Nordijska mitologija

Sadržaj
1 Mit o postanju
2 Dan i Noć
3 Sunce i Mesec
4 Godišnja doba

Mit o postanju
 
Odin

U početku postojao je svet na severu koji se zvao Niflhajm (Niflheimr), u sredini tog sveta postojao je bunar zvan Hvergelmir, iz koga je teklo 12 reka: Svavl, Guntra, Fiorm, Fimbul, Tul, Slid, Hrid Slig, Ilg, Vid, Lajpt i Giol. Na jugu postojao je još jedan svet, Mjuspelhajm (Muspellheimr), svetao i vruć, odbojan svet granica koju je čuvao Surt (Surtr) sa plamenim mačem. Hladnoća i Toplota su se nadmetale jedna protiv druge. Iz Niflhajma tekla je otrovno ledena reka zvana Elivagar, koja se pretvarala u led i tako taložila jedna preko druge u Ginungagapu (ambisu), ili drugačije zvanom ambisom svih ambisa, koji je bio okrenut prema severu; ali sa juga toplota je zračila iz Mjuspelhajma. Toplota se srela sa ledom, koji je počeo da se topi i kaplje vodu; kapljice su onda, kroz snagu koja je poslata posredstvom toplote, dobila život, i primila formu ljudskog života koji se zvao Imir (Ymir) i koji je bio džin, a koji je od strane Ledenih džinova (Hrimthusar) zvan Aurgelmir, to jest, drevna masa haosa. On nije bio bog, već zlo, zajedno sa celom svojom rasom. A opet još uvek nije bilo ni peska ni mora niti je bilo hladnih talasa, ni zemlje ni trave, već samo Ginnga prostora, ambisa svih ambisa. Imir je odgajan od mleka koje je muzao od krave Adhumule, bića koje je napravila volja Surta. U ovom vremenu, pre nego što su Zemlja i Raj postojali, Nebeski Otac (Al-fodr) bio je među Ledenim džinovima.
 
Adhumula

Krava Audhumla lizala je snegom pokriveno kamenje, i prve večeri, izrasla je iz kamenja ljudska kosa, drugog dana ljudska glava a trećeg čitav čovek. On se zvao Buri i bio je veoma visok i moćan. Njegov sin Bor oženio se Bestlom, ćerkom džina Boltorna, i njih dvoje su imali tri sina, Odina (Vodena), Vilija i Vea. Ova braća su bili bogovi, i napravili su Raj i Zemlju.
 
Midgard

Borovi sinovi su ubili džina Imira, i toliko je krvi teklo iz njegove rane da su se svi ledeni džinovi podavili u njoj, osim džina Belgermira (čiji je otac bio Thrudgelmir (Thrudgelmir) a deda Aurgelmir), koji je pobegao sa svojom ženom. Ali Borovi sinovi su odneli Imirovo telo i postavili ga u Ginnunga prostoru, i od njega formirali Zemlju, od njegove krvi mora i reke, od kostiju planine a od zuba i krhotina kostiju kamenje i šljunak; od krvi koja je tekla iz njegovih rana napravili su veliko neprelazno more, u kojem su smestili Zemlju, koju more okružuje sa svih strana; od njegove lobanje napravili su raj sa četiri regije i postavili ga iznad zemlje, i ispod svakog ugla postavili po patuljka , čija su imena bila, Austri, Vestri, Northri, Suthri (Istok, Zapad, Sever i Jug); od njegovog mozga napravili su oblake, od njegove kose biljni svet a od njegovih obrva zid odbrane od džinova koji su okruživali Midgard (Midgardr), središnji deo Zemlje, prebivalište ljudske rase. Zatim su uzeli vatru koja je odbačena iz Muspellheima, i postavili je u raj, i jedan deo ispod raja, i zadali joj kurs putanje po kojoj se vatra kreće, tako da su nastala smenjivanja godina i dana... Takođe su napravili mesta za grmljavine i vatrene meteorite, neke u raju, a neke ispod raja, i njima takođe dali putanju. Zatim su se Sveti BOgovi posavetovali među sobom i svakom svetlu dali određeno mesto, i ime novom mesecu (Nyi) i nestajućem mesecu (Nithi).

Dan i Noć

Noć (Nott) i Dan (Dagr) su bili različitih rasa. Noć, rase džinova, bila je mračna, kao njen otac, džin Norvi (Narfi). Ona je bila prvo udata za Naglfari-a, i podarila mu je sina zvanog Aud (Audr) koji je sa Anar (Onar) dobio ćerku Earth (Iord), koja je pak sa Delling-om dobila sina rase Aesir i njihov sin bio je Dan, koji je bio čist, svetao i prelep. Nebeski Otac je uzeo Noć i Dan, i dao im je dva konja i dve zaprege, i postavio ih je u raj, kako bi mogli da jašu uspešno oko Zemlje. Noć jaše prva na njenom konju koji se zove Hrimfaxi. Konj koji pripada Danu zove se Skinfaxi, sa čije se svetle grive svetlost prelama između raja i Zemlje.

Sunce i Mesec
 
Fanrir

Sunce (Sol) i Mesec (Mani) su brat i sestra, deca Mundilfori-ja. Postoje takođe dva vuka koja valja spomenuti, od kojih se jedan zove Skoll, on prati Sunce, i od kojeg se ona plaši da će je progutati, drugi se zove Hati, sin Hrodvitnir-a, koji trči ispred Sunca u nameri da proguta Mesec, i na kraju sveta tako će i biti. Majka ovih vukova je džin Jarnvid (Jarnvidr), koja živi u šumi istočno od Midgarda, u istoj šumi gde žive žene demoni zvane Jarnvids (Jarnvidjur). Ona je donela na svet mnogo sinova, koji su džinovski vukovi. Jedan od ovih sinova je i Fanrir (Managarm), najmoćniji od svih, i rečeno je da će on progutati Mesec i tako okaljati i raj i vazduh krvlju. Tada će Sunce izgubiti svoj sjaj, i vetrovi će divljati i duvati u svim pravcima, kao što je rečeno.

Godišnja doba
 
Asgard

Otac Zime (Vetur) zvao se Vindsval, a Leta (Sumar) — Svasvud. Oboje će vladati svake godine sve dok bogovi ne preminu. U zadnjem delu raja sedi džin Hraesvelg U orlovskom obličju. Od mahanja njegovih krila nastaje vetar koji se spušta na Zemlju. Kao što je rečeno, prvo biće koje je bilo stvoreno bio je Imir i njegova rasa, džinovi; sledeći su bili bogovi koji su napravili raj i Zemlju, a svoj red tada su čekali patuljci i ljudski rod. Moćni bogovi Aesir-i skupili su se na Ida-nom pašnjaku i sred njihovog grada Asgard-a. Prvo su osnovali sud (Hof), u kojem je bilo mesta za svih dvanaest bogova, i glavno mesti za Nebeskog oca. Zatim su napravili kovačnicu, pravili su čekiće, kovnjeve i sva druga metalna oruđa. Tu su radili sa metalom, kamenom i drvetom, i veoma intenzivno sa metalom zvanim zlato, da bi na kraju sva njihova oruđa bila napravljena upravo od ovog metala, zato je ovo doba i nazvano Zlatnim Dobom. Ovo doba je trajalo sve dok ga nisu zagadile i oskrnavile žene koje su došle iz Jotunheim-a, tj. sveta džinova.

Izvor: Wikipedia

Odin (staronordijski Óðinn) je vrhovni bog u nordijskoj mitologiji, često zvan i Svih-Otac (Allfodr), a ima i mnogo drugih imena: Herran ili Herjan (Veleuništavatelj), Nikar ili Hnikar (Podjarivač), Nikuz ili Hnikud (Vodenbog), Fjolnir (Mnogoznajući), Oske (Ostvariželja), Omi (Ječigovor), Biflidi ili Biflindi (Tresikoplje), Svidar (Gospodar Vremena), Svidrir (Kopljobog) ...

Odin je bog rata i mudrosti, a čini se da je bio i bog poezije, lova i čarolije. Po njemu je sreda dobila ime u germanskim jezicima (švedski - onsdag, engleski - Wednesday od Wōden...).

Sin je Bora i Bestle, unuk Burija kojeg je iz leda izbavila krava Audhumla na samome početku. Brat je Vilija i Vea, suprug boginje Frig s kojoj ima sinove Baldra, Hodra i Hermoda. S Jordom ima sina Tora, koji je njegov najstariji sin. S Rindom ima Valija, a s Gridom ima Vidara.

On je, zajedno s braćom, stvorio nebo i zemlju, a potom i ljude. Ubili su mraznoga diva Imira i od njegovog mesa napravili zemlju, od njegove krvi jezera, more i okeane, od kostiju planine, a od zuba i čeljusti kamenje i šljunak. Od lobanje njegove načiniše nebo, a od mozga oblake. Potom su od dva stabla načinili ljude. Jedan im udahne život i da dušu, drugi im da razum i pokretljivost, a treći oblik, govor, vid i sluh. Tako nastadoše Ask (Jasen) i Embla (Brest), prvi muškarac i žena.

Od Odina potiču i bogovi iz grupe Asa.

Prema jednoj priči, mudrost je stekao žrtvujući svoje oko stavljajući ga u Mimirov izvor u podnožju svetskog drveta Igdrasila kao zalog da bi smio piti iz njega (prema ovoj priči Mimirova je glava čuvar vrela). Da bi saznao tajnu runa žrtvovao je sebi sama sebe viseći razapet na Igdrasilu proboden kopljem devet dana i noći bez hrane i pića. Proniknuvši tajnu runa, pao je s drveta, a kada je uskrsnuo iz mrtvih znao je mnoge stvari skrivene od ljudi. Freja ga je naučila posebnoj vrsti magije koju su praktikovali svi bogovi Vani, tzv. seidr.
 
Georg von Rosen - Odin kao lutalica, 1886

Mogao je predvideti budućnost, posećivati podzemni svet i mijenjati svoje obličje u neku od životinja ili u starca te bi tako često lutao Midgardom, svetom ljudi, naplaćujući dobrotu bogatstvom, susretljivost mudrošću, a okrutnost osvetom. Za to bi vreme njegovo tijelo ležalo u kataleptičnom snu. Kada posećuje ljude ima običaj nositi dugi kaput i šešir širokog oboda. Ozbiljan je. Ima visoko čelo i guste obrve i samo jedno oko, a tu je i nezaobilazna duga siva brada. U Asgardu, među bogovima, Odin nema nikakvih fizičkih nedostataka. Jednom je tako otputovao i dugo se nije vraćao, a njegova su braća Vili i Ve podijelili njegovu imovinu i oženili njegovu ženu Frig, no po njegovu su mu povratku sve vratili.

Njegovo se prestolje Hlidskjalf nalazi u velikoj dvorani Valaskjalf, a kad sedne na njega vidi sve što se događa na svetu.

Na ramenu mu sede dva gavrana, koje svako jutro šalje u svet kako bi mu donijeli vesti o čovečanstvu. U njegovom društvu su i dva vuka Geri (Pohlepni) i Freki (Proždrljivi) i osmonogi konj Sleipnir, sin Lokijev. Poseduje dve dragocjenosti: koplje Gungnir koje nkada ne promašuje svoj cilj i prsten Draupnir koji bi svake devete noći stvorio osam istih prstenova.

Stoluje u palati Valhali koja ima 540 dveri od kojih su svaka toliko široka da kroz njih može proći 800 boraca. Njemu pripada polovina ratnika poginulih u borbi (druga polovina pripada Freji) koji mu trebaju za borbu kad dođe vreme konačne borbe. On šalje valkire na bojno polje da mu dovedu borce u Valhalu gdje će boraviti do konačne borbe. Kada dođe vreme Odin će povesti bogove i svoje ratnike u boj. Sam će poginuti tako što će ga proždreti čudovišni vuk Fenrir, a osvetit će ga sin Vidar.

Izvor: Wikipedia

Sleipnir

Sleipnir je konj Odina, vrhovnoga boga u nordijskoj mitologiji.
 
Odin ulazi u Valhalu na konju Sleipniru

Sleipnir je sivac, a karakteriše ga njegovih osam nogu, koje najvjerojatnije simbolizuju njegovu brzinu, jer, on je najbrži konj na svetu. I ne samo to − on jednako dobro trči zemljom, vazduhom i morem.

Jedini Odin ga je mogao jahati.

Sleipnirovo poreklo
 
Odin jaše Sleipnira, crtež iz 18. veka

Kada su bogovi odlučili izgraditi grad za sebe došao je neki graditelj i ponudio bogovima Asima da će im načiniti grad toliko čvrst da ni gorski ni mrazni divovi ne bi mogli ući u njega. Za platu je tražio Sunce, Mesec i boginju Freju. Bogovi su se počeli savetovati, a činilo se da ih je Loki ponajviše nagovarao. Na kraju bogovi pristadoše na cenu ako ga uspe izgraditi tokom zime, s tim da mu niko ne sme pomagati. Graditelj je ipak tražio da mu se dopusti da koristi svoga konja Svadilfarija, a Loki predloži da bude tako.

I tako graditelj započne s gradnjom uz pomoć svoga konja koji je dovlačio kamen. A dovlačio je upravo kamene planine! To se bogovima učinilo vrlo sumnjivim, ali pošto je bog Tor bio na istoku gde se borio protiv trolova, bogovi nisu poduzimali ništa. Ali tri dana pre početka proleća bogovi su uvidjeli da će grad uskoro biti gotov, a pošto nisu želeli izgubiti najdražu boginju, a ni sunce ni mesec, počeli su razmišljati o tome ko je uopšte predložio da se Freja uda za diva. Svi su znali da je tako loš priedlog morao doći od Lokija. Rekoše mu da mora smisliti način da poništi loš dogovor ili će loše proći.

Uveče, kada je graditelj vozio kamen, iz šume istrči prelepa bela kobila, a Svadilfari podivlja i pobegne za njom. Graditelj ga nije uspeo naći, a grad nije bio dovršen na vrieme te je pobesneo. Bogovi su tada shvatili da je on zapravo gorski div, te su odmah pozvali najjačeg od njih, Tora da ga otera bez sunca, meseca i Freje. I bi tako.

A Loki, koji je posedovao moć metamorfoze, uskoro je rodio sivo osmonogo ždrijebe koje je dobio Odin. A bio je to najbolji konj što su ga ikada posjedovali bogovi ili ljudi.

Izvor: Wikipedia

Tor je jedan od glavnih nordijskih bogova. Tor je bog groma, bure, bog vitalnih sila, bog, bog zemljoradnje. Kao bog koji je kontrolisao kišu bio je odgovoran za prinose. Takođe je bio zaštitnik ognjišta i braka. Tor je sin Odina.

On je smatran za bližeg ljudima od Odina - takođe je prek ali manje tajanstven. Uglavnom se predstavlja sa dugom, riđom bradom i čekićem u ruci. Drvo posvećeno Toru je bio hrast. Podróżował rydwanem zaprzężonym w kozły. NIje bio lukav kao odin i dešavalo mu se da upadne u zamku, ali na kraju je uvek pobeđivao.

Od njegovog imena potiče ime četvrtka u danskom jeziku, švedskom i engleskom (Torsdag, Thursday = 'dan Tora'), isto tako nemačka reč za četvtak Donnerstag dolazi iz starogermanskog naziva za tog boga Donar.

Izvor: Wikipedia

Frejr je staronordijski bog. Poznat je i pod nazivima Fröse, Frö, Atridi i Menglad, a nekad se zvao i Yngwe. Imao je čarobni mač koji se borio sam od sebe, ali ga je dao svome slugi Skirniru da mu isprosi lepu Gerd, kćer divova Gymira i Aurbode.
 
Frejr sa čarobnim mačem i veprom

Poseduje još dve vrijedne stvari, koje su izradili patuljci Sindri i Brakki: to je zlatni vepar Gyllenborsti koji vozi njegova kola, i brod Skidblandir na koji su mogli stati svi bogovi, a u jedra bi mu uvijek duvao povoljan vetar. Kada ne bi plovio, smotao bi ga poput maramice i stavio u džep. Konj mu se zove Blodighovi.

Bori će se boriti protiv Surta, vatrenog diva, koji će svojim mačem spržiti celu zemlju i tad će verojatno zažaliti što je onako nesmotreno poklonio svoj čarobni mač.

Izvor: Wikipedia

Freja, Mardell ili Syr je boginja ljubavi i lepote u nordijskoj mitologiji. Njin muž je Od–Svipdag, a ćerka Nos (Dragocenost) i Gersimi. Navodno je lila zlatne suze za odsutnim mužem, ali je često optuživana i za promiskuitet.
 
Freja

Praktikovala je seidhr, određenu vrstu magije koju je naučila i Odina. Njenu kočiju vukle su dve mačke a sama se mogla pretvoriti u sokola. Posedovala je ogrlicu Brisingamen koju su joj napravila i poklonila četiri patuljka pod uvetom da provede noć sa svakim od njih.

Polovina ratnika palih u borbi pripada njoj.

Izvor: Wikipedia

Ah ta "istorijska fakta" Istorije sveta... 

P.S. Imamo i Religiju i Ezoteriju, kaj ne, vlasnice sajta?

Ragnarok

Posle tri zime - Zime Vetrova, Zime Vukova i Zime Mačeva - petlovi Fjalar i Gulinkambi će zakukurikati i objaviti početak Ragnaroka, Poslednje bitke, gde će sami bogovi umreti, boreći se protiv zla. Svi svetovi, bogovi, smrtnici i džinovi biće uništeni.

Vrhovni bog Odin umreće u boju sa ogromnim vukom, Fenrirom, potomkom Lokijevog braka sa ženskim divom Angrbodom.

Tor i džinovska jegulja Jormundgar( za koju se kazuje da je toliko narasla da je mogla obaviti svet ako se ugrize za rep) poginuće u međusobnom boju - jegulja od rana koju joj Tor zada, a Tor od davljenja u otrovu jegulje.

Tir, bog rata koji je odgajio Fenrira, umreće od strane Garma, psa-čuvara kapija pakla. A kada svi bogovi padnu u boju, ostaće samo Loki i Hajmdal u poslednjoj bici. I u njoj će oba boga poginuti.

A tada, bi Balder, bog lepote i Odinov sin koga je ubio slepi brat, oživeće, vaskrsnuće svet posle Ragnaroka i vladaće njime. Ovakva verovanja su postavila temelje hrišćanstvu, koje će ubrzo prodreti na sever Evrope.

Izvor: Wikipedia

(@Tralalalala, ovde sam stavio u grcku pre dosta vremena, pa reko nek stoji tu...)