Cudim se da niko o tome nije ni rec progovorio. A ima dosta toga da se kaze.

Mozda je tema malo presiroko postavljena, mislis li konkretno samo na obicaje:rano ustajanje, crkva, dorucak,novac u pogaci ... ili mislis samo  na Bozic kao sveti dan?

Mislim na sve zivo vezano za Bozic, a ako se tema toliko prosiri, raspodelicemo je na vise oblasti. Ali posto ovde slabo ko ista cita i istrazuje po pitanju obicaja, videcemo verovatno i sami da nije presiroka.

Pa nije da nije bilo price o tome ovih dana.
Anja je spominjala korindjanje... mogao bi ti nesto vise reci o tome kao zrenjaninac...

Kao i vecina danasnjih hriscaniskih praznika i obicaja,i Bozic ima poreklo u paganizmu!

25. decembar se uzima kao dan bozica, tj. rodjenja Hristovog u svim Hriscanskim crkvama. Ovo je istorijski utvrdjeno kao netacno, istorijski Hrist je rodjen negde u prolece. Jednostavno, Hriscanska crkva je asimilovala jedan od najrasprostranjenijih i najsvetijih paganskih praznika starog sveta. To je bio praznik koji je najavljivao prestanak zime i skoro budjenje prirode, najavljivao je ponovno radjane zivota i budjene zivih bica. Paljenje badnjaka simbolicki predstavlja najavljivanje skorog radjanja novog sunca i vrseno je u cast Svetovida, boga plodnosti, zitarica i prirode. Bozicni kolac - cesnica - takodje pripada istoj simbolici. Potrudicu se da nadjem jos malo detalja o ovoj temi. Prvobitni praznik je kod Slovena bio posvecen Svetovidu, jednim od najvecih i najmocnijih bogova Slovenskog panteona, kod Keltskih plemena Belenosu, vrhovnom bogu (ispravite me ako gresim). I Rimljani su u ovo vreme (17. decembra) imali svoj veliki praznik posvecen bogu Saturnu - praznik Saturnije koji se slavio sedam dana (znaci do 24. decembra).

BOŽIćNI OBIčAJI KOD PRAVOSLAVNIH VERNIKA




Onaj ko je imao prilike da upozna božićne praznike kod pravoslavnih Srba, Rusa i Grka, kao i Bugara, primetio je da ima razlika u narodnom proslavljanju, dok je liturgijski i molitveni deo slavlja u crkvi isti, s tim što se Grci drže novog, gregorijanskog, a Srbi i Rusi starog, julijanskog kalendara. Tako Grci slave Božić 25. decembra, a Srbi i Rusi 7. januara. Dužina božićnog posta (6 sedmica) ista je kod ova tri pravoslavna naroda, kao i propisi o načinu ishrane koje u te dane treba poštovati.



Badnjačka večera je posna, kao i kod svih hrišćana, a na sam dan Božića obavezan je odlazak na liturgiju, svečana porodična trpeza i međusobno darivanje ukućana, s tim što jedino Srbi imaju položajnika, gosta koji prvi i jedini ulazi u kuću na dan Božića.
U srpskom i rusinskom narodu je tradicionalno karakterističan badnjak za slavljenje Božića, u Rusiji i Bugarskoj jelka, kod Grka (pomorskog naroda) je to lađa, a u novije vreme i jelka.


BADNJAK


Etnologiji nije nepoznato da su još pre dolaska Srba na Balkan stari Kelti nalagali cerovo drvo kad su čekali novo leto, te da su od njih to preuzeli Englezi. Badnjak je u prošlosti bio blizak i Rusima, Bugarima, Makedoncima...
U Vojvodini, kod Rusina badnjak stoji u porti crkve, a ritualno ga na Badnje veče u svoje domove unose i Bunjevci, mada su unijati-grkokatolici.
Kod Bugara je u novijoj istoriji, pod ruskim uticajem, badnjak zamenjen jelkom, a do završetka Drugog svetskog rata Bugari su takođe u kuće unosili badnjak - cerovo drvo koje se oblačilo u košulju i čiji se jedan kraj stavljao u vatru da gori celu noć (zvalo se bdnik).

GLEDAčIJA


U Vojvodini se krajem 19. i početkom 20. veka kitila biljka gledačija - bodljikavo granje o koje su se vezivali umotani orasi, suvo voće i figuralno pecivo s medom. Grana se umotavala u zeleni papir i ukrašavala svaku kuću kao deo božićnog rituala.

SIMBOLI BADNJE VEčERI I BOŽIćA

(Tumačenje Srpske pravoslavne crkve)




SLAMA u domovima je simbol jasli u Vitlejemskoj pećini u koje je položen novorođeni Bogomladenac.

NOVčIćI u slami simbolišu zlato kojim je darivan Isus.

ORASI u slami i u uglovima sobe simbolišu da Bog vlada nad sve četiri strane sveta.

KAđENJE DOMA je simbol smirne i tamjana kojima je takođe darivan Bogomladenac.

BADNJAK (mlad cerić ili hrastić) predstavlja grane kojima je založena vatra po Isusovom rođenju. To je i simbol Isusa Hrista koji je u naponu svoje snage, silom svoga Božanstva, raskinuo lance ropstva grehu, preporodio čoveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru, vrlini - prema Bogu, najvećem dobru, omogućivši mu spasenje od greha, zla i večne smrti - smrti duhovne, kao što i mlad cerić, odnosno hrastić, silinom svojom razbuktava vatru na ognjištu, a jarkim plamenom svojim obasjava sve kutove domova naših.


BADNJAčKA VEčERA




POGAčA se rukama lomi i simboliše samog Hristosa koji je za sebe kazao: "Ja sam hleb živi (hleb života) koji siđe sa neba; koji jede od ovoga hleba živeće vavijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta".

RIBA je simbol Sina božjeg. Na grčkom jeziku preko koga su naši preci primili hrišćanstvo, riba je "ihtis", a to je skup inicijala Isusa Hrista. Zato je u prvim vremenima hrišćanstva bila znak raspoznavanja za hrišćane.

SO je simbol sile božanske i blagodati božje, koja čuva delo božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.

MED je proizvod najčistijeg stvorenja pod nebom - pčele, najslađa materija zemaljska, simboliše sladost večnog života pod okriljem Boga, koji nam je osigurao Spasitelj naš najpre svojim rođenjem u vitlejemskoj pećini.



BOŽIćNA PEčENICA - "Božićnjar" simboliše jagnje koje su pastiri poklonili božjem novorođenčetu. "Božićnjar" je u srpskim krajevima najčešće prase, jer u vreme Božića nema jaganjaca.
VINO predstavlja krv Spasiteljevu kojom je on na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, čoveka pomirio sa Bogom i spasao ga večne osude i smrti duhovne.

SVEćA trokraka, koja se pali na Badnje veče i na Božić, od čistog je voska. Ona svojom svetlošću simbolički predstavlja Božanstvo koje je bez početka i kraja. Sam Gospod Isus Hristos za sebe kaže: "Ja sam svetlost svetu... Dok imate svetlosti, verujte u svetlost da budete sinovi svetlosti".

POLOŽAJNIK, jedini gost na sam Božić, najčešće je muško dete ili mladić, jer po reči Spasitelja: "Ko primi dete u ime moje, mene prima". Zato se položajnik prima kao sam Gospod - koji svojim rođenjem u sve domove ljudske donosi mir i dobru volju.

čESNICA je najvažniji Božićni kolač, mesi se u čast Isusa Hristosa i simboliše njegovu povojnicu. Srebrni ili zlatni novčić simbol je zlata kojim je Božje novorođenče darivano. česnica se lomi rukama, a član porodice koji nađe novčić u svom parčetu imaće svakojakog berićeta.