14. Februar :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Mnogi od vas [većina] zna da je 14. Februar Sveti Valentino ili Dan Zaljubljenih. Naravno to je tačno ako se gleda po Katoličkom kalendaru. Ali gledano po Pravoslavnom kalendaru to je Sveti Trifun. [1. Februar po starom crkvenom kalendaru]. Evo nesto ukratko o Hrišćanskoj slavi Sveti Trifun.

SVETI VELIKOMUČENIK TRIFUN

U staroj Grčkoj ili Rimu, pa i kod drugih naroda, postojali su brojni bogovi zaštitnici mnogih delatnosti, pokrovitelji raznih zanata, kao i oni najvažniji među njima koji su gospodarili vodama, zemljom i plodnošću, nebom i atmosferskim prilikama. Neka od ovih božanstava bila su vrlo omiljena i hrišćanstvo nije lako moglo da ih izbriše iz svesti ljudi. Da bi se izborila sa ovim omiljenim kultovima, hrišćanska crkva je morala da se prilagođava, tako da je mnogim od ovih božanstava dala hrišćansko obeležje povezujući nadležnosti i atribute božanstava s imenima nekih hrišćanskih svetaca. Jedno od omiljenih božanstava antike bio je bog pića i veselja Dionis ili Bahus, koji je na slikama najčešće prikazivan sa vinovom lozom. Smatralo se da je on zaštitnik vinove loze i vina, vinogradara i gostioničara. Kult ovog božanstva, koje je inače tračkog porekla, bio je jedan od najomiljenijih i široko prihvaćen u antičkom svetu, kao što je i ljubav prema piću i veselju bila rasprostranjena. Dali zbog toga, tek hrišćanska je crkva jednu od njegovih nadležnosti, pokroviteljstvo nad vinogradima i vinom, vezala za ime velikomučenika Trifuna, koji se na ikonama predstavlja u običnom odelu - dolami sa ogrtačem - držeći u jednoj ruci srp i snop, a u drugoj krst i vinovu lozu. Takođe se slika u običnom odelu sa ogrtačem i guskama oko sebe jer je bio čuvar gusaka.

Sveti Trifun spada u red onih hrišćana koji su umrli za veru mučeničkom smrću. Pošto su u vreme paganskih carstava hrišćani nemilosrdno mučeni i ubijani bilo je onih koji su se u kriznom trenutku odrekli svoje vere kako bi spasli život. Među onima koji nisu poklekli je i sveti Trifun koji je zverski mučen i ubijen u svojoj dvadeset i prvoj godini zato što nije hteo da se odrekne vere u Hrista.

Rođen je u Frigiji u trećem veku od pobožnih roditelja. Bavio se čuvanjem gusaka i drugim poljskim poslovima. Bog ga je obdario i darom čudotvorstva, tako da je mogao da isceljuje bolesne i mnogima je pomogao. Legenda kaže da je izlečio i Gordu, ćerku rimskog cara Gordijana, koja je bolovala od neizlečive duševne bolesti. Zato ga je car bogato nagradio, ali je on sve blago razdelio siromasima. Za vreme rimskog cara Decija, zapovednik oblasti u kojoj je živeo sveti Trifun saznao je da on leči molitvom bolesne i pozvao ga sebi tražeći od njega da se odrekne svoje vere. Međutim, iako veoma mlad i okrutno mučen, sveti Trifun nije hteo da mu udovolji i ostaoje veran Hristovoj nauci.

Oblasni rimski carski namesnik, koji je upravljao u provinciji u kojoj je Trifun živeo, doznavši da Trifun verom u Hrista i molitvama leči bolesnike i čudesa čini, naredi da ga dovedu njemu. Tu ga je počeo ubeđivati da se odrekne Hristove vere i prinese žetvu rimskim bogovima. Akvilin, kako je namesniku bilo ime, govorio mu je: "Poslušaj mene i ostavi se svoje zablude da ne budeš predat ognju i drugim raznim mukama. Ja te savetujem da prineseš žrtvu bogovima, jer vidim da imaš potpuno zdrav i zreo razum, pa ti se zaklinjem da mi je žao da umreš groznom smrću".

Trifun mu je odgovorio: "Ja ću pokazati zrelost zdravog razuma, kada tvrdo sačuvam veru u Boga moga, kao najdraži zalog, i kad dam sebe na žrtvu Gospoda Hrista, koji je i sam bio žrtva za mene. Ti meni pretiš ognjem koji žrtvu u prah pretvara i koji se gasi, a ja tebi pretim večnim ognjem koji žrtvu u prah ne pretvara i koji se nikada ne gasi i u kome ćeš trpeti večite muke, ako se ne ostaviš dosadašnje tvoje lažne vere i ne poznaš i ne poveruješ u jednog pravog i istinitog Boga". Akvilin se na ovo razljuti, pa zapovedi da Trifuna obese o drvo i tuku prutevima. Ovo, međutim, nije ništa pomoglo. Zatim zapovedi da Trifuna privežu konju za rep, a jahač uzjaha na konja i pomamno potera. Konj je jurio i za sobom vukao Trifuna, koji je bos trčao preko trnja i kamenja, tako da mu je koža sa tabana otpadala i svuda je krvav trag ostavljao. I na druge ga je muke stavljao, pa kad sve nije pomoglo, Akvilin poče laskavim rečima pokušavati da ga privoli da se pokloni slici carevoj i žrtvu bogovima prinese, pa će ga pustiti na slobodu i bogatim darovima obdariti. Kad i od ovog pokušaja nije bilo nikakvog uspeha, Akvila izreče Trifunu osudu: "Trifun Apamijski, koji se protivi zapovesti avgustajšeg cesara, te neće ni posle mučenja da prinese žrtvu bogovima, da bude mačem posečen!" Vojnici odmah ščepaše Trifuna i povedoše ga van grada, na mesto pogubljenja, da mu glavu odrube. Trifun se celim putem molio Bogu da mu dušu primi u svoje ruke, i kad su došli do gubilišta, pre no što je dželat zamahnuo da mu glavu odseče, Trifun je izmučen pao na zemlju i izdahnuo. To je bilo 1. februara 248. godine. Tada je Trifunu bilo tek 21 godina.

Dan svetog Trifuna proslavlja se 14. februara po novom ili 1. februara po starom kalendaru, na dan njegove smrti.

U slučaju svetog Trifuna crkveno i narodno verovanje se poklapaju. Verujući u njegovu čudotvornu moć nad usevima pravoslavna crkva je ustanovila naročiti molitveni čin, koji se vrši na njivama ili baštama ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja. Pri ovom činu uzme se zejtin iz kandila svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd i čita molitvu. Pošto se smatra da je ovaj svetac pre svega zaštitnik vinove loze i vinogradarske delatnosti, ali i vina, kao svog patrona slave ga vinogradari i gostioničari. Toga dana vinogradari odlaze u vinograde, orezuju po koju lozu i zalivaju vinom po neki čokot. Veruju da će tako vinogradu povratiti snagu posle dugog zimskog mrtvila, pa će loza moći da buja u proleće. Zbog ovog običaja svetog Trifuna u istočnoj Srbiji zovu Orezač ili Zarizoj. Na dan svetog Trifuna po starom kalendaru počinje februar i proleće se primiče, zato se tada gata oko toga kakvo će vreme biti tokom godine. Veruje se da će biti kišna i rodna godina, ako na svetog Trifuna pada sneg, a ako je vedro biće sušna godina. Narod ponegde kaže: "Triša zabo ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope."

Sveti Trifun je i zaštitnik grada Kotora.

Neka je srećna slava svima onima koji slave. Smile

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

TRIFUN.jpg.jpg (0 KB)