Đorđe Petrović Karađorđe, rođen je najverovatnije 14. novembra (po starom kalendaru 3.novembra) 1762.godine u Viševcu, na Đurđic, od oca Petra i majke Marice. Kažemo najverovatnije, jer se za godinu rođenja pominju period od 1749. do 1770. godine. Njegovi preci potiču iz crnogorsko-hercegovačkih brda, odakle se njegov deda Jovan sa svoja dva sina doselio u Šumadiju, posle austrijsko-turskog rata 1737-39.

Karađorđe potiče iz siromašne porodice. Njegov otac je zbog siromaštva često menjao spahije i mesto boravka, obzirom da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala.

1785/86.godine Đorđe Petrović se ženi Jelenom Jovanović. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, odakle predvodi zbeg, najverovatnije zbog neslaganja sa pravom prve bračne noći (nije hteo da dozvoli da Tučin provede sa njegovom ženom prvu bračnu noć kako su pravila nalagala). Postoji verzija i da je navodno ubio Turčina.

U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima - oceubistvo. Najverovatnija priča je da je njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petra dotukao momak iz pratnje. Ubistvo je, po Vuku, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. 1796. godine, po povratku u Srbiju, Karađorđe se ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva i naroda dobio.

Pred kraj austro-turskog rata, 1787.godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka. Kao podoficir ratovao je neoklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake. Sredinom 1791. zaključuje se mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost i odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. 1793/94. dolazi do opadanja hajdučije i Đorđe se povlači i živi mirno sa porodicom u Topoli.

Kraj 18-og i početak 19-tog veka donosi povećanje zuluma koji su Turci činili nad srpskim narodom. Ogromni nameti, samovolja i terorisanje naroda od strane Turaka i janjičara, gušenje svakog otpora dovode do udruživanja srpskih velikaša i dogovorima oko pobune.

Povod za Prvi srpski ustanak bio je krvavi događaj, poznat kao seča knezova. O tome je pevao Filip Višnjić u čuvenoj pesmi Početak bune protiv dahija. Posecanjem viđenijih srpskih glava, Turci su hteli da zaplaše srpski narod i onemoguće ustanak za koji su znali da se sprema.

Đorđe Petrović Černi

Na narodnom zboru u Orašcu Karađorđe je izabran za vođu ustanka i tako je stao na čelo izmučenog srpskog naroda u borbi protiv Turaka. Ne može se tačno reći kada je održan zbor u Orašcu, ali se uzima najčešće pominjani datum, a to je Sretenje Gospodnje, 14. februar 1804. godine (2.februar po starom kalendaru). Karađorđe je lično obilazio narod i dogovarao sa ostalim vođama tok borbe i pripreme za ustanak. Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Iza njega su ostale mnoge pobede često nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar, Varavrin...

Nakon mira u Bukureštu dolazi do nesloge među ljudstvom što se odrazilo i na delovanje i akcije naroda. Karađorđe uviđa da je dalja borba uzaludna i odlučuje da 1813. godine pobegne u Austriju, ali se 1816. pridružio grčkom pokretu u želji da nastavi borbu za proterivanje Turaka. Sledeće godine je došao tajno u Srbiju kako bi se sa Milošem Obrenovićem dogovorio o zajedničkoj akciji, ali je po Miloševoj naredbi ubijen u noći između 13. i 14. jula 1817.godine.

Karađorđe je osnivač srpske kraljevske loze Karađorđevića.

Izvor: Wikipedia

danas je godišnjica od smrti Vožda 192 godine od ubistva
po povratku iz Rusije ubijen je u zoru u Radovanjskom lugu kod Velike Plane po nalogu knjaza Miloša Obrenovića

Вожду Карађорђу у част
јул 26th, 2009 | Од Инфо-Служба | Категорија: Политика

karadjordje_oplenac

Уз највише државне и војне почасти, у Цркви светог Ђорђа на Опленцу у Тополи обележена 192. годишњица смрти Вожда Карађорђа.
Одавањем државних и војних почасти у Цркви светог Ђорђа на Опленцу у Тополи данас је обележена 192. годишњица смрти Вожда Карађорђа.На његов саркофаг у јужној певници опленачке цркве ловорове венце су положиле делегације Владе Србије, Војске Србије, породице Карађорђевић, општина Топола, Крагујевац и Рача, Задужбине краља Петра Првог, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. из Београда и Инђије.

Пре подне су под сводовима опленачког храма Свету литургију и парастос Карађорђу служили свештеници опленачког намесништва.

Вођа Првог српског устанка, једна од најславнијих личности српске историје, Ђорђе Петровић Карађорђе убијен је 26. јула на дан Светог Архангела Гаврила 1817. године у селу Радовању крај Велике Плане.

По жељи и наређењу краља Александра, његови посмртни остаци су 1930. године, након више преноса и промене места сахрањивања, положени у јужну певницу опленачке Цркве.

Црква светог Ђорђа на Опленцу је објекат аутентичне лепоте и рафинираног изгледа. Грађена је као храм и маузолеј владарске породице Карађорђевића у српско-византијском стилу.

Петрова кућа, сазидана 1912. године, данас је музеј-галерија са тематским поставкама везаним за династију Карађорђевића.

Поред куће краља Петра налази се Краљева вила и вила краљице Марије, објекти у којима данас повремено бораве чланови породице Карађорђевић.

Карађорђев град саградио је у периоду од 1811. до 1813. године Карађорђе Петровић који је, као први владар обновљене Србије, донео економски и културни развитак Тополи.

До данас је очуван рестаурисани конак са кулом, Црква са звоником и школа у којој се налази Народна библиотека “Радоје Домановић“.

У конаку је стална изложба личних предмета Вожда и аутентично оружје из Првог српског устанка међу којима је и оригинални Карађорђев топ под називом “абердар“.