričama telo mu je uvek vlažno. Razni opisi navode i sasvim neuobičajene karakteristike koje zmaj može imati: jednu nozdrvu, dlakavo telo, petlovu krestu i perje; tri, sedam, devet ili dvanaest glava; a kada leti može izgledati kao velika ptica iz koje kuljaju varnice. Po jednom verovanju zmaj je nevidljiv za sve sem za devojke u koje se zaljubi, pred kojima uzima ljudski oblik. Otelotvorenje zmaja mogu biti tzv. „zmajevite“ životinje: vo, ovan, bivo, konj i petao.

Zmajevi u hebrejskoj i hrišćanskoj mitologiji

Satana kao zmaj

Zli zmajevi se često javljaju u hrišćanskoj mitologiji. u „Otkrivenju Jovanovom“ 12:3-12:4 javlja se crveni zmaj koji ruši zvezde sa neba („I pokaza se drugi znak na nebu, i gle, velika crvena aždaha, koja imaše sedam glava, i deset rogova; i na glavama njezinijem sedam kruna; I rep njezin odvuče trećinu zvijezda nebeskijeh, i baci ih na zemlju.“) kao simboli Satane i palih anđela što se i razjašnjava u 12:9 („I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koji vara sav vasioni svijet, i zbačena bi na zemlju, i anđeli njezini zbačeni biše s njom“).

Levijat

U Knjizi o Jovu (40-41) na opis Behemota nadovezuje se detaljan opis Levijatana (u prevodu Đure Daničića „krokodil“), morskog zmaja iz hebrejskih mitova koji je navodno stvoren petog dana postanja:

40: „20. Hoćeš li udicom izvući krokodila ili užem podvezati mu jezik?

21. Hoćeš li mu provući situ kroz nos? ili mu šiljkom provrtjeti čeljusti?

22. Hoće li te mnogo moliti, ili će ti laskati?

23. Hoće li učiniti vjeru s tobom da ga uzmeš da ti bude sluga dovijeka?

24. Hoćeš li se igrati s njim kao sa pticom, ili ćeš ga vezati djebojkama svoijim?

25. Hoće li se njim častiti drugovi? razdijeliti ga među trgovce?

26. Hoćeš li mu napuniti kožu šiljcima i glavu ostvama?

27. Digni na nj ruku svoju; nećeš više pominjati boja.

28. Gle, zaludu je nadati mu se; kad ga samo ugleda čovjek, ne pada li?

41:

1. Nema slobodna koji bi ga probudio; a ko će stati preda me?

2. Ko mi je prije dao što, da mu vratim? što je god pod svijem nebom, moje je.

3. Neću mučati o udima njegovijem ni o sili ni o ljepoti stasa njegova.

4. Ko će mu uzgrnuti gornju odjeću? k čeljustima njegovijem ko će pristupiti?

5. Vrat od grla njegova ko će otvoriti? strah je oko zuba njegovijeh.

6. Krljušti su mu jaki štitovi spojeni tvrdo.

7. Blizu su jedna do druge da ni vjetar ne ulazi mađu njih.

8. Jedna je za drugu prionula, drže se i ne rastavljaju se.

9. Kad kiha kao da munja sijeva, a oči su mu kao trepavice zore.

10. Iz usta mu izlaze lučevi, i iskre ognjene skaču.

11. Iz nozdrva mu izlazi dim kao iz vreloga lonca ili kotla.

12. Dah njegov raspaljuje ugljevlje i plamen mu izlazi iz usta.

13. U vratu mu stoji sila, i pred njim ide strah.

14. Udi mesa njegova spojeni su, jednostavno je na njemu, ne razmiče se.

15. Srce mu je tvrdo kao kamen, tvrdo kao donji žrvanj.

16. Kad se digne, dršću junaci, i od straha očišćaju se od grijeha svojih.

17. Da ga udari mač, ne može se održati, ni koplje ni strijela ni oklop.

18. Njemu je gvožđe kao pljeva, a mjed kao trulo drvo.

19. Neće ga potjerati strijela, kamenje iz praće njemu je kao slamka;

20. Kao slama su mu ubojne sprave, i smije se bačenom koplju.

21. Pod njim su oštri crepovi, stere sebi oštre stvari u glibu.

22. Čini, te vri dubina kao lonac, i more se muti kao u stupi.

23. Za sobom ostavlja svijetlu stazu, rekao bi da je bezdana osijedjela.

24. Ništa nema na zemlji da bi se isporedilo s njim, da bi stvoreno bilo da se ničega ne boji.

25. Što je god vidoko prezire, car je nad svijem zverinjem.“

Izvor: Wikipedia

Ljilja Pesikan-Ljustanovic, docent iz Novog Sada odbranila je doktorat na temu Zmaja Ognjenog Vuka kao ljudskog i natprirodnog bica u narodnoj pesmi.

Ko moze da nadje, vredi procitati. Nije stivo da obori s nogu nekakvim novim otrkovenjima, ali dobro je, sistematicno.