Jedno od dostignuća koje je bez svake sumnje kineskog porekla jeste papirni novac. Prvi pokušaj da se on uvede desio se tokom vladavine cara Han Vutija, posle stalnih vojnih pokreta protiv Huna u Mongoliji koji su iscrpeli carstvo.

Privatno kovanje je destabilizovalo novac, pa je stalno dolazilo do dramatičnih promena u njegovoj vrednosti. Vuti je povukao skoro sav novac i izdao blagajničke zapise od kojih je svaki vredeo 400.000 bakarnih novčića. Ti zapisi, koji su se pravili od kože belog jelena, izuzetno retke životinje, bili su veličine kvadratne stope i nosili su posebnu šaru. Ovaj neverovatni eksperiment u centralnom bankarstvu bio je osuđen na propast, jer je broj belih jelena bio veoma ograničen.

Kinezi su iznova počeli s papirnim novcem oko 800. godine naše ere, kada se on zvao "leteći novac" zbog toga što je mogao da ga oduva vetar. Ovaj rani papirni novac nije bio potpuno zamenljiv nego je bio sertifikat koji su privatne banke davale trgovcima u zamenu za gotovinu. Iako je bio izdat u glavnom gradu, trgovci su mogli da ga zamene za gotovinu prilikom povratka u svoje provincije. Ideja je bila da se spreči da lopovi pokradu trgovce prilikom povratka kući. Ovaj posao je 812. godine preuzela vlada.

Oko 1000. godine kineske banke počele su da izdaju potpuno konvertibilne banknote koje je sankcionisala država, ali su one povučene 1023. godine, kada su bile dozvoljene samo zvanične novčanice koje je ona štampala. Ovaj novac imao je naštampanu napomenu da važi samo do određenog datuma, obično tri godine, što je očigledno dovodilo do njegove brze cirkulacije kada bi se primakao datum isticanja navedenog roka.

Nije se mnogo mislilo na podupiranje novca odgovarajućim zlatnim rezervama, pa je stoga inflacija besnela tokom 12. veka. To je doprinelo da falsifikovanje postane atraktivna delatnost. Godine 1183. jedan štampar je, pre nego što je uhvaćen i osuđen na smrt, naštampao 2.600 lažnih novčanica.

Ideja o papirnom novcu polako se širila na zapad. Mongoli su štampali novčanice kineskog stila 1292, a najraniji papirni novac u Evropi štampan je u Švedskoj 1601. godine.

Kolko ja znam Marko Polo je doneo primerak novcanice u Evropu pa su mu se smejali i zezali ga.

U svakom slucaju izvanredna tema, narocito uzimajuci u obzir moje dugogodisnje pasionirano bavljenje kolekcionarstvom notafilije, metalnog novca i telekartica.
Svaka čast @SerbianFighter!!!
P.S. ako nekoga zanima nesto u vezi novca, papirnog i metalnog kao i telekartica rado cu odgovoriti!
Evo i slička jednog Kineza i Svedjanina:

Sad bih se i ja smejao i zezao na nekoj od svetskih aukcija sa tim primerkom u vlasnistvu.

Vidi se na kineskom primerku i njihov carski pecat- jel bese od drveta?

Drveni pečat i koristili su crno i crveno mastilo za otisak. Kasnije su valjda nekom reformom presli na tamno - sive otiske. Mada su ovo sve sturi podaci koje pored toga da je Tang dinastija(618 - 907) prva pocela sa izdavanjem papirnog novca popularno nazvanog "leteci novac" i par podataka gotovo da ne znam nista vise o njihovoj notafiliji.

Pre par nedelja sam imao priliku da prisustvujem predavanju na temu Konfucijanski kategoricki imperativ, Vladimira Zivanovica. U prvom delu izlaganja predstavio je dostignuca kineske civilizacije i imao sam priliku da vidim kako ta novcanica izgleda (u elektronskom obliku)

Novcanica je zaista izgledala fascinatno, skoro kao moderne novcanice sa serijskim brojem i slicnim stvarima.

Potrazite na internetu fotografiju, siguran sam da je ima