U gre­hu uz pri­sta­nak cr­kve

Želj­ko Pan­te­lić  22.10.2005, 18:47:33

Od stal­nog do­pi­sni­ka
PI­TA­NjA raz­vo­da, pri­če­šća raz­ve­de­nih i po­no­vo ože­nje­nih po ci­vil­nom ob­re­du, kao i po­li­ti­ča­ra ko­ji po­dr­ža­va­ju za­ko­ne pro­tiv­ne ka­to­lič­koj dok­tri­ni, bi­la su me­đu naj­za­pa­že­ni­ji­ma u ra­du Si­no­da Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve, pret­hod­nih ne­de­lja u Va­ti­ka­nu.
Po­sle pr­ve ne­de­lje ra­da Si­no­da, či­ni­lo se da su vra­ta ka­to­lič­kih cr­ka­va još jed­nom osta­la her­me­tič­ki za­tvo­re­na za pri­če­šće raz­ve­de­nih brač­nih dru­go­va, baš kao i mo­guć­nost da bu­du olak­ša­ni po­stup­ci za po­ni­šte­nje bra­ko­va. Sle­de­ći vi­še­ve­kov­no tvr­do sta­ja­li­šte Va­ti­ka­na, deo bi­sku­pa i kar­di­na­la iz 118 ze­ma­lja ni­su ima­li na­me­ru da po­pu­ste pred zah­te­vi­ma no­vog vre­me­na. Ka­da ni­su svo­je­vre­me­no po­pu­sti­li pred kra­ljem Hen­ri­jem Osmim, zbog če­ga su pla­ti­li ce­nu gu­bit­ka Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i na­sta­ja­nje kon­ku­rent­ne cr­kve, za­što bi to uči­ni­li zbog ak­tu­el­nih po­li­ti­ča­ra.
U Ita­li­ji su sva tri li­de­ra par­ti­ja de­snog cen­tra, tre­nut­no vr­lo bli­skih Sve­toj sto­li­ci, Sil­vio Ber­lu­sko­ni, (sa svo­jom Ve­ro­ni­kom La­rio) Đan­fran­ko Fi­ni i Pjer­fer­di­nan­do Ka­zi­ni, raz­ve­de­ni. Do­du­še Ka­zi­ni, pred­sed­nik naj­pri­vr­že­ni­je stran­ke Cr­kvi, Uni­je de­mo­hri­šća­na je ra­sta­vljen, re­če­no ka­non­skim je­zi­kom, od sto­la i po­ste­lje od svo­je že­ne, i već ne­ko­li­ko go­di­na ži­vi ne­ven­ča­no sa dru­gom oso­bom. Za raz­li­ku od Fi­ni­ja, Ber­lu­sko­ni­ja ali i pred­sed­ni­ka naj­ja­če opo­zi­ci­o­ne stran­ke "De­mo­kra­ta sa le­vi­ce", Ma­si­ma D'Ale­me, pred­sed­nik ita­li­jan­skog par­la­men­ta, ni­je že­leo da se raz­ve­de ci­vil­no i za­tim ože­ni po gra­đan­skom ob­re­du. Ka­zi­ni je vi­še vo­leo da kao i broj­ni do­bri ka­to­li­ci ži­vi u "gre­hu", ali po pra­vi­li­ma ka­to­lič­ke cr­kve.
Je­dan, od naj­po­zna­ti­jih pla­ne­tar­nih pri­me­ra tog ti­pa ka­to­lič­kog po­na­ša­nja je bio sva­ka­ko ho­li­vud­ski par Ke­trin Hep­bern i Spen­ser Tra­si. Iako su bi­li u sve­mu sa­vr­šen par, Tra­si se ni­ka­da ni­je raz­veo od svo­je že­ne. Za jed­nog Ir­ca, ka­to­li­ka to je bi­lo ne­za­mi­sli­vo. U Ir­skoj je raz­vod le­ga­li­zo­van tek pre 10 go­di­na. Tra­si je kao i Ka­zi­ni imao sre­će da za­kon­ska i stvar­na ži­vot­na sa­put­ni­ca ne pra­ve pro­ble­me.
Pri­ča ita­li­jan­skog film­skog "ba­ro­na" Mar­če­la Ma­stro­ja­ni­ja bi­la je pri­lič­no tu­žni­ja. Slav­ni pred­stav­nik "la­tin lo­ve­ra" se ni­ka­da ni­je raz­veo od svo­je su­pru­ge Flo­re Kla­re Be­le sa ko­jom je imao i de­te, ali je za raz­li­ku od Tra­si­ja pro­me­nio ne­ko­li­ko že­na. Po­čev od Ka­trin De­nev, pa do Fej Da­ne­vej i Fran­ke Ta­tu. Isti­ni za vo­lju sve i da je hteo Ma­stro­ja­ni ni­je mo­gao da se raz­ve­de. U Ita­li­ji je sve do 1970. go­di­ne bi­lo ne­mo­gu­će raz­ve­sti se, a cr­kva je bi­la je­di­no me­sto gde je mo­glo da se ože­ni. Čak i da­nas na "či­zmi" je do­volj­no da se ven­ča­te u cr­kvi, ne mo­ra­te uop­šte da ide­te u op­šti­nu.
Ri­mo­ka­to­lič­ka cr­kva još ni­je za­ce­li­la ra­ne od po­ra­za na re­fe­ren­du­mu o "raz­re­še­nju bra­ka" (u za­ko­nu iz 1970. go­di­ne ni­jed­nom se ne po­mi­nje raz­vod, već se ko­ri­sti po­me­nu­ta de­fi­ni­ci­ja za­vr­šet­ka brač­nog od­no­sa) 1974. go­di­ne, ka­da je bi­la uve­re­na da će Ita­li­ja­ni gla­sa­ti pro­tiv za­kon­skog re­še­nja. Šta­vi­še, u Va­ti­ka­nu još ne od­u­sta­ju od bor­be za uki­da­nje za­ko­na o "raz­re­še­nju bra­ka".
Vr­lo uti­caj­ni kar­di­nal Tru­hi­ljo je ne­ko­li­ko pu­ta po­zvao bi­ra­če ka­to­li­ke da ne gla­sa­ju na iz­bo­ri­ma za one ko­ji se za­la­žu za raz­vod bra­ka.
Sve to ne zna­či da Va­ti­kan ap­so­lut­no ne do­zvo­lja­va raz­re­še­nje bra­ka. Po­sto­ji Tri­bu­nal Ro­te Ro­ma­ne ko­ji oku­plja ve­će su­di­ja ko­ji od­lu­ču­ju o ni­šta­vo­sti bra­ko­va. Da, o ni­šta­vo­sti, od­no­sno o bra­ko­vi­ma ko­ji su u svom star­tu ima­li ne­ku bit­nu manj­ka­vost, jer Cr­kva pri­zna­je sa­mo taj mo­tiv za po­ni­šte­nje bra­ka. U isto­ri­ji se naj­če­šće udo­vo­lja­va­lo bo­ga­tim i moć­nim ka­to­li­ci­ma iz naj­ra­zli­či­ti­jih i po­ne­kad naj­ne­ve­ro­vat­ni­jih raz­lo­ga. Je­dan od ta­kvih je fa­mo­zni "ne­kon­zu­mi­ra­ni brak", kao da ne­ko mo­že da utvr­di da li su dvo­je su­pru­žni­ka ima­li ili ne sek­su­al­ne od­no­se. Zbog to­ga je ita­li­jan­ski vr­hov­ni sud mo­rao da do­ne­se od­lu­ku po ko­joj ta­kva po­ni­šte­nja bra­ko­va ne­ma­ju prav dej­stvo.
Elem, iz­gle­da­lo je da se ni po­sle, do sa­da naj­ve­ćeg Si­no­da u isto­ri­ji Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve, stva­ri ne­će pro­me­ni­ti. Me­đu­tim, pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma ko­je su pro­cu­re­le sa de­sne oba­le Ti­bra u Ri­mu, u za­vr­šnom do­ku­men­tu Si­no­da ve­ro­vat­no će se na­ći po­ziv na ve­ću flek­si­bil­nost pre­ma ka­to­li­ci­ma ko­ji su se gra­đan­ski raz­ve­li i po­no­vo ože­ni­li. Že­lja je da i oni po­no­vo stek­nu pra­vo pri­če­šća što im je do sa­da bi­lo us­kra­će­no. Ta­ko­đe će bi­ti sa­ve­to­va­no Tri­bu­na­lu u Ri­mu da bu­de opre­zni­ji i bla­ži pre­ma pod­no­si­o­ci­ma zah­te­va za po­ni­šte­nje bra­ka. S dru­ge stra­ne, po­sle vr­lo oštrih kri­ti­ka i ape­la da sve­šte­ni­ci po­zo­vu svo­je ver­ni­ke da ne gla­sa­ju za po­li­ti­ča­re ko­ji pro­mo­vi­šu za­ko­ne u su­prot­no­sti sa ka­to­lič­kim mo­ra­lom, od­lu­če­no je da se upo­tre­bi po­mir­lji­vi­ji ton. Sve­šte­ni­ci­ma je pre­po­ru­če­no da opre­zno raz­mo­tre, od slu­ča­ja do slu­ča­ja, da li da tim po­li­ti­ča­ri­ma omo­gu­će pri­čest ili ne.



Izvor: Novosti

Problem rastavljenih je veliki problem ali se on neće riješiti prisilom tipa 'Puno je rastavljenih i to je normalno.' Teško je reći što je 'normalno', pogotovo danas u u ovom trendovskom društvu, gdje se sve brzo mijenja. Zar bi i Crkva to trebala pratiti? ( Retoričko pitanje!) Crkva nije institucija utemeljena na volji čovjeka nego na Bogu. I temelj svega nauka je Bog i Njegov zakon. Možemo biti i postati tolerantniji prema rastavljenima, ali ne možemo i ne moramo mijenjati zakon, koji je po uvjerenju utemeljen na Bogu, pa makar i svi bili rastavljeni.
Proglasiti brak nevažećim može se samo onda kada postoje dokazi da je taj brak sklopljen nezakonito. On nije valjan od početka, samo u određenom trenutku to se i proglašava. A zna se koji su uvijeti potrebni da bi brak bio ništavan. I opet prisile neće donijeti ploda. Rimska Rota sigurno neće 'smanjivati' uvijete zbog 'broja' rastavljenih ili onih koji žele svoj brak proglasiti ništavnim.
'Nekonzumirani brak' je upravo zbog nemogućnosti dokazivanja vrlo rijetko proglašavan, no ima slučajeva.

Не постоји развод који даје Црква чак ни у греху осим у случајевима за свештенике али се и то разматра на сабору.Брак је једна од 7 светих тајни и због тога оно што Бог састави нико не растави!!!!!

И због тога никада неће бити ексцеса!!!!!!

Koliko ja znam razvod je dozvoljen,samo u slucaju preljube(brakolomstva).Ali ni onda nije krajnja mogucnost jer je hriscanski oprastati

Mislim da postoje jos 2-3 opcije kada je razvod dozvoljen osim preljube.
To su bolest muza/zene, promena vere muza/zene i ... ne mogu da se setim koja bese treca  !
Ali ti si predivno pomenula 'kranju mogucnost' koja je uvek i zauvek u nama i do nas - oprastanje.
Ako se ne varam, postojala je i postoji 'originalna Bozija volja' - iz ljubavi u brak - brak iz ljubavi
'dok nas smrt ne sastavi'!
Ali je zbog tvrdoce ljudskih srca .... 



[Edit by Anea: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

Код прељубе важи само за свештена лица, али то мора да се одлучи на сабору Епископа.

Код нас је такво учење да је света тајна брака, односно веза између мужа и жене нераскидива чак и после смрти, али се не сматра баш буквално.

Izvini Anea, opet ja i opet pogresih!
Zao mi je sto preko 'tvoje grbace' ucim umesto da lepo skoknem i procitam "Pravilnik".

Mislim da nisi u pravu. Moj prijatelj se vencao u crkvi, zena ga je prevarila, episkop je dao odobrenje da se razvedu, i on se posle ozenio drugom zenom takodje u crkvi.