Knez Mihailo Obrenović

rođen   4. septembar, 1823.
Kragujevac, Srbija   
preminuo   29. maj, 1868.
Beograd, Srbija   

Sadržaj
1 Detinjstvo mladog Mihaila
2 Prva vladavina
3 Mihailo Obrenović u inostranstvu
4 Druga vladavina kneza Mihaila Obrenovića
5 Ubistvo kneza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku
6 Literatura

Detinjstvo mladog Mihaila

Knez Mihailo III Obrenović, najmlađe dete kneza Miloša i knjeginje Ljubice se rodio je 4. septembra 1823. u Kragujevcu. Što je više rastao, sve je češće viđao bure koje su se u to vreme dizale oko njeovog oca Miloša. Detinjstvo je proveo u Kragujevcu, pa zatim Požarevcu i Beogradu. Osim Mihaila, Miloš i Ljubica su imali još Milana, Todora, Mariju, Gabrijela, Savku (Jelisavetu) i Petriju. Petrija se udala u Zemunu za jednog običnog trgovca, Todora Hadži Bajića. Druga kći Savka udala se za bogatog srpskog plemića Jovana Nikolića u Temišvaru. Mihailo je završio školovanje u Požarevcu, da bi se zatim sa svojom majkom preselio u Beč. Njegov stariji brat Milan I Obrenović je dobio presto po pravu nasledstva 1. juna 1839. Međutim, bio je slabog zdravstvenog stanja i često je poboljevao. Vladao je svega nepunih mesec dana i umro 8. jula 1839. u Beogradu. Nakon njegove smrti u Beogradu su se skupili narodne starešine i odlučili da se na presto dovede drugi Milošev sin Mihailo Obrenović.

Prva vladavina

U to vreme Mihailo Obrenović se nalazio u Bukureštu, na jednom posedu svoga oca. Narodne starešine su poslale knjeginju Ljubicu i Antu Protića u Rumuniju, da dovedu kneza Mihaila. Knez je pre dolaska u Srbiju, otišao sa svojom majkom kod turskog sultana Abdul Medžida, koji ga je dočekao sa velikim počastima. Sultan mu je tada podario zvanje mušira i odlikovao ga ordenom Iftihara. Praćen svojom svitom, knez Mihailo odlazi u Srbiju 2. marta 1840. godine.

Na kneževski presto stupio je prvi put, 26. juna 1839. i vladao je do 25. avgusta 1842. godine. Pošto je bio maloletan, određeno mu je Namesništvo (Jevrem Obrenović, Toma Vučić Perišić i Avram Petronijević). Porta je potvrdila njegov izbor kao izabranog vladara, a ne kao naslednog. Veoma mlad i neiskusan, Mihailo se nije najbolje snalazio u složenim prilikama unutrašnjeg i spoljašnjeg položaja Srbije. Svrgnut je 1842. u buni koju je predvodio jedan od najistaknutijih ustavobraniteljskih prvaka, Toma Vučić-Perišić. Ustavobranitelji su na skupštini izabrali novog Kneza Aleksandra Karađorđevića 1843.

Mihailo Obrenović u inostranstvu

Knez Mihailo Obrenović (1840-842)
Nakon bune Tome-Vučića Perišića, knez Mihailo se povukao iz zemlje zajedno sa još hiljadu svojih pristalica preko Save i Dunava .

O njegovoj sudbini odlučili su Austrija i Turska. Knez Mihailo je upućen zajedno sa svojom majkom i onima koji su krenuli za njim u Banat, na imanje svoje sestre Savke Nikolić, dok je knjeginja Ljubica poslata u Novi Sad, gde su pošli njeni deveri Jevrem i Jovan. Tu je i umrla 14. maja 1843. Knez Mihailo je sve organizovao oko sahrane svoje majke u fruškogorskom manastiru Krušedolu. Knez Mihailo je brižljivo čekao kada će se ponovo vratiti u Srbiju. Uputio je pismo Vučiću i Knićaninu 2 jula 1853. u kojim ih obaveštava da neće nasilno opet krenuti na Srbiju jer ne želi da gazi preko srpskih leševa.

Nakon Banata, knez Mihailo odlazi u Beč sa svojim ocem, i svim onim koji su ga poznavali. Tu je raspolagao velikim očevim imanjem. Putovao je po Evropi, ne kao besposlen čovek, već u potrazi za svojom životnom saputnicom. Mihailo se 1853. godine oženio u Beču sa groficom Julijom Hunjadi, iz plemena Hunjadi Janoša-Sabinjanina Janka, čiji je sin Matija Korvin bio mađarski kralj. U Beču je naučio savršeno da govori francuski i nemački jezik.

Druga vladavina kneza Mihaila Obrenovića

Knez Mihailo Obrenović (1860-1868)
Knez Mihailo je došao po drugi put na presto posle smrti svoga oca, kneza Miloša, 14. septembra 1860. godine.

Na početku njegove druge vladavine učinjene su značajne promene u politici Srbije. Ukinut je "Turski Ustav", došla su sasvim druga zakonska naređenja, koja je donela Narodna Skupština, a knez sankcionisao. Knez Mihailo je doneo i naredbe za uređenje narodne vojske i zakone o porezima. Apsolutizam kneza Mihaila se osim u politici, ispoljavao i u njegovom odnosu prema prosvetnim i pravosudnim ustanovama kao i prema omladinskom pokretu koji je u to vreme poprimio značajne razmere. Tako je 1864. naredio da se ukine društvo Srpske Slovesnosti.

Knez Mihailo je razvio svoj veliki rad na polju unutrašnje i spoljašnje politike, s devizom: "Zakon je najviša volja u Srbiji." 3. juna 1862. godine, na Čukur-Česmi je pala i srpska krv, a Turci su počeli da bombarduju Beograd. Knez Mihailo je tada otputovao u Loznicu i pripremao je rat sa Turskom za oslobođenje srpskih gradova. U Beogradu dolazi 23. jula 1862. godine i na ministarskoj sednici poziva sve Srbe da se odupru Turskim pretenzijama. Tada na scenu dolazi mudra Mihailova spoljna politika. Prvo je na engleskom dvoru poslao Filipa Hristića da se kod Engleza protestuje zbog turskih pretenzija, i da se diplomatskim putem izbori nezavisnost Srbije.

Knez Mihailo u uniformi srpskog vojnika

Već 23. septembra 1862. knez Mihailo javlja narodu da je uspeo zadobiti zadovoljenje da se Tirci isele iz Srbije, osim gradova, u kojima će ostati samo posade vojske i da se gradovi Užice i Soko poruše. Na praznik Duhovi, 23. maja 1885., knez Mihailo je svim borcima iz Miloševog ustanka, koji su doživeli proslavu pedesetogodišnjice obnovljene slobode, podario spomenicu koja je bila salivena od prvoga topa kneza Miloša i nazivala se Takovski krst.

Sa bugarskim emigrantima u Bukureštu 14. januara 1867. zaključio je Bukureštanski ugovor o zajedničkoj državi Srba i Bugara.

Posle Miloševe smrti, njegov sin Mihailo je rado posećivao rodni grad. U neposrednoj blizini Šarenog konaka sagradio je za ono doba veliku i masivnu zgradu koja se po njemu nazva Mihailov konak. Knez Mihailo je nastavio dalje svoju mudru politiku.

U jesen, 1866., knez Mihailo zahteva pismeno: da Porta digne svoje posade, koje drži u srpskkim gradovima. Veliki turski vezir Ali paša javio je 19. februara 1867. da sultan ustupa Srbiji sve gradove koje u kojima se nalazi turska posada, ali da se u istim gradovima pored srpske razvije i turska zastava.

Knez Mihailo dobija pismo od sultana da dođe i primi ferman kojim se prepuštaju Srbiji pomenuti gradiovi. Knez odlazo brodom u Carigrad 18. marta 1866. Prvo je svratio kod rumunskog kneza u Bukureštu, a zatim produžio za Carigrad. Po dolasku u Carigrad ga je dočekao Ćamil bej , pozdravio ga dobrodošlicom i odvedeo do sultana. 30. marta 1866. knez Mihailo je imao oproštajnu audijenciju kod sultana. Pri rastanku sultan je predao knezu Mihailu svojeručno ferman, kojim mu poverava gradove u Srbiji.

Knez Mihailo se vraća 4. aprila iste godine u Beograd gde ga pozdravlja oduševljeni narod. Sa njim je došao i Ali Riza paša, zapovednik beogradskog grada, koji ga je pratio u Carigrad. U veče su beograđani u čast kneza Mihaila su priredili bakljadu kakvu Beograd nije dotad video.

Ilustracija predaje ključeva grada Beograda knezu Mihailu na Kalemegdanu
6. aprila 1867. na Kalemegdanu je pročitan sultanski ferman od 29. marta, i Ali Riza paša, poslednji beogradski muhafis, predaje knezu Mihailu ključeve od sviju gradova u Srbiji, a zatim se na beogradskim tvrđava istače srpska i turska zastava.

Zatim je knez na konju svečano ušao u grad, a za njim i jedna streljačka četa koja je smenila turske straže.

Tako je Mihailo Obrenović u 1867. stajao na vrhuncu svoje slave. U spoljnoj politici, knez Mihailo je zaključio ugovore sa Grčkom, Crnom Gorom i Rumunijom za zajedničku akciju na Balkanu. Knez Mihailo je prvi shvatio zadatak Srbije, označivši je Jugoslovenskim Pijemontom. Protiv Mihailovog apsolutizma najviše se borila srpska omladina kroz organizaciju Ujedinjene omladine srpske, koja je organizovana u Novom Sadu. Isto ovo udruženje je pokrenulo časopis "Velika Srbadija".

Knez Mihailo je vladao sledećih osam godina kao prosvećeni apsolutista, unapredivši Srbiju, uz promenu samo tri vlade, koje su predvodili Filip i Nikola Hristić i Ilija Garašanin (šest godina, 1861-1867).

Ubistvo kneza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku

Spomenik Knezu Mihailu u Beogradu
Dok je knez Mihailo Obrenović zavodio apsolutizam u zemlji , protiv njega je sklopljena zavera sa ciljem da se on ubije.

Glavni organizatori i izvršioci zavere su bili braća Radovanovići, koji su se svetili za smrt svoga brata Ljubomira Radovanovića. Kosta Radovanović, glavni izvršilac ubistva je bio imućan i ugledan trgovac. Njegov brat Pavle Radovanović je bio s njim za vreme atentata, a treći od braće je bio Đorđe Radovnović. Neposredni pomagači u ubistvu su bili Lazar Marić, bivši predsednik beogradskog okružnog suda i Stanoje Rogić, bivši trgovac.

U nedelju, 29. maja 1869. knez Mihailo je krenuo kočijama da se proveze do Košutnjaka oko 10 časova izjutra. Sa njim je išao njegov ađutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u kočijama su do kneza sedele Anka Konstantinović, njegova sestra od strica i njena ćerka Katarina, sa kojom je knez želeo da se oženi.

U parku na Košutnjaku pojavili su se Pavle i Kosta Radovanović u svečanim crnim odelima, cilindrima na glavama i uperenim pištoljima u pravcu kneževe kočije. Prvi je pred kočijom izleteo Kosta. Njega je knez Mihailo Obrenović prepoznao zbog spora oko njegovog brata Ljubomira. Poslednje reči kneza koje je sam priznao Kosta na suđenju su bile: "Dakle, istina je.". Knez ih je govorio na francuskom jeziku jer su dame do njega znale francuski. Katarina je pokušala da se nasloni na kneza i da ne da Radovanoviću da puca. Na suđenju je Kosta izjavio da nije želo ubiti nikog drugog već samo kneza. Lakej koji je vozio kočiju je preklinjao braću da ne čine ludost. Prvi je počeo pucati Kosta, pridružio mu se Pavle. Knez Mihailo je ubijem sa tri hica, a takođe je stradala i Anka Konstantinović koja je svojim telom pokušala da zaštiti kneza za vreme pucnjave, dok je Svetozar Grašanin ranjen pao sa konja i onesvestio se. Katarina je lakše ranjena i dozivala je pomoć na francuskom i pridržavala mrtvog kneza. Braća su počela da beže niz Košutnjak prema Topčideru gde su ih čekali ostali zaverenici.

Tu ih je spazila i jedna vojna patrola i uhapsila ih. Neki su bili i ranjeni prilikom bekstva.

Svi zaverenici su izvedeni na saslušanje istog dana, a glavnu reč je vodio Nikola Hristić. Presuda je bila-smrt. Zaverenici su streljani u ponoć na Karaburmi, a u čitavoj Kneževini je bila velika žalost.

Zbog poverljivih dokumenata o apsolutističkom režimu kneza Mihaila i presude na smrt Ljube Radovanovića, vlada je sakrila dokumenta sa salušanja i uzroke atentata. Javnosti je samo rečeno da su strani plaćenici ubili Knjaza Mihaila i da su kažnjeni smrću.

Nacionalna žalost je trajala tri dana. Knez Mihailo je sahranjen na napuštenom Markovom groblju u Beogradu uz vojne počasti.

Srpski narod podigao je u sredini prestonice spomenik knezu Mihailu na kome su s dve strane zabeležena imena gradova: Beograd, Smederevo, Kladovo, Soko, Užice i Šabac. Gradove koje je knez Mihailo dobio za Srbiju. Na začelju spomenika je uklesan srpski grb, a sa začelja je napisano :

"Knezu Mihailu M. Obrenoviću III. Blagodarna Srbija".

Literatura
Dr Milutin D. Nešić, Knez Mihailo,Beograd, 1920.
Ilija Đukanović, Ubistvo Knjaza Mihaila Obrenovića, Beograd, 1925.

Izvor: Wikipedia

Veliki reformator. Jedan od najvecih ljudi u nasoj istoriji. Zeleo je modernu Srbiju. Zeleo je jedinstvo balkanskih naroda. Ostavio je iza sebe pozoriste,a ne 'palate'.
Velika steta je za Srbiju sto smo prerano ostali bez njega...
Najveci iz dinastije Obrenovic,po meni.

Da je poživeo duže - valjalo bi 
Srbija nije imala tu sreću da često ima mudre političare, on je jedan od veoma retkih izuzetaka.

Izuzetan vladar.  Vizionar kojem nije dato vremena da sprovede sve svoje ideje u delo.  Meni je posebno drag zato što se i ja zovem Mihailo Obrenović (čak mi je i srednje slovo isto - M) i, kao i knez, rođen sam u Kragujevcu.

Nemoj da se setas Kosutnjakom!

Vizionar ispred svog vremena, tragična žrtva pravila koje u Srbji uvek važi, a to je da se vizija i uspeh ne praštaju

Визионар Југославије... Свака њему част, паметан је био, али нека хвала... Поштујем га као последњег правог Обреновића(ипак је нешто бити син Милоша  ) али је био идеалиста, слично Његошу. Увукао би нас у неки рат који не би добили(што није спречило наследника му Милана. Два пута). И као што горе поменух, био је визионар Југославије. Мени лично је дража Милошева верзија

Паметан човек и највероватније једини донекле нормалан Обреновић 

Слажем се у потпуности. Колико причамо у задње време о алтернативној историји, запитам се колико би Србија брже напредовала да је он владао двадесетак година, кад је већ за много мање урадио толико добрих ствари.

po meni je on najgotivniji i najbolji vladar  iz dinastije Obrenovic, posto je bio veliki reformator i imao je velike planove za buducnost koje bi dosta unapredile zaostalu Srbiju ka Evropi, ali kao sto se kaze ,,dva losa ubise Milosa,,(mislim na bracu Radovanovic)

Izuzetan moderator mada neki njegovi kriticari kazu da je bio apsolutista ali sta da se radi takvo je vreme bilo moralo se znati ko je gazda!Steta sto je sprecen u samom pocetku ostvarivanja ideja.Ebio ga je covek iz razloga koji ni do dan danas nije utvrdjen a nije utvrdjeno(zvanicno) ni ko je stajao iza tog ubistva.Svaka slicnost sa ubistvom djindjica je slucajan.
Ovaj dogadjaj je samo "povukao nogu" da se u srbiji ubija sve sto je napredno i sto je gura u evropu a da na povrsini opstajku palanacki politicari.Tako je i predsednik vlade kraljevine Srbije Milovan Milovanovic "umro"samo dan pore potpisivanaj sporazuma sa Bugarskom u najboljim godinama.Covek koji je bio glavni protivnik Pasicu i najveci evropejac u srbiji tog vremena.Slicno se desilo i Skerlicu doduse on niej bio politicar ali je bio modernizator.
Tako je to u Srbiji,prave ljude cenomo tek kad ih ubijemo ili ako docekaju prirodnu smrt.Zaista je knez Mihailo vredan svakog pomena u srpskoj istoriji.