Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

Registracijom prihvatate pravila foruma.
ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 19. Dec 2014, 03:14:51
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Appius Claudius Caecus  (Pročitano 1246 puta)
26. Dec 2005, 13:33:23
Administrator
Capo di tutti capi


Underpromise; overdeliver.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke Odustao od brojanja
Zastava 44°49′N - 20°29′E
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.50
mob
Apple iPhone 4
Apije Klaudije (Appius Claudius Caecus, konzul 307. i 296. st. e.), državnik i političar, konzul, vojskovođa, nepokolebivo strog cenzor, a književnik samo uzgred. Bavio se i pitanjima gramatike i reforme pravopisa. Sagradio je prvi veliki rimski vodovod (aqua Appia) i još do danas sačuvani drum, via Appia. Apijeva je i izreka da je „svako svoje sreće kovač".

Apije Klaudije prva je dobro poznata ličnost rimske istorije. Njegova mladost je pala u godine rimskih osvajanja po Italskom poluostrvu. Tada su i kulturne veze Rima sa grčkim gradovima južne Italije iz godine u godinu bivale sve tešnje. Godine 338. st. e. postale su rimski municipalni grad Kume (Cumae), stara halkidska kolonija u Kampaniji. Godine 327. st. e. uvršten je i Napulj među „savezničke gradove" (civitates foederatae). U tome vremenu mnogih ratova rodio se Apije Klaudije, državnik i političar, a književnik samo uzgred. Proslavio se kao vojskovođa u ratovima protiv Samnićana i Etruraca. Bio je nepokolebivo strog cenzor. Ovaj je ugledni aristrokrata učinio mnogo za šire slojeve. Omogućio je i ljudima iz nižih staleža pristup u Senat, čak i nekim oslobođenicima. Umeo je da oceni razvoj društvenih prilika. Doprineo je i izgradnji Rima.

Kao svi političari Rimske republike bio je i besednik. Proslavio se govorom protiv mira koji je 280. st. e. tesalski kralj Pir, saveznik Tarenta, ponudio Rimskom senatu. Govor, sačuvan u porodičnom arhivu docnije je i objavljen. Misli se da je taj tekst poslužio pesniku Eniju koji u svome istorijskom spevu daje parafrazu te besede u stihovima. Poznato je da je govor čitao još u 1. veku st. e. veliki rimski besednik Kikeron.

Starost Apijeva pada u doba ratovanja na helenskom jugu Italskog poluostrva. Stoga se može s razlogom pretpostaviti da je na Apija uticala helenska književnost tih krajeva. Antičko obaveštenje doista i pominje da je Apije sastavio neki carmen. Bila je to, čini se, zbirka izreka, možda i nazvana prosto Izreke (Sententiae). Sačuvano je nekoliko fragmenata. Apije kazuje da „treba biti uravnotežena duha, da neobuzdanost ne bi rodila zločin i sramno delo" (aequi animi compotem esse ne quid fraudis stuprique ferocia pariat). Apijeva je i izreka da je „svako svoje sreće kovač" (fabrum esse suae quemque fortunae). Apijeve sentencije, možda sastavljene u saturnskom stihu, cenio je y 2. veku st. e. grčki stoičar Panajtije blizak filhelenskom krugu Skipiona. Kikeron kazuje da su imale pitagorski karakter (carmen Pythagoreum). Ima stručnjaka koji su ovo Kikeronovo svedočanstvo bezrazložno odbacivali. Znao je Kikeron šta je Pitagorino učenje, a y Apijevo doba to je učenje bilo rasprostranjeno po južnoj Italiji gde je i poniklo oko 500. godine st. e. Kao da su još u doba etrurskog gospodstva pitagorska učenja o strahotama i kaznama na onome svetu uticala na eshatološka verovanja Etruraca, u čijim grobnicama se nalaze slike kažnjavanja preminulih i slike strašnih demona mučitelja. U vreme Apijevo dodigli su Rimljani kraj samoga Foruma statuu Pitagorinu, a grčki filosof i muzičar Aristoksen iz Tarenta, rođen oko 370. g. st. e., koji je sastavio jednu biografiju Pitagore, izričito kazuje da su Rimljani prihvatili Pitagorino učenje. Stoga se pomišlja da je izvor Apijevih izreka bila neka grčka pitagorska zbirka ili zbirka izreka sicilskog komediografa Epiharma (550—460. st. e.) bliskog pitagorovcima.

Druga antička svedočanstva kazuju da se Apije Klaudije bavio i pitanjima gramatike i reforme pravopisa. Pripisuju Apiju i jednu pravnu raspravu (De usurpationibus). Ali za razvoj pravne književnosti od presudnog značaja bio je podstrek koji je Apije Klaudije dao svome oslobođeniku Gnaju Flaviju (Gnaeus Flavius) da popiše i objavi pravila sudskog postupka (legis actiones) zajedno sa sudskim kalendarom. Taj Flavijev zakon (Ius Flavianum) bio je neobično važan revolucionarni potez. Do 304. st. e., kada je zakonik objavljen, sveštenička družina pontifika (pontifices) objavljivala je iz meseca u mesep spisak dana kada su bile dozvoljene sudske rasprave. Sveštenici su dotada bili jedino nadležni da odrede način kako valja vršiti pravne poslove, koje su formule punovažne i sl. Sa aristokratskim porodicima kojima su pripadale njihove starešine, ove su svešteničke družine držale u svojim rukama sve pravne poslove. Aristokrata, ali realan čovek i pravedan cenzor, Apije Klaudije uz pomoć svoga oslobođenika Flavija okončao je ovo stanje, i to u korist plebejaca. Oni su dobili pisani zakonik i pravilnik, pa nisu više bili izloženi na milost i nemilost samovolji aristrokratije.

Oskudna gramatičarska i književna delatnost aristokrate i državnika Apija Klaudija nije ostavila dubljeg traga ni u rimskoj književnosti, ni u sećanju potonjih pokolenja. Rimski su pravnici znali kakav je značaj Flavijeva zakona. Ali Apijevo je ime ostalo u sećanju Rimljana sve do današnjeg dana samo zahvaljujući trajnosti njegova građevinskog dela. Sagradio je prvi veliki rimski vodovod (aqua Appia) i još do danas sačuvani drum, via Appia, važan za trgovački saobraćaj i vojne operacije Rimljana. Ta njegova dela pominje i sačuvani antički natpis, elogium.

Izvor: Wikipedia
IP sačuvana
social share
Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pogledaj profil WWW GTalk Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 19. Dec 2014, 03:14:51
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: Juzne Vesti :: Citati :: Serbia News :: Kuvar :: Tvorac Grada :: Cam.rs

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.054 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.