Hrana bogova

Nekada hrana bogova, a danas poslastica masovne potrošnje, čokolada se koristi više od 2.500 godina. U iskopinama grobnica Maja i Inka otkriveni su i sastojci koji se nalaze samo u kakaou. Prema meksičkoj legendi, seme kakao drveta bogovi su darovali ljudima kao poseban blagoslov.

U specijalitetima od kakaoa uživao je i osvajač carstva Asteka - Kortez, koji je ovim čarobnim napitkom "zarazio" i španskog kralja Karla Petog, da bi se čokoladna groznica ubrzo proširila tadašnjim dvorovima. Zbog izuzetno visoke cene, smatralo se da onaj ko sebi može da priušti miris i ukus čokolade pije zlatnike.

Takođe, zbog uverenja da čokolada može da izleči od različitih bolesti, doktori su je prepisivali kao delotvoran lek. Tako je, po nalogu ličnog lekara, francuski kardinal Rišelje svakodnevno jeo čokoladne poslastice. Legenda kaže da je astečki vladar Montezuma uživao u ovom napitku koji je mnogo godina kasnije počeo da se proizvodi u čvrstom stanju. On je pio čokoladu iz zlatnih posuda koje je kasnije bacao u obližnje jezero. Prema istom predanju, ovo jezero važilo je za zlatni rudnik španskih osvajača.

Iako su danas poznate najrazličitije recepture za spravljanje čokoladnih poslastica, gotovo da se podrazumeva da je čokolada slatkog ukusa. Ipak, Asteci su zrnima kakaoa dodavali i ljute papričice. Možete li zamisliti ljutu čokoladu? Teško.

S druge strane, nameće se pitanje: šta je to u čokoladi što izaziva toliku želju da se proba još jedno parče? Poznavaoci kažu - osećaj zadovoljstva. Ono što čokoladu čini posebnom poslasticom sigurno je kakao. Smatra se moćnim afrodizijakom, ali i sredstvom za jačanje i popravljanje raspoloženja. Glavni krivac za to je supstanca koja se ubraja u takozvane endorfine. Pored Švajcaraca i Francuza, jednim od najboljih proizvođača čokolade na svetu tradicionalno se smatraju Belgijanci.