zanimama me da li neko ima neku zanimljivu teoriju u vezi sa refleksivnošću govora.da li postoji neko misljenje koje je distancirano od govora u tom smislu da i kada ne govorimo razmisljamo govorom tj. rečima.da li se moze govor definisati nekim drugim sredstvom osim govorom samim,posto u definisanju svih materijalnih stvari postoji ono o cemu je rec nezavisno od govora i da li se uopste slazemo sa tim da nesto postoji pre nego sto je govorom objashnjeno?

Govor je rezultat aktivnosti svesti ili mislli. Aktivnost svesti, tj. misli predstavlja svesnost u ljudima. Osecanja predstavljaju nesvesno u ljudima ili intenzitet svesti. Intenzitet je suprotan aktivnosti, posto predstavlja "mirovanje",sazetost i jedinstvo svega. Znaci samo snagu ili silu. Interakcija osecanja ili nesvesnog u ljudima sa svesnoscu uvek se manifestuje u vidu misli. Medjutim, da bi doslo do njihove interakcije potrebno je nesto drugacije izvan ljudi ili njihove SUBJEKTIVNE SVESTI. Dakle nova razlika, a to je objektivna svest. U APSOLUTNO ISTOM nema spoznaje, tj. aktivnost svesti ili svesnost je onemogucena. Predlazem ti sledeci link:
http://people.mail2me.com.au/~penelopa/

Ja sam sklon razmisljanju da postoje osecanja koja su tu i pre nego sto uspemo da ih iskazemo. Barem mi se cini da je to kod mene slucaj.

U ljudima postoje razna vrsta osecanja. U zavisnosti sa kojima svesnost ili SUBJEKTIVNA SVEST stupi u interakciju zavisi i formiranje misli. Tako na primer osecanje straha uvek proizvede misli koje covek bez tog osecanja ne bi imao.
Isto tako kroz osecanje besa covekova svesnost drugacije formira misli, nego kada je opusten i sretan i td,
Nagona i osecanja u ljudima je vise, ali od samog izbora coveka koje osecanje u sebi ce negovati zavisice i njegovo formiranje misli ili razvoj njegove svesnosti.

Ne postoji znanje bez jezika, sve ono što se ne može izreći nije znanje. S druge strane ono što osjećamo nije moguće adekvatno izraziti riječima. Jezikom bi ljudi trebali opisivati stvari i odnose među njima, a ne intimne misli pojedinca, za to je jezik i izumljen, kad jezik iziđe iz tih svojih okvira dolazi do njegove zloupotrebe.
Ja sam sada zloupotrebio jezik jer nisam govorio o konkretnim stvarima kao što su stolac, stol, čaša, nego sam upotrebio termine misao i osjećaji za koje zapravo ne znamo što znače, tj. ne razumjemo što onaj koji govori te termine označava tim terminima. Dok kad ja kažem stolica i pokažem je, a vi govorite i razumjete moj jezik te imate normalne oči i vidite tu stolicu koju ja pokazujem, vi ćete razumjeti o čemu ja govorim.
Jezik ima svoje granice i ne može ih prekoračiti. Govoriti o stvarima koje su na metafizičkoj višoj razini bilo bi jednako kao da pokušavamo u čašu koja može primiti pola litre tekućine pokušavamo staviti pet litara tekućine.