Gde gledaš?!

Jasno vam je da se vozači razlikuju od zemlje do zemlje. Temperamenti variraju, a ako ste učesnik u saobraćaju, ponekad će vam biti teško da se naviknete na sve te cake i mentalitete ljudi iz pojedinih krajeva sveta - a uvek ste učesnik, jer ste, čak i kao pešak, deo te opšte gužve.

Koliko puta vam se desilo da čujete da neko u društvu prokomentariše da "Turci voze kao ludi" i da se u toj i toj zemlji ne obraća pažnja na pešake? Evo kratke liste kako treba da se ravnate u nekim zemljama i gradovima.

U Grčkoj, Turskoj, Bugarskoj i Italiji, evropskim zemljama vrlo posećenim i omiljenim u našem narodu, vozači su ozloglašeni zbog toga što ne staju na drumovima. Dakle, slično je i s autostopom - tamo vas pre zgaze nego što vas puste da pređete.

Što južnije, situacija je sve luđa. Vozači na Siciliji su mnogo nedisciplinovaniji nego oni u Trstu, na primer. Što se tiče arapskih zemalja, Egipta ili Tunisa, ni tamo nije ništa bolje, to jest, još je gore. Iako će vam stati ako stopirate, svi ti ljudi biće krajnje opasni po vas ako ste pešak u urbanoj zoni.

No, u Španiji stvari stoje drugačije. Osim u Barseloni i Madridu, u ostalim delovima zemlje vozači su izuzetno ljubazni prema pešacima, tako da možete slobodno zakoračiti na put čak i tri metra od pešačkog prelaza: auto disciplinovano staje iako ste vi u "krivu".

Pravi raj za pešake, ali ujedno i noćna mora za autostopere, nastaje u severnim zemljama. Britanci ne samo da staju čim zakoračite na put već reaguju stajanjem čak i kada po vašem kretanju vide da nameravate samo da stanete nogom na kolovoz. Takva vrsta ljubaznosti karakteristična je za Skandinaviju i za ostale zemlje sličnog temperamenta.

Ovim savetom želimo samo jedno, a to je da upotpunimo sliku o vozačkim navikama sveta. Tamo gde je raj za stopere, ne mora biti raj i za pešake, čak je i obrnuto. Latinska Amerika? Eh, pa tamo nije obrnuto. U strahu od pljačke, tamo ne staju ni pešacima, ni stoperima - gaze vas u svakom slučaju. Međutim, tamo je raj za neke druge stvari...