Aditivi su ipak štetni :: Burek kuvar ~ Vodic za zdravu ishranu

Naši propisi o hrani mnogo stroži nego evropski

Aditivi su ipak štetni

Dušica Nikosavić: Domaće fabrike imaju dobar kvalitet, ali strane nekad pokušavaju da kod nas prodaju ono što ne mogu na svojim tržištima Goran Papović: Postali smo deponija Evrope koja ovde prazni svoje magacine

BEOGRAD - Otkriće Pokreta za zaštitu potrošača Beograda da mnogi pekari koriste kafu i kakao kako bi beli hleb prodavali kao crni, predstavlja samo vrh ledenog brega obmana kojima pribegavaju proizvođači, tvrde pojedini stručnjaci. Daleko opasnije je to što na mnogim artiklima nema odgovarajuće deklaracije o korišćenim aditivima, pa kupac ne zna da li je proizvod štetan po njegovo zdravlje i da li je uopšte u skladu s propisima o kvalitetu.

Prema rečima Gorana Papovića, predsednika Udruženja za zaštitu prava potrošača Vojvodine, naš pravilnik o aditivima ne navodi one koji su zabranjeni već samo dozvoljene, "a među njima ima i onih koji su na "crnoj" listi mnogih zemalja". Tako, na primer, emulgator E-122 koji se nalazi u raznim sokovima, prema podacima Udruženja, izaziva loše reakcije kod astmatičara i kod ljudi alergičnih na aspirin, pa je zabranjen u Švedskoj, SAD, Australiji i Norveškoj, dok je aditiv E-133 zabranjen u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Švedskoj, Austriji i Norveškoj, ali je na pozitivnoj listi kod nas.

Kako objašnjava Dušica Nikosavić iz Instituta za zdravstvenu zaštitu Srbije, ovi aditivi su u Evropi "možda zabranjeni za neke kategorije proizvoda kao i kod nas, ali su dozvoljeni za druge". Ona ističe da su naša pravila među najstrožim na svetu i da uglavnom nema problema sa upotrebom emulgatora.

- Domaće fabrike imaju dobar kvalitet, dok strane nekad pokušavaju da kod nas prodaju ono što ne mogu na svojim tržištima, ali mi takve proizvode ne prihvatamo - tvrdi Nikosavićeva, dok je Papović smatra da smo postali "deponija Evrope koja u Srbiji prazni svoje magacine".


Neizbežni dodaci

Naši sagovornici dodaju da su aditivi u savremenoj tehnologiji neizbežni dodatak jer je to jedini način da se očuva njihova ispravnost.
"Sačuvaj me bože salame bez nitrita jer bez tog dodatka ne bi mogla u radnji da se održi, pa bi se ili potrovali ili bi je inspekcija povukla zbog mikrobiološke neispravnosti", tvrdi jedan od inspektora koji je želeo da ostane anoniman.
S druge strane, tržišna inspekcija nije nadležna za kontrolu aditiva u uvoznoj i domaćoj hrani jer je njihova ingerencija samo da proizvod ima deklaraciju s podatkom o uvozniku i proizvođaču, roku upotrebe i sastavu robe, kaže Radenko Ćetković, načelnik Republičke tržišne inspekcije.




Petar Bogosavljević, direktor Pokreta za zaštitu potrošača, podseća da su sankcije za neodgovarajuće deklaracije, kao i za upotrebu nedozvoljenih aditiva od 300.000 do 3.000.000 dinara za firme i od 20.000 do 200.000 dinara za odgovorno lice, ali da do sada niko nije kažnjen zbog nepoštovanja ovih propisa.

Naprotiv, dodaje Bogosavljević, Privredna komora Srbije je pre mesec dana čak podnela inicijativu za donošenje omnibus zakona kojim bi se omogućilo da na proizvodima ne mora da bude detaljna deklaracija jer "deklarisanjem opada prodaja, a pošto su naši standardi stroži od evropskih, smanjuje se slobodan protok robe". U Institutu za zaštitu zdravlja Srbije kažu da ovu tematiku regulišu čak tri pravilnika iz 2003, 2004. i ove godine, koji su objavljeni samo u Službenom listu SCG i ne mogu se naći ni na jednom internet sajtu državnih institucija.

To znači da bi svako ko vodi računa o svom zdravlju morao da nosi sva tri povelika pravilnika sa sobom u radnju i da ih na licu mesta upoređuje sa deklaracijom proizvoda. Međutim, građanin teško može biti siguran da neki od dozvoljenih aditiva sigurno nije štetan za njegovo zdravlje jer većina ima moguće štetno dejstvo.

- U skorije vreme nismo imali problema sa nedozvoljenim aditivima u hrani biljnog porekla, kao što su konditorski i konzervisani proizvodi i sokovi, bilo da je reč o uvoznim ili domaćim namirnicama, tvrde u inspekcijskoj službi Republičkog ministarstva poljoprivrede. U Ministarstvu napominju da se napisi u novinama o ovom problemu uglavnom bave poluinformacijama. "Nije tačno da gomila namirnica sa štetnim ili čak kancerogenim aditivima ulazi legalno u našu zemlju zato što se svaki kamion na granici kontroliše pre nego što se ta roba nađe u prodaji. Naši inspektori koji su na graničnim prelazima šalju uzorak u ovlašćene laboratorije i tek kada stignu rezultati, što traje od tri do pet dana, namirnice idu u promet", kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Nenad Vujović iz Odeljenja poljoprivredne inspekcije ovog ministarstva podseća da Srbija primenjuje pravilnik o aditivima usaglašen sa standardima EU. Redovne, ali i akcijske kontrole obavljaju se i kod domaćih proizvođača, pa nije istina da jedemo hranu punu nedozvoljenih aditiva, kažu u ovom ministarstvu i dodaju da imaju puno poverenje u naše propise i prilikom kupovine hrane za svoju decu nemaju potrebe da nose posebne "kontrolne" spiskove.

Izvor: Glas Javnosti \ Z. M. - A. M.