Zaharija Pribislavljević

Zaharija Pribislavljević (923-924) se neposredno po preuzimanju vlasti odlučuje da pređe na stranu Vizantije, verovatno iz istih razloga koji su i dvojicu njegovih prethodnika podstakli na to i na kraju krajeva koštali vlasti. Simeona su ove brze promene politike vrhovnih knezova Srbije verovatno uverile da će Srbi biti na njegovoj strani dokle god je njegova vojska u Srbiji, a kako on nije bio u mogućnosti da drži vojsku u Srbiji rešio je da jednom za svagda pokori Srbe i šalje vojsku na Zahariju, ali se ne spominje postojanje nekog pretendenta koji je poslat sa njom. Pošto su prilikom svih prethodnih pohoda beležena i imena pretendenata, čak i ako oni nisu uspeli da osvoje vlast može se zaključiti da ovom prilikom Simeon nije imao nameru da postavi marionetu na srpski presto. Ovaj pohod vojske iz Bugarske završava se njihovim porazom. Nije poznato da li je Zaharija ovom prilikom dobio neku jaču pomoć iz Vizantije i uz njenu pomoć uspeo da se odbrani ili je dobro procenio svoje snage i mogućnosti Bugarske u to doba. Da je Zaharijina vojska teško porazila protivnika govori i činjenica da su glave i oružje dvojice bugarskih vojvoda,koji su ili poginuli ili bili zarobnjeni u borbama, stigli na Zlatni Rog kao trofeji. Simeon 924. godine šalje na Zahariju veću vojsku koja ovog puta vodi sa sobom i Klonimirovog sina Časlava. Kada je Zaharija sagledao nadolazeću vojsku odlučio je da pobegne u Hrvatsku i tako spase glavu na ramenima. Posle ovog bekstva vrhovnog kneza Bugari su pozvali srpske župane da dođu u njihov tabor da se poklone novom knezu, međutim nije im se ukazala prilika da vide budućeg vrhovnog kneza Srbije jer su bili pohvatani i pobijeni na licu mesta. Posle toga u Srbiji nije bilo nikoga kome bi položaj omogućio da organizuje neku ozbiljniju odbranu što je iskoristila vojska iz Bugarske i teško opustošila Srbiju, a Časlava vratila u Bugarsku.

Izvor: Wikipedia