Koliko vas interesuju obicaji vasih roditelja i njihovih roditelja? Da li ste nekada imali prilike da ucestvujete u nekima od njih?
Koje specificnosti odlikuju obicaje i kulturnu bastinu vaseg kraja i koliko vas interesuje da potrazite ili pruzite informacije o istom?

Gradska sredina, nije bas ni bilo nekih obicaja sem par onih koje sam voleo, da se o velikim verskim praznicima okuplja porodica... kasnije se porodica proredila, odnosi se zakuvali, dosta njih raselilo ... i eto badnji dan je, a ja cu ga docekati nadam se [boze zdravlja] sa svojom virtuelnom porodicom... za njih bar uvek znam da ce biti tu.

Jos uvek proucavam obicaje naseg podneblja, posto mi moji preci nisu ostavili neke posebne obicaje. Tako da samoinicijativno proucavam obicaje mojih krajeva i okruzenja. No, imam svoje obicaje koje praktikujem i koje bih voleo da praktikuje i moje potomstvo.

znam za obicaje , jer sam dete iz Vrsca i tamo se dosta postuje to , znaci za Bozic postoji polozajnik , to je osoba koja prva udje u kucu ( ali da ne zivi u toj kuci ) obicno se zna ko je to ... tradicija . Onda on "vraca" po vatri : da bude ovaca i novaca , para , ljubavi , zdravlja ..... i ceo dan je gost u toj kuci , znaci dariva se nekim poklonima , ostaje se na rucku , baca se slama ispod stola , glava kuce ide prvi a ostali iza njega i piucu kao pilici ... super izgleda uzivo .... ipak su to nasi Srpski obicaji i netreba ih se stideti ....

pa i ne znam bas dobro obicaje ali mislim da je to nesto osnovno i treba znati

Obzirom na to da je badnji dan ova tema je bas prigodna... Naravno da znam nase obicaje, i mislim da bi svi trebali da znaju ako ne sve a onda bar one osnovne...Tema mi se bas svidja!!!

Obično mi mlađi ne vidimo smisla u običajima pa često odbacujemo iste i stvaramo neke nove, no istina je da s vremenom shvaćamo važnost običaja, jer oni na neki način čuvaju tradiciju i kulturu naroda i područja iz kojeg dolazimo, a to je vrlo važno.

Mislim da pre svega ljudi rodjeni u gradovima slabo znaju obicaje jer se ovde vise nista ne postuje...

Moze biti, ali postoje ljudi koji su na selu a ne postuju nista, i takodje oni koji zive u gradu a pokusavaju da odrze svoje obicaje.

Nažalost, ispirači mozgova uspeli su da dobiju jednu veliku bitku.
Srećom, nisu dobili rat.
Bilo u selu bilo u gradu, čovek je ili zainteresovan za običaje svojih starih, ili nije. Nit' je selo što je nekad bilo, niti je grad.
Sve se menja. Nema sela u Mačvi bez 5-6 PC-a. Malo Internet, malo satelitska, malo mobilni, malo stabilni, svi smo umreženi, upleteni u Ćipikove MREŽE.
Što se više koprcaš...
Smatram da se treba upoznati sa običajima svojih starih.
To je deo naše istorije, naše kulture, nas samih.
Ko razume, shvatio je.