Pavle Davidović

Pavle Davidović (Budim, 1737 – 18. februar 1814, Komoran), baron i austrijski general.

Potiče iz srpske porodice koja je stigla u Ugarsku u vreme seobe pod Arsenijem III Čarnojevićem. U vojsku je stupio 1857. kao dobrovoljac. Za vreme Sedmogodišnjeg rata promovisan je za kapetana i majora (1771). Za vreme Rata za bavarsko nasleđe odlikovao se u više prilika, a naročito prilikom zauzimanja grada Bistrica (današnja Poljska) kada je sa sabljom u ruci i kroz vatru prodro do kapije tvrđave i otvorio je, pa je kolona generala Palavičinija mogla da uđe unutra. Za ovaj podvig nagrađen je Viteškim krstom reda Marije Terezije. 1780. postao je baron, a 1783. pukovnik Petrovaradinske regimente.

Učestvovao je u austro-turskom ratu 1788-1789. godine. 24. aprila 1788. ubedio je turskog komandanta Šapca da se preda i sam preuzeo komandu nad gradom. 1789. godine učestvovao je u zauzeću Beograda, a zatim sa svojim graničarima zauzeo Lešnicu, Lipnicu, Loznicu i opseo tvrđavu Soko. Zbog tih zasluga promovisan je januara 1790. u čin general-majora.

Učestvovao je u kampanjama u Holandiji i Italiji, u ratu sa Napoleonom. 1806. izvršio je inspekciju srpskih položaja i posetio Petrovaradin i Zemun. U maju 1807. unapređen je u čin generala (Feldzeugmeister). Poslednji položaj bio je guvernera Komorana, na kome je i umro.

Izvor: Wikipedia

Ovde je bitno primetiti da je ovaj covek,

u 18. veku,

kad nije bilo penicilina za najbanalnije bolesti danas mahom iskorenjene,

kad se meso jelo samo pola godine a ostalo pola je bio post,

koji je bio iz relativno siromasne porodice "imigranata" (u vojsku su isli i austrijski plemici),

pa jos srpske (za Habsburge "sizmaticke"),

koji je ratovao skoro ceo zivot,

doziveo 77 godina,

sto je prosecna duzina zivota za muskarce u razvijenim zemljama sveta danas kad se putuje u svemir

(cak ako je let na Mesec i bio farsa, kako neki tvrde, a ono se na svemirsku stanicu sasvim izvesno putuje).