Skuplje je ukusnije

Ukoliko redovno niste baš pri parama, verovatno ste se pitali, kad odete u prodavnicu, kakvog je ukusa zaista skupa hrana. Da li je zaista toliko ukusna da vredi toliko koliko košta? Da li ono što se smatra delikatesom zaista ima toliko dobar ukus - ili je to stvar mode, ili čega već?

Ako ste nekada probali nešto od onoga što se smatra delikatesom, možda vam se dopalo, a možda i nije. Recimo, ima onih koji vole kavijar, a ima i onih koji ga prezrivo nazivaju ribljim jajima (što kavijar u suštini jeste) i smatraju da mu je ukus odvratan. Danas se kavijar smatra delikatesom jer je skup za proizvodnju; nekada je, verovali ili ne, bio hrana za rusku sirotinju.

Slična je priča i s lososom. Danas je to cenjena i nimalo jeftina riba; definitivno ne može svako da ga priušti sebi. Pored toga što se smatra delikatesom, veoma je zdrav, zbog esencijalnih masnih kiselina koje sadrži.

U devetnaestom veku u Nemačkoj tradicija je bila da gazde ne dopuštaju slugama da jedu losos više od dva puta nedeljno. U to isto vreme u Londonu učenici (vaši vršnjaci) su protestovali, jer su svaki dan morali da jedu losos (ova riba je malo suviše masna da bi bilo kome prijala svaki dan) - Temza je tada bila puna lososa, pa je ova riba bila najjeftinija. U toku procesa industrijalizacije došlo je do velikog zagađivanja voda i pomora ove vrste ribe (losos može da opstane jedino u čistoj vodi). Tek kada je zbog nestašice postao skup, postao je delikates (danas nije toliko skup kao nekada, jer se uzgaja u ribnjacima).

Naravno, o ukusima se u principu ne raspravlja, naročito ne o nečemu toliko individualnom kao što je to da li se nekome dopada ukus ove ili one hrane. Ipak, ako ste nekada žalili jer vam nije dostupna skupa hrana, nemojte misliti da sigurno propuštate nešto fenomenalno dobro - savršeno je moguće da vam se ukus ionako ne bi dopao.