Društvo Srbske Slovesnosti

Društvo Srbske Slovesnosti osnovano je 19/7. novembra 1841, a to je svojim pečatom i potpisom potvrdio knez Mihailo. Njegovi osnivači bili su Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić; prvi članovi, osim njih: Dimitrije Isajlović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Dimitrije Tirol, Sima Milutinović i Isidor Stojanović. — Zadatak društva bio je: Širenje nauka na srpskom jeziku i usavršavanje srpskog narodnog jezika. — Odmah u početku D. S. S. pokušalo je da reši tada još nerešeno pitanje pravopisa, i usvojilo je azbuku od 35 slova. Rad je bio prekinut augusta 1842, zbog nereda u zemlji, i nastavljen je tek augusta 1844. Otada je D. S. S. radilo na »Jezikoslovnom Rečniku« i školskim udžbenicima, ali je ubrzo obustavilo rad na Rečniku, — naročito zbog protesta Vuka Karadžića. Posle toga D. S. S. radilo je na prikupljavanju istorijskih podataka i članaka, pregledalo je razne radove svojih članova, davalo je članovima na izradu školske knjige, od 1846 izdavalo je Glasnik D. S. S., izdalo je nekoliko popularnih knjiga i sarađivao je u skidanju zabrane Vukovog pravopisa. Pored toga D. S. S. pokušavalo je u nekoliko mahova da uradi i nekoliko krupnijih poslova (osnivanje Narodne Biblioteke i Muzeja, opštinskih čitaonica po celoj zemlji, izdanje Enciklopedije Nauka), ali nije uspevalo zbog slabe aktivnosti svojih članova i malog broja kulturnih ljudi u Srbiji tada. — D. S. S. ukinuo je knez Mihailo 27. januara 1864, zbog sukoba između društva i ministra Prosvete, povodom biranja Garibaldija, Černiševskog i Gercena za članove društva.
»Kada se sa distance od 160 godina osmotre istorijski uslovi u kojima je ono nastalo, razvijalo se i radilo, vidi se da je dalo veliki doprinos deprovincijalizaciji i evropeizaciji naše nauke. Društvo je učinilo prve korake u našem naučnom povezivanju s poznatim naučnicima i naučnim središtima Evrope i, ispunjavajući svoje naučne, kulturno-istorijske i nacionalne zadatke, za sobom je ostavilo neizbrisive tragove« (Vasilije Krestić).


20/7 1864 obnovljeno je pod imenom Srpsko Učeno Društvo.

Izvor: Wikipedia

Srpsko Učeno Društvo

Srpsko Učeno Društvo. Suspendovano Društvo Srbske Slovesnosti (27/1 1864) obnovljeno je 29/7 1864 pod imenom Srpsko Učeno Društvo (u nastavku S. U. D.)na taj način, što su članovi Društva Srbske Slovesnosti imali da pismeno izjave ministru Prosvete, da li hoće da postanu članovi S. U. D.

Zadatak S. U. D. bio je: Baviti se naukama i veštinama, u koliko se one ponajviše odnose na Srpstvo. S. U. D. imalo je u početku 24 redovna člana, 44 počasna i 64 dopisna. Postojala su 4 odseka:
1. Za nauke moralne, jezikoslovne i literarne;
2. Za nauke prirodoslovne i matematičke;
3. Za nauke istorijske i državne i
4. Za veštine.

Prvi predsednik S. U. D. bio je Jovan Gavrilović. Rad S. U. D. sastojao se u čitanju samostalnih radova pojedinih članova, i čitanju kritika radova upućenih društvu, u prikupljanju raznovrsnih istorijskih podataka, staranju o prikupljanju starih spisa i dokumenata, slanju članova za snimanje arhitektonskih i slikarskih spomenika po Srbiji, prikupljanju topografskih ispitivanja i meteoroloških beležaka. Rezultate toga rada S. U. D. davalo je u svome organu Glasniku S. U. D. Članci i rasprave u njemu najviše su se odnosili na istoriju, zatim filologiju, geografiju, statistiku, arheologiju, bibliografiju, medicinu, muziku i t. d. Ceo taj rad je produženje D. S. Slovesnosti. Glasnik je izlazio pod redakcijom S. U. D. u 75 knjiga I odelenja (članci i rasprave) i 15 knj. II odelenja (različna naučna građa).
Pored toga, S. U. D. održavalo je stalne veze sa slovenskim naučnim društvima. S. U. D. imalo je svoj arhiv i svoju biblioteku. Ceo rad je bio jednolik, ali stalno sve bolji; spisi u Glasniku pokazivali su veliki napredak po naučnoj vrednosti.

1877 S. U. D. promenilo je svoj program i formulisalo ga ovako: »S. U. D. obrađuje i unapređuje nauke i umetnosti, samostalnim istraživanjem u naukama prirodoslovnim, društvenim, jezikoslovnim, istorijskim i umetničkim, u koliko se tiče Srba i Slovena, a fizičkim, fiziološkim i psihološkim uopšte. Pored toga društvo se može preko naročitih odbora starati i raditi na širenju nauka i književnosti u veće krugove«.
Time je S. U. D. htelo da se bavi i (poglavito) samostalnim naučnim istraživanjem i popularisanjem toga rada. Naučnim istraživanjima bavilo se ono i dalje. U tome pravcu, pored dotadašnjeg rađa, priređivalo je i istorijske, etnografske, arheološke ekskurzije. Popularisanjem nauke bavilo se tek od 1883, kada je osnovalo i peti odbor »Odbor za širenje nauka i književnosti u narod« pomoću biblioteke popularnih knjiga.

13/5 1886 S.U.D je suspendovao ministar Prosvete M. Kujundžić zbog sukoba s njim. 1/11 1886 izašao je zakon o osnivanju Srp. Kr. Akademije Nauka. Čl. 31 toga zakona ustupljena je Akademiji biblioteka, zbirke i imanje S. U. D. Sukob, koji je nastao zbog toga, privremeno se završio ponovnim otvaranjem S. U. D. 25/6 1887. Ali od toga doba ono je teško radilo, jer je ostalo bez državne pomoći, a veliki broj njegovih članova pripao, je S. K. Akademiji Nauka, kojoj je posvećivao glavnu aktivnost. Spor između dva društva oko arhiva i biblioteke S. U. D. završio je 9/4 1891 ministar Prosvete Andra Nikolić. Na njegov predlog oba su se društva spojila 1922 na taj način, da je S. U. D. izabralo svojih 8 članova za redovite članove Srp. Kr. Akademije Nauka, a svi ostali njegovi razni članovi postali su počasni članovi Srp. Kr. Akademije Nauka.


Literatura: Narodna enciklopedija (1927 god)

Izvor: Wikipedia