Časlav Klonimirović (931- oko 960)

Bugarski car Simeon umire 927., što izaziva veliki obrt na Balkanu. Simeona nasleđuje njegov sin Petar koji je u poređenju sa svojim ocem bio samo bleda senka, doduše u poređenju sa Simeonom koji je bio gospodar Balkana mnogi bi bili samo senke,ali pravu promenu izaziva činjenica da je bio pod uticajem vizantijskog cara tako da Vizantija ponovo postaje najjača sila na Balkanu. Oko 931. Časlav uspeva da prebegne iz Bugarske u Srbiju. Stanje koje je tamo zatekao bilo je, po pričanju tadašnjih pisaca, u najmanju ruku očajno. Priča se da je u celoj Srbiji bilo samo pedesetak lovaca bez žena i dece. U ovakav podatak je teško poverovati, tako da je verovatno u Dostinici i njenoj bližoj okolini zatekao samo pedesetak lovaca bez žena i dece. Časlav je po preuzimanju vlasti priznao vrhovnu vlast vizantijskog cara i zatražio od njega zaštitu. Kada se obezbedio od potencijalnih napada iz inostranstva posvetio se obnovi i učvršćivanju Srbije.

Ne zna se tačno kada je i kako Časlav napustio ovaj svet. Neki njegovu smrt smeštaju u sredinu X veka dok je Stanojević smešta oko 960. U Letopisu Popa Dukljanina zabeležena je legenda o Časlavovoj pogibiji. Po njoj su počeli na Srbiju da udaraju sa severa Mađari i u jednom od svojih prodora stižu do okoline današnjeg Valjeva gde ih Časlav zaustavlja i u tom boju gine mađarski vojskovođa Kiš. Prilikom jednog kasnijeg Časlavovog pohoda protiv Mađara logor njegove vojske biva noću iznenada napadnut i toj borbi Časlav i njegova pratnja bivaju uhvaćeni i po nagovoru Kišove udovice bivaju okovani i živi bačeni u Savu. Iako su sve Dukljaninove priče mnogo bliže legendi nego istoriji, moguće je da u ovoj priči ima elemenata istine.

Izvor: Wikipedia