Umetnost umiranja

Pozdravljaju te oni koji će umreti!" Čuveni pozdrav koji su gladijatori upućivali rimskom caru i dalje odjekuje svetom. Pojava ratnika koji se bore na smrt zarad zabave masa danas se smatraju divljaštvom, ali gladijatori i dalje izazivaju divljenje kao ratnici bez straha. Inspirišu umetnike i dovoljno je setiti se samo kako se danas olako koristi termin "moderni gladijatori".

Poreklo

Kako su gladijatorske borbe počele i odakle potiču - niko ne zna. Mnogi veruju da su ovi javni sukobi robova preuzeti od Etruraca i da je to, u stvari, bio njihov običaj žrtvovanja ljudi prilikom sahrane. Međutim, postoje i drugačija mišljenja. Neki veruju da je ovaj običaj nastao u Samnijumu. U prilog tome svedoči i podatak da su se prvi poznati gladijatori borili u samnitskom oklopu i sa samnitskim mačem. Moguće je i da je ovaj običaj nastao tokom Samnitskih ratova, tako što su Rimljani kažnjavali svoje ratne zarobljenike terajući ih da se međusobno bore, a u nadi da će njihova krv napojiti duhove poginulih.

Početak

Prve zabeležene gladijatorske borbe dogodile su se 264. godine pre Hrista. Organizovali su ih sinovi Junija Bruta posvetivši ih svom preminulom ocu - tri para gladijatora borila su se do smrti.

Ipak, to što su ovo prve zabeležene gladijatorske borbe ne znači da su bile i prve ikada organizovane. Moguće je da su ove igre postojale i vekovima pre toga, a da jednostavno niko nije pisao o njima jer ih nije smatrao dovoljno značajnim. Nije isključeno ni da su ove borbe zabeležene zato što su bile najmasovnije dotad.

Promena

Gladijatorske borbe u početku su možda imale religijski i magijski karakter, ali kasnije njihova funkcija postaje isključivo zabavna. Očigledno je posmatranje robova kako se bore na smrt oduševilo Rimljane, pa su borbe postale sve češće, masovnije i spektakularnije. Samo vek posle borbi u čast Junija Bruta, rimski građanin Tit Flaminin svom ocu posvećuje borbe u kojima učestvuju 74 para gladijatora i koje traju tri dana, a Gaj Julije Cezar sredinom prvog veka suprotstavlja 320 parova obučenih boraca.

Zabava

Gladijatorske borbe postale su popularne i to je dovelo do potpune promene njihove suštine. Već u prvom veku pre Hrista teško da su imale ikakav pogrebni karakter. A ni gladijatori nisu više bili poniženi robovi, koji su svojim mišicama i veštinom pokušavali da prežive još koji dan. Oni su sada bili zvezde. "Preplaćeni Bekami," ovako ih je nedavno nazvao jedan britanski arheolog.

U svetu u kome je mali deo stanovništva mogao da doživi dvadeseti rođendan, šansa da gladijator pogine u meču bila je manja od deset odsto. Publika nije želela borbe koje bi trajale tridesetak sekundi, želela je uzbuđenja. Mnogo krvi, ali malo smrtonosnih poteza. Ni vlasnici robova nisu želeli da olako ostanu bez svojih skupocenih gladijatora. Zato ove borbe sve više postaju gluma.

Od tada najbrojnije žrtve postaju kažnjenici koji se bacaju zverima u pauzama između gladijatorskih borbi. Ova pojava najmasovnija je bila u doba progona hrišćana.

Zvezde

Zbog sve manje šanse da se pogine u areni i sve veće mogućnosti da se dobro zaradi, slobodni, ali siromašni Rimljani pokušavaju da sreću okušaju u borbi. Već u doba pozne republike ni polovinu gladijatora ne čine robovi. A ova pojava dostiže vrhunac sa imperatorom Komodom (180-192) koji je i sam voleo da stupi u ring.

Popularnost gladijatora vremenom je dobila neverovatne razmere. Njihova krv smatrana je najboljim afrodizijakom, a jalove žene tukle su se oko toga koja će da odseče deo kose kopljem poraženog ratnika. Verovalo se da će posle toga sigurno zatrudneti. U ruševinama Pompeje sačuvani su i grafiti na kojima se gladijatori slave i kao veliki ljubavnici.

Kraj

Širenjem hrišćanstva borbe lagano gube smisao. Pripadnici nove religije nisu voleli surovost prikazanu u areni i borili su se protiv nje. Konstantin Veliki 325. godine zabranjuje "igre", ali poslednja gladijatorska škola ugašena je tek 399. Ipak, borbe ni tad nisu prestale. Bilo je potrebno da pet godina kasnije sveštenik Telemah uđe u arenu i bude kamenovan zato što je pokušao da zaustavi borbu da bi borbe konačno prestale da se organizuju.

Vrste gladijatora

U početku nije postojalo posebno oružje namenjeno gladijatorima. Ratni zarobljenici borili su se oružjem koje su imali kod sebe. Kasnije gladijatori nose ime po vrsti oružja koje koriste. Borci sa mrežama i trozupcem zvali su se retiarii, secutores su su nosili štitove i mačeve, laljuetores praćke, dimache dva kratka mača... Postojali su i gladijatori koji su se borili na brodovima u specijalnim veštačkim jezerima.
   
 
 


Izvor: Glas Javnosti \ A. Ivanović

Mislim da taj nacin zrtvovanja potice jos sa Krita. Verovatno su ih bacali pred besnog bika. One slike da ih oni jasu i okrecu iznad rogova su glupost jer kad su istrazivaci pricali sa rodeo jahacima koji imaju iskustva sa tim oni su rekli da je tako nesto nemoguce. Verovatno odatle vodi poreklo i borbe zarobljenika i borbe sa bikovima.

Inace gladijatori su kolko tolko imali neku paznju, nisu bili bas robovi ko sto se misli.