Helenizam

Aleksandrovi naslednici

Aleksandar Veliki stvorio je veliko carstvo i ušao u istoriju kao jedan od najvećih osvajača. Ipak, njegova vlast u toj imperiji nije bila čvrsta koliko se to često misli. Zato, kada je mladi kralj iznenada umro 10. juna 323. godine pre Hrista, niko nije znao da li država koju je ostavio za sobom može opstati.

Dogovor

Osvajač sveta, kralj Makedonije i kralj Azije još nije ni sahranjen, a sukobi među njegovim vojskovođama su počeli. Meleagar, komandant pešadije, smatrao da kruna mora da pripadne Filipu Arideju, Aleksandrovom polubratu, dok je komandant konjice Perdika želeo da na presto sedne sin velikog osvajača. Naravno, ako Roksana koja je bila pred porođajem na svet donese muško dete.

Na sastanku u Vavilonu napravljen je kompromis: do rođenja Aleksandrovog sina kralj će biti Filip Aridej. U međuvremenu, namesnik carstva biće Perdika, a njegov zamenik Melagar. Antipatar je nastavio da nosi titulu "stratega Evrope", ali uz Kratera, kao čuvara dvorske blagajne. Ostatak carstva podeljen je na satrapije koje su dobili pojedini prvaci. Ptolomej je tako postao satrap Egipta, Laomedon Sirije i Palestine, Antigon Frigije, Likije i Pamfilije, Lizimah Trakiju i delove Male Azije...

Lamijski rat

Smrću omraženog Aleksandra u Heladi se rodila nada da je sad moguće osloboditi se vlasti Makedonaca tako da je odmah buknula pobuna. Atinski vojnici su napali Antipatrove trupe i naterali ih da se povuku u Lamiju, gde su jedva uspevali da se odbrane. I tako je bilo sve dok Leonat nije došao do grada, omogućivši starom generalu da iz njega izađe. Međutim, bilo je potrebno da Krater pobedi Atinjane u pomorskoj bici kod Kranona da bi stanovnici nekad najmoćnijeg grčkog grada bili umireni. To je bio konačni krah atinske moći.

Prvi sukob

Želja za slavom i vlašću vodila je Aleksandrove vojskovođe k međusobnom sukobu koji je počeo skoro odmah po završetku Lamijskog rata. Perdika se oženio Kleopatrom, Aleksandrovom sestrom i time stavio do znanja kakve su njegove namere. Drugi to nisu želeli mirno da posmatraju pa su se udružili protiv namesnika carstva. Ptolomej je ukrao Aleksandrovo telo iz Vavilona, a onda su on, Krater i Antigon ubili Ptolomeja u borbi.

Pošto je ovo znatno promenilo odnos snaga u carstvu došlo je do nove podele. Antipatar je postao namesnik, ali je zadržao kontrolu Evrope. Ptolomej, Lizimah i Antigon zadržali su svoje teritorije dok su Seleuk, Pejton i Antigen dobili na upravu Vavilon, Mediju i Suzijanu.

Smrt kraljeva

Već 319. Antipatar umire, a njegov funkciju preuzima Poliperhon. Ipak, upravo Antipatrov sin Kasandar nije želeo da stanje ostane ovakvo. On je ubio Poliperhona, a zatim je uzeo titulu regenta, ali su njegovi ljudi ubili kraljicu Olimpijadu, Roksanu i Aleksandar IV. Pošto je sama Olimpijada usmrtila Filipa Arideja više niko nije nosio titulu kralja niti je postojao neko ko je imao nasledno pravo da je ponese.

Ovaj rat je, ipak, najviše iskoristio Antigon Jednooki koji je postao gospodar skoro čitave Azije, što je izazvalo veliku zavist, pa su se ostali udružili protiv njega pobeđujući ga, ali ne i ostavljajući ga bez vlasti.

Novi kraljevi

Posle smrti kraljeva, ratovi među nekadašnjim Aleksandrovim prvacima postali su sve žešći. Ptolomej je pokušavao da osvoji vlast i van Egipta, kao i Antigon koji je u Grčku poslao svog sina Demetrija Poliorketa. I ovaj je imao neverovatne uspehe pobedivši Kasandra i Poliperhona i osvojivši celu Heladu. Tada su Antigon i on uzeli titule kraljeva, a uskoro su ih pratili i ostali. Do konačnog sukoba između njih došlo je kod Ipsa 301. godine. U velikoj bici poraženi su Antigon i Demetrije, a pobednici su ponovo podelili nekadašnju Aleksandrovu državu, ali sada kao kraljevi.

Nastaju četiri velike helenističke države: Egipat Ptolomeja, Seleukova kraljevina, koja je obuhvatala teritoriju od Sirije do Inda, Kasandrova Makedonija i Lizimahova kraljevina koja je obuhvatala Trakiju i severnu Malu Aziju.


Izvor: Glas Javnosti \ A. Ivanović