Шта боли вашу бебу

Грчеви, такозване колике, уобичајени су код новорођенчета, и од њих пати бар 25 одсто беба старих између три недеље и два месеца.

Оно по чему и најнеискуснији родитељ препознаје грчеве код свог новорођенчета јесу неутешно плакање, повлачење ножица према трбуху, испуштање гасова и повремено подригивање.
Симптоми се најчешће појављују предвече а ноћу се могу и погоршати.
О овој појави разговарамо са др Александром Шарановић, породичном лекарком из ординације „Етерна”. Она објашњава:
– Оно што је типично за појаву грчева код беба јесте да се прави узрок у ствари не зна, као што се не зна ни прави лек за њихово смиривање.
Друго, после навршена два или три месеца, грчеви нестају исто тако нагло као што су се и појавили.
Помоћ лекара по правилу није неопходна, осим у случају да дође до повраћања или пролива и ако приметите физичко слабљење бебе – саветује наша саговорница.

Упркос свим непознаницама везаним за грчеве код беба, постоје неки општеприхваћени ставови, као и савети искусних лекара који могу помоћи збуњеним и уплашеним родитељима да савладају ово прво искушење које их снађе по доласку бебе у кућу. О некима од њих др Александра Шарановић говори:– Мајчина исхрана није једини и директни кривац за колике јер грчеве имају и бебе које се хране на бочицу, као и оне које мајке доје. Ако једе готову храну, могуће је да је беба алергична на неки од састојака. Дете често може да буде алергично и на беланчевине крављег млека које је и без тога тешко сварљиво и лако изазива неке проблеме код бебе.

Ипак, чињеница је да бебе које сисају нешто мање пате од грчева од вештачки храњених. Уколико и оне ипак имају изражене грчеве, онда је за почетак најбоље да мајка из своје исхране избаци све намирнице које стварају гасове, љуту и презачињену храну. Искусни породични лекар др Шарановић саветује следеће:– Мајка може да покуша да модификује своју исхрану тако што ће из ње избацити све намирнице које могу да буду одговорне за алергију и одмах ће приметити да ли су се грчеви смањили или чак сасвим изгубили.

Такође саветујем мајкама које доје своју децу да не једу бели лук, кељ, купус, прокељ, пасуљ, грашак, краставац, карфиол, паприку, јаја, кукуруз, лимун, наранџе, грејп, чили папричице... Избегавање млечних и производа од пшенице препоручује се зато што су они потенцијални алергени.

Мајке треба да избегавају и коришћење лаксатива, а за регулисање столице препоручују се семенке лана.

Ту су и већ проверени савети из бакине приручне апотеке, они који се с генерације на генерацију преносе у бесаним ноћима када бебин плач разбија ноћну тишину и нагони сузе на очи младе мајке. А то су чај од камилице за обоје и приправак од корена ђумбира за мајку.

А за утеху – деца брзо расту, а болни грчеви забораве се после првог бебиног осмеха.

Izvor: Politika

 

da da da
 
lepo su oni to smislili, izbaciti tesku hranu i potenc. alergene... nego bi korisnije bilo da nabroje sta sme da se jede  a da pritom majka ne izgubi mleko 

Pitanja roditelja - tortikolis

Tortikolis ili krivi vrat jedan je od tri najčešća deformiteta sa kojima se rađa izvestan broj beba, odmah nakon iščašenja kukova i deformiteta stopala. Radi se o skraćenom mišiću na jednoj strani vrata, što dovodi do naginjanja glave na istu stranu, i okretanja lica na suprotnu.

Roditelji ne mogu da prepoznaju izvesne nepravilnosti kod svoje tek rođene bebe, ali to svakako treba da uoči pedijatar na prvoj kontroli. Nažalost, neretko se dešava da im se ne ukaže na ozbiljnost problema i da se beba ne uputi kod odgovarajućeg stručnjaka radi korekcije. Najčešći komentar je da će to da prođe samo od sebe. Roditelji se tako umire i ne preduzimaju ništa, sve dok se ne pojave novi, prateći problemi, i dok deformitet ne postane toliko uočljiv da je jasno da neće da prođe sam od sebe. A onda je potrebno mnogo više vremena, truda i upornosti da se problem reši.

Izvor: yumama

Kako nastaje?

Osnovni razlog zbog kojeg dolazi do ove pojave jeste položaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudnoće. Ako se radi o urođenom tortikolisu, pedijatar u porodilištu to upisuje u otpusnu listu, sa preporukom roditeljima da se odmah po izlasku iz bolnice obrate fizijatru. Druga mogućnost nastanka tortikolisa je porođajna trauma. Do istezanja mišića vrata može da dođe ako bebina glava izađe prebrzo, ili presporo - pa je neophodno njeno izvlačenje, a veoma često i u slučajevima kada prvo izlazi karlica pa tek onda glava. Tada dolazi do pucanja mišićnih vlakana zbog prevelikog istezanja mišića vrata, što se ne vidi odmah. Posledica je hematom (oteklina) unutar mišića, koji se stvara uglavnom u trećoj nedelji bebinog života i može da se opipa i vidi na vratu.

Kako se leči?

Fizikalnom terapijom, što znači vežbama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida.

Parafinom se zagreva mišić i tako priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se kod većih skraćenja, kada ne može da se dobije pun obim pokreta.

Elektroforeza kalijum-jodida je unošenje leka putem struje, a primenjuje se kada postoji oteklina na vratu.

Nakon ovih procedura obavezno slede vežbe, i to pasivne, kada terapeut ili roditelj isteže skraćeni mišić tako što naginje bebinu glavu na suprotnu stranu. Ova vežba može da se izvodi u dva položaja, kada je beba na leđima ili na boku, što pre svega zavisi od uzrasta. U prvim mesecima je jednostavnije da beba leži na leđima, ali kasnije - kada počne samostalno da se okreće - da biste mogli istovremeno da fiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena, to možete iz položaja na boku. Druga pasivna vežba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraćeni mišić. To možete uspešno da sprovedete u položaju na stomaku tako što jednom rukom fiksirate rame, a drugom spustite glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je položaj u kome beba može i da spava, što znači da se skraćeni mišić sve vreme isteže. Pored pasivnog istezanja, neophodno je da beba, uz vašu pomoć, aktivno jača drugu stranu vrata.

Šta je to „pozicioniranje“ glave?

Da bi korekcija bila uspešna, pored pasivnog istezanja i aktivnog jačanja, mora da se postigne i dobar položaj glave. Zbog toga, u ležećem položaju, na leđima dok beba spava, ali i kada je budna - dok je u krevecu ili kolicima, postavite presavijene peškire sa obe strane glave. Kada spava na strani gde je tortikolis, presavijenu pelenu ili manji peškir stavite ispod glave tako da vrat bude slobodan. Kada je na drugom boku, peškir se stavlja ispod karlice. U položaju na stomaku, kao i u vežbi, beba se stavlja da leži na obrazu zdrave strane.

Kada joj se obraćate i kada je hranite - treba da budete ispred njenog lica, kako bi gledala u vas.

Da li je sve ovo dovoljno da se tortikolis koriguje?

To će zavisiti od toga koliko je mišić skraćen, kada ste počeli sa korekcijom, i da li ste je sproveli do kraja. Ukoliko beba ne može da drži glavu pravilno u uspravnom položaju, daje se tzv. Tomasov okovratnik koji sprečava bočno naginjanje. U najtežim slučajevima, kada fizikalna terapija ne daje očekivane rezultate, pribegava se operaciji. Tortikolis svakako treba da se izleči do kraja jer za posledicu ima deformitet kičmenog stuba (skolioza), problem sa vidom (potrebne su određene korekcije), i nepravilan razvoj vilice (deca moraju da nose korektivne proteze).

Kako znamo da je tortikolis izlečen?

Ako se uspostavi puna pokretljivost glave, što znači da dete može da nagne glavu i da okrene lice bradom prema ramenu isto na obe strane, i ukoliko je glava pravo u produžetku kičmenog stuba kada dete prohoda - može se smatrati da je korekcija uspešna i da neće biti pomenutih posledica.

Vežbe za korekciju određuje fizioterapeut u zavisnosti od vrste tortikolisa. Nikako ne treba samoinicijativno da radite vežbe sa bebom pre pregleda, dijagnoze, i predloga odgovarajućih korektivnih vežbi.

Izvor: B92

Odbijaju da govore, mešaju suglasnike i ne izgovaraju ih pravilno
Da li je vreme za logopeda

Već od prvih meseci treba da pažljivo da slušate svoje dete jer ono već tada može da kaže mnogo o sebi. U glasovnoj igri dete vrlo često dolazi i do naprednijih reči kombinacijom slogova „ma-ma-ma“ ili „ta-ta-ta“, što roditelji često protumače kao „gle, rekao/la je mama/tata!“.

Ta prva reč je važna jer se često naziva i prva izgovorena reč, ali samo ako je sa značenjem. Do osmog meseca dete treba da reaguje na glasovni podsticaj, izgovara nekoliko slogova, ispušta glasove kada mu se govori, treba da prođe fazu vokalizacije i gukanja.

U uzrastu od 21 mesec dete bi trebalo da govori bar osam reči sa značenjem, oponaša zvuk koji čuje, imenuje i pokazuje jednu ili dve slike pa rečima traži da jede i pije. Tako dete počinje da se služi jednostavnom rečenicom koja u početku nije potpuna, ali je dovoljno jasna i za okolinu razumljiva.

Roditeljske nedoumice

Bilo da je reč o nedovoljno razvijenom govoru, mucanju, teškoćama čitanja i pisanja, teškoćama u izgovoru, roditelji i osobe s kojima je dete u svakodnevnom kontaktu (učitelji, vaspitači) često ne znaju kada da potraže pomoć.

Na skali razvoja govora, prva teškoća nastupa u obliku nedovoljno razvijenoga govora. Roditelji se često pitaju i traže odgovore na pitanje: „Zašto moje dete ne govori?“ Kada primete da se dete premalo, pogrešno ili teže verbalno izražava u odnosu na vršnjake, roditelji se neretko uspaniče. Roditelji dece kod koje je dijagnostifikovan nedovoljno razvijen govor počnu vrlo rano da primećuju govorne sposobnosti svog deteta, što se često pripisuje tvrdoglavosti, lenjosti ili genetskom nasleđu. Kada dete napuni tri godine i krene u vrtić, a roditelji dobiju priliku da uporede govor svog deteta s govorom vršnjaka, postaju svesni da njihovo dete ima pravi problem. Tada je najbolje zatražiti savet logopeda.
Rečnik

Tokom prve dve godine treba podsticati dete na izgovaranje samoglasnika i na kombinaciju suglasnika i samoglasnika u govoru (ma-ma, ta-ta, ba-ba, pa-pa...). Deci od druge do četvrte godine treba da se obraćate jasnim i jednostavnim rečenicama, ali i da nadograđujete i proširujete ono što ste rekli: „Idemo kod bake. Da, idemo kod bake.“ Važno je da dečji rečnik proširujete postupno i da im date mogućnost da što više prepričavaju događaje. Tako i roditelji mogu da utiču na postepen razvoj govora svog deteta.

Problematični samoglasnici

Što se tiče izgovora, deca u uzrastu između tri i tri i po godine moraju da ispravno izgovaraju glasove p, b, t, d, k, g, m, n, j, f, v, h, l, a, e, i, o, u, dok glasovi s, z, c, š, ž, č, ć, dž, d, r, lj i nj mogu da se tolerišu najduže do pete godine.

Izvor: Blic

Punomasnije za mame

Čini se da za zdravo funkcioniranje jajnika žene trebaju masnoće. Naime, one koje žele zatrudnjeti, a redovito uzimaju nemasne mliječne proizvode u 85 posto slučajeva nailaze na poteškoće.

Prehrana u kojoj prevladavaju nemasni mliječni proizvodi mogla bi kod nekih žena predstavljati prepreku u trenutku kada požele zatrudnjeti, pokazala je studija američkih znanstvenika, u kojoj je sudjelovalo nekoliko tisuća žena, izvijestili su britanski mediji.

Znanstvenici sa Sveučilišta Harvard ustanovili su da žene koje konzumiraju nemasne mliječne proizvode u 85 posto slučajeva imaju problema s ovulacijom. Isto je istraživanje provedeno pod nazivom Human Reproduction pokazalo da konzumacija punomasnih mliječnih proizvoda, među kojima je i sladoled, smanjuje rizik od neplodnosti.

Američki su znanstvenici, nakon što su između 1991. i 1999. pratili skupinu žena i njihove prehrambene navike, ustanovili da su one koje su dva ili više puta tjedno konzumirale nemasne mliječne proizvode imale 85 posto manje izgleda da zatrudne zbog izostanka ovulacije.

Britanski znanstvenici iz Centra za reproduktivnu medicinu u Glasgowu smatraju da su dokazi za ovako smjelu teoriju nedostatni te smatraju kako bi svakako trebalo provesti dodatna istraživanja.

No, američki znanstvenici preporučuju ženama koje pokušavaju zatrudnjeti da iz svoje prehrane izbace nemasne mliječne proizvode i zamijene ih onim punomasnim, primjerice punomasnim mlijekom, sladoledom i sličnim proizvodima.

Dr. Jorge Chavarro koji je vodio istraživanje rekao je kako vjeruje da je u ovome slučaju ključ u supstanci ključnoj za zdravo funkcioniranje jajnika, a da bi se ona stvarala potrebna je prisutnost masnoća iz mliječnih proizvoda koje će organizam apsorbirati na odgovarajući način.

Izvor: Net.hr

Higijena malog dečaka

Mame malih dečaka moraju voditi računa o njegovoj higijeni na malo drugačiji način.

Promena pelene posle svakog obroka, i češće, deo je svakodnevnog rituala svakog odojčeta.

Pažljivo operite bebu

Pri svakoj promeni pelene, veoma je važno dobro oprati bebinu guzu (vodom i sapunom ili vlažnom maramicom) i otkloniti i najmanji trag nečistoće, isto treba učiniti i sa testisima i penisom.

Važno! Prepucijum (kožica na vrhu penisa) se čisti sterilnom gazom natopljenom vodom, a ne vatom koja se može zalepiti i izazvati upalu. U slučaju upale, prepucijum je crven i naduven. Uzroci upale su brojni: zalepljeni komadići vate, ostaci nečistoće, mokraćna infekcija. Ovaj problem je relativno čest i bezopasan. Leči se lokalno nekoliko dana, primenom nekog antiseptičkog proizvoda.

Dobro obrišite guzu

Bebina guza se briše tapkanjem peškirom sve dok ne nestane i poslednji trag vode. Ovo je veoma važno jer se tako izbegava upala i ispucala koža na testisima.

Ne preterujte sa kremom

Ako strogo vodite računa o higijeni, mazanje kreme prilikom svakog presvlačenja nije neophodno. S druge strane, u slučaju iritacije, kremom namažite samo guzu i deo ispod penisa, ali ne i ispod testisa jer upravo to može dovesti do iritacije.

Važno! Kada skinete pelenu ili perete bebinu guzu vodom, kontakt sa hladnim vazduhom često izaziva želju za mokrenjem. Zato uvek pri ruci treba da imate ubruse, jer mali dečaci umeju sve da "isprskaju"!

Zaštitite pupak

Kada bebe dečaci piške, oni to čine "na gore". Pazite da stavljajući pelenu ne pokrijete pupak. Ako pelena prelazi, savijte je. Tako će pupak, koji još nije u potpunosti zarastao, biti zaštićen od vlage i opasnosti od infekcije zbog kvašenja mokraćom unutar pelene.

Ove specifične mere higijene se moraju praktikovati sve dok mali dečak nosi pelene, a to je sigurno do druge godine života.

Izvir: svetzdravlja

Važnost vode

Od svih supstanci u organizmu ima najviše vode. Organizam se može podeliti na vodu, mršavu masu i masnu masu. Stoga je razumljivo da kod gojazne odrasle osobe voda čini manji procenat telesne težine. Žene imaju relativno više masnog tkiva od muškaraca i zbog toga manji težinski procenat vode. Kod novorođenčadi voda čini 75% telesne težine. Starenje je praćeno smanjenjem količine vode u organizmu.

Voda se stalno gubi iz organizma na više načina i stoga je neophodno da taj gubitak bude nadoknađen. Gubi se preko kože, pluća, debelog creva i bubrega. Preko kože se gubi isparavanjem, a u umerenim klimatskim uslovima i pri umerenom radu taj gubitak iznosi oko 500 ml na dan. Pri obilnom znojenju gubitak tečnosti je mnogo veći.

Ukupna telesna voda kod novorođenčeta rođenog na vreme iznosi više od 75% njegove telesne mase, kod odojčeta 70 do 75% a kod odrasle osobe oko 60%. Sa uzrastom se smanjuje količina ekstraćelijske vode dok se količina intraćelijske vode povećava. Odojčetu od 3 do 10 kg težine je potrebno 100 ml vode na 1 kg mase dnevno. Malom i predškolskom detetu težine (11-20 kg) potrebno je 1.000 ml + 50 ml vode na svaki kilogram preko 10 kg. Detetu školskog uzrasta težine (21-50 kg) potrebno je 1.500 ml + 20 ml na svaki kilogram preko 20 kg. Adolescentima i odraslim osobama potrebno je prosečno 2 do 3 l vode dnevno.

Izvori vode su tečnost, hrana i deo koji se oslobađa oksidacijom materija u organizmu. Najveći deo unete tečnosti se eliminiše iz organizma deteta. Samo mali deo od 0,5 do 3% unete vode se zadržava i ugrađuje u nova tkiva. Dete je u pozitivnom vodenom bilansu a odrasli u vodenoj ravnoteži. Dnevni promet vode u odojčeta je od 10 do 15% njegove telesne mase, a kod odrasle osobe samo 2 do 4%.

Majčino mleko (humano mleko) je najbolja hrana za svu zdravu donesenu odojčad. Ono je prilagođeno nutritivnim potrebama i fiziološkom stanju digestivnog sistema i ograničenim ekskretornim mogućnostima bubrega dece u prvim mesecima života. Majčino mleko podmiruje energetske i hranljive potrebe u prvih 4 do 6 meseci života, u periodu najbržeg rasta i razvoja organa i njihovih funkcija, uključujući i nervni sistem.

Ako majka iz bilo kojih razloga ne može da doji ili rano prestane da doji onda se nameće potreba ishrane deteta drugom vrstom mleka tj. adaptiranim kravljim mlekom za odojčad kao zamena za majčino mleko. Adaptacija kravljeg mleka se pravi industrijski, prema znanju o nutritivnim potrebama odojčeta, poznavanju razvojne fiziologije njihovog digestivnog sistema, metabolizma i kapaciteta bubrega da izlučuju metabolite.

Adaptirano mleko je po svom sastavu slično majčinom mleku. Primenjuje se za ishranu odojčadi od rođenja, a po preporuci pedijatara i do navršenih 16 meseci starosti deteta. Humana Milchwerke iz Nemačke je 1949. godine proizvela prvo adaptirano mleko na svetu. Tada je počeo period moderne dijetetike odojčadi, a istraživanja su se nastavila i dalje. Godine 1962. je napravljena prva specijalna hrana za prevremeno rođenu decu, a 1967. je uvedena prva prirodna lekovita hrana za odojčad na bazi slatkog mleka. Na tržištu pored navedenih mlečnih formula postoji i specijalna Humanina voda za pripremu adaptiranog mleka, kašica i čajeva.

Izvor: SvetZdravlja

... iz bebinog ugla 


KAKO NAUČITI MAMU...

Ok, kod mene stanje je ovakvo. Mama me ima skoro 7 mjeseci.
Prvih nekoliko mjeseci bilo je sjajno- plakao bih, ona bi me podigla i nahranila, u bilo koje doba, i danju i noću.
Onda se nešto promijenilo.

Zadnjih nekoliko tjedana, ona pokušava PCNUK (prespavati cijelu noć u komadu).
Prvo sam pomislio da je samo faza, ali postaje sve gore.
Pričao sam s drugim bebama i izgleda da je to prilično uobičajeno,
nakon što nas mame imaju nekih 6 mjeseci.

U čemu je stvar: te mame zapravo nemaju stvarnu potrebu spavati.
To je samo navika.
Mnoge od njih imale su skoro 30 godina za spavanje – jednostavno im to više nije potrebno. Zato sam smislio plan.
Nazvao sam ga Crybaby obrat.

Postupak je slijedeći:

Noć 1 – plačite svaka 3 sata dok vas ne nahrani. Znam da je teško gledati mamu
tako uznemirenu zbog vašeg plača. Imajte na umu da je to za njeno dobro.

Noć 2 – plačite svaka 2 sata prije nego vas nahrani.

Noć 3 – svaki sat

Većina će mama početi reagirati brže nakon 3 noći. Neke su mame otpornije i mogle
bi se opirati promijeni nešto duže. Ove mame mogu stajati na vratima satima i govoriti šššššššššš. Ne predajte se.
Ne mogu ovo dovoljno naglasiti: DOSLJEDNOST JE NAJBITNIJA!
Ako joj dopustite da PCNUK (prespava cijelu noć u komadu) i samo jednom, očekivat će to svaku noć. ZNAM DA JE TEŠKO!
Ali ona uistinu nema potrebu za snom, ona se samo opire promijeni.

Ako je vaša mama od onih koje su posebno otporne,
pokušajte prestati plakati desetak minuta, toliko da se vrati
u krevet i zaspe.
Tada počnite plakati ponovo. Upalit će KONAČNO! Moja je mama
bila budna 10 sati, neprekidno, tako da znam da ona to može.

Prošlu sam noć plakao svaki sat. Jednostavno morate donijeti odluku i pridržavati se toga.
BUDITE DOSLJEDNI! Ja plačem zbog bilo kojeg razloga koji mogu pronaći.

Vreća za spavanje mi je zagolicala nogu.

Osjetio sam nabore na plahti.

Moj mobil je napravio sjenu na zidu.

Podrignuo sam se i podsjećalo me na kruške ( a nisam jeo kruške od ručka – otkud sad to?)
Mačka je mijauknula (Trebao sam znati. Mama me na to podsjeća
barem dvadesetak puta dnevno. LOL.)

Jednom sam čak plakao samo zato jer mi se svidio zvuk jeke iz baby alarma u drugoj sobi.

Pretoplo, prehladno, baš kako treba – nije bitno! Nastavite plakati!

Trebalo je vremena, ali uspjelo je. Nahranila me u 4 u jutro. Slijedeću noć moj je cilj 3:30.
Potrebno je polako skratiti razmake između hranjenja kako bi se poremetio mamin unutarnji sat.

P.S. Ne dozvolite da vas one gumene stvarčice zavaraju, bez obzira koliko ih sisali, iz njih NEĆE izaći mlijeko!
Vjerujte mi.

Sve teškoće babinja

Autor:
Goran Vujić, dr. med., spec. ginekologije i porodništva 



Osim involucije genitalnih organa koji su za trudnoće i poroda bili promijenjeni, promjene se događaju i u ostalim organskim sustavima žene


Puerperij ili babinje razdoblje je od šest tjedana nakon poroda. To vrijeme potrebno je da nestanu sve promjene nastale tijekom trudnoće. Osnovne značajke babinja su izostanak menstruacije, lučenje mlijeka, iscjedak iz rodnice i involucija maternice.


Izostanak menstruacije (amenoreja) - Menstruacija nakon poroda izostaje zbog kontinuirana lučenja hormona prolaktina, koji koči lučenje gonadotropnih hormona hipofize, a posljedica je izostanak lučenja steroidnih hormona jajnika (estradiola i progesterona). Takvo stanje izaziva lučenje mlijeka (laktacija).
Žene koje doje i amenoroične su imaju prirodnu kontraceptivnu zaštitu, ali pod uvjetom da se održava određeni ritam dojenja. Tako se zna da, ako žena doji najmanje šest puta dnevno, uključujući i noćno dojenje, u pravilu ne može zatrudnjeti. Amenoreja kao posljedica lučenja prolaktina može potrajati do dvije godine, ovisno o prehrani majke, intenzitetu sisanja i početku dohranjivanja djeteta.
Važno je istaknuti da do nove oplodnje može doći prije prve menstruacije. Neredovito dojenje (manje od šest puta dnevno) i/ili bez noćnog dojenja ne pruža kontraceptivnu zaštitu. Ako žena kratko doji ili ne doji, prva menstruacija pojavi se već šest tjedana nakon poroda. Čak tri do deset posto žena koje slabo doje i nadohranjuju djecu zatrudne prije prve menstruacije, jer u više od 50 posto slučajeva prvoj menstruaciji prethodi ovulacija.


Iscjedak iz rodnice (lohije) - Tijekom babinja postoji iscjedak iz rodnice, čiji se izgled i kvaliteta vremenom mijenjaju. U početku je krvav (cruenta), zatim sukrvav (rubra), a na kraju smeđ (fusca). Nakon dva, najviše tri tjedna babinja, iscjedak postaje oskudan i bjelkast, jer se nakon dva tjedna ušće maternice zatvori, pa se iscjedak sastoji samo od odljuštenog epitela rodnice, uz vrlo oskudnu sluz iz cerviksa.


Involucija maternice - Nakon poroda posteljice maternica je veličine glave djeteta i doseže razinu pupka žene. U iduća četiri dana spušta se jedan poprečni prst dnevno, tako da se četvrti dan babinja gornji pol maternice (fundus) nalazi između pupka i simfize. Sedmog dana maternica se smanji toliko da ispunjava zdjelište. U normalnom babinju (ako žena održava laktaciju), maternica se za dva tjedna smanji na veličinu koja odgovara onoj prije poroda i nakon toga se i dalje postupno smanjuje, tako da je nakon četiri tjedna izrazito malena (samo tri, četiri cm). Kanal vrata maternice u pravilu se zatvori već tjedan dana nakon poroda.


Stijenka rodnice - Stijenka rodnice izrazito je stanjena, crvena, osjetljiva i ranjiva. Sve te promjene rodnice, kao i involucija maternice, posljedica su nedostatka steroidnih hormona (estradiola i progesterona), čije lučenje koči prolaktin.


Opće promjene - Tijekom trudnoće tjelesna težina žene poveća se za oko 12 do 14 kilograma na račun težine djeteta, posteljice, plodne vode, povećane maternice, povećana volumena krvi i masti. Neposredno nakon poroda tjelesna težina smanji se za oko šest kilograma (uključuje dijete, posteljicu, plodovu vodu). U idućih nekoliko dana izluči se višak tekućine iz vaskularnog (krvnog) prostora i međustaničnih prostora. Tako je potkraj prvog tjedna babinjača lakša oko desetak kilograma, edemi nestaju, a žena postaje normalno pokretna.



Dojenje (laktacija) - Dojka potpunu anatomsku i funkcionalnu zrelost postiže tek za trudnoće. Iako su tijekom trudnoće prisutni svi hormoni potrebni za laktaciju, a mliječna žlijezda potpuno je razvijena, laktacije nema. Razlog tomu visoke su koncentracije estrogena i progesterona, koje sprječavaju učinak prolaktina na žljezdano tkivo dojke.
Koncentracija prolaktina na kraju trudnoće desetak je puta viša nego prije trudnoće. Međutim, osim prolaktina, za laktaciju su potrebni i drugi hormoni, primjerice inzulin, kortizol, progesteron i estrogeni. Laktogeni učinak (onaj koji pridonosi stvaranju mlijeka) ima i humani placentarni laktogen.

Ipak, prolaktin je najvažniji hormon za biosintezu mlijeka. Omogućuje sintezu primarnog proteina - kazeina, potrebnog za produkciju mlijeka. Izlaskom posteljice naglo se snizuje koncentracija estrogena i progesterona te počinje neometano laktogeno djelovanje prolaktina. Laktacija počinje dva do tri dana nakon poroda. Ako žena ne doji, traje barem sedam dana, a razina prolaktina u tom slučaju pada na normalu za oko dva, tri tjedna.
Podražaj za produkciju prolaktina je sisanje. Sisanjem se živčani podražaji prenose u hipotalamus, gdje se smanjuje produkcija dopamina, koji inače koči lučenje prolaktina. Nakon svakog podoja raste koncentracija prolaktina koji stimulira proizvodnju mlijeka za idući podoj. Tri do četiri mjeseca nakon poroda koncentracija prolaktina postaje normalna, ali je povisuje sisanje i tako omogućuje kontinuiran nastavak laktacije. Sisanje stimulira i lučenje oksitocina koji omogućuje izbacivanje mlijeka. Uz pomoć navedenih povratnih refleksnih mehanizama količina stvorenog mlijeka odgovara količini podojenog. Ako se dojka ne prazni, sekrecija mlijeka počinje opadati već nakon 48 sati.

Uvijek na oprezu



Za babinja, osim involucije genitalnih organa koji su za trudnoće i poroda bili promijenjeni, dolazi i do promjena u ostalim organskim sustavima žene. Takve opsežne promjene ne djeluju najpovoljnije na organizam žene, osobito u prva dva tjedna nakon poroda. Osim što imunološki obrambeni sustav nije u potpunoj ravnoteži, materište je "ranjeno" područje ispunjeno mikroorganizmima, pa postoji opasnost od nastanka i širenja infekcije. Ova i sve ostale moguće komplikacije babinja, kao što su tromboflebitis, krvarenje, endometritis, mastitis i druge, potrebno je na vrijeme prepoznati i liječiti.

Krvarenje

Umjereno krvarenje desetak dana nakon poroda nije razlog za zabrinutost. No, ako potraje, osobito ako postane jače, potrebni su ginekološka obrada i liječenje. Razlozi mogu biti:

Zaostali dijelovi posteljice (residua placentae) - To je najčešći uzrok krvarenja iz maternice u babinju. Dio posteljice prirastao uz stijenku maternice sprječava zatvaranje krvnih žila na tom mjestu i podržava stalno krvarenje. Oko zaostaloga posteljičnog tkiva stvara se krvni ugrušak koji se stalno povećava (placentarni polip). On ispunjava materište te sprječava involuciju maternice i zatvaranje cervikalnog kanala. S obzirom na to da je materište već 24 sata nakon poroda u cijelosti inficirano, placentarni polip idealno je hranilište za mikroorganizme. Simptomatologija je karakteristična. Krvarenje iz maternice ne prestaje nakon tjedan dana, nego se čak pojačava. Ne dolazi do involucije nego, upravo suprotno, do povećanja ili subinvolucije maternice, a cervikalni kanal je prohodan. Liječenje se sastoji u kiretaži (odstranjenje zaostaloga posteljičnog tkiva), uz davanje antibiotika, mirovanje i nadoknadu tekućine (rehidracija).

Puerperalni endometritis - Nastaje kao posljedica upale sluznice maternice (endometrija). Nekroza upalno promijenjenog dijela endometrija sprječava zaustavljanje krvarenja (hemostazu), pa nastupa krvarenje, koje nije tako jako kao kod placentarnog polipa. Opće stanje pacijentice poremećeno je kao i kod svakog upalnog procesa. Javljaju su povišena temperatura, bolnost maternice na palpaciju, promjene u krvnoj slici, ubrzan rad srca (tahikardija) i drugo. Kiretažu treba izbjegavati kako se upalni proces ne bi proširio. Liječenje je medikamentozno. Najčešće se daju antibiotici i uterotonici (pospješuju kontrakcije maternice i stiskanje krvnih žila), uz preporuku za mirovanje i rehidraciju. Katkad se daju i estrogeni kako bi se pospješila obnova sluznice maternice (epitelizacija endometrija).

Krvarenja iz razdora i hematoma - Neprepoznati i nesanirani razdori genitalnih organa nakon poroda mogu biti uzrokom kako vidljivih tako unutarnjih krvarenja (npr. hematom oko rodnice koji se može protezati sve do bubrežnih loža). Takvi hematomi uzrokuju izrazite bolove i promjene u krvnoj slici te ih je potrebno kirurški evakuirati i podvezati krvne žile.

Povišena temperatura


Puerperalna infekcija - Označava bolesno febrilno stanje u babinju koje ima izvorište u spolnim organima žene. Ulazna vrata najčešće su razdori rodnice i vanjskoga genitala te najveća porodna rana - materište. Tijek infekcije ovisi o virulenciji uzročnika, vremenu nastanka infekcije i obrambenoj sposobnosti organizma. Infekcija se najčešće širi uzlaznim putem preko materišta u adnekse.

Upala međice (puerperalni ulkus) - Nastaje površnom infekcijom rana u rodnici ili vanjskim genitalnim organima. Najčešće se prepoznaje po intenzivnom crvenilu rane, koja postaje zagnojena, i s jakim bolovima. Rijetka je visoka temperatura. Liječi se postavljanjem sekundarnih šavova, antibioticima, oblozima i higijenskim mjerama.
Puerperalni endometritis - Simptomi se javljaju najčešće između petog i sedmog dana nakon poroda. Nakon što mikroorganizmi nastane materište 24 do 48 sati nakon poroda, do prvih simptoma potrebno je nekoliko dana. Osnovni simptomi su visoka temperatura, obilne i zaudarajuće lohije, uz krvarenje različita intenziteta, opće loše stanje i bol u donjem dijelu trbuha. Liječenje se provodi antibioticima, mirovanjem, rehidracijom. U rijetkim slučajevima može se razviti i po život opasno septičko stanje praćeno poremećajem svijesti, tahikardijom i dr.
Puerperalna sepsa - Predstavlja najteži oblik puerperalne infekcije. Izvor infekcije je u spolnim organima (najčešće endometritis), a patogeni mikroorganizmi razmnožavaju se u krvi žene. Klinička slika puerperalne sepse znatno se ne razlikuje od ostalih septičkih stanja. Tresavice, visoka temperatura, opće loše stanje, promjene u krvnoj slici osnovne su značajke. Hemokulturom (postupak izolacije uzročnika iz krvi) se određuje vrsta patogenog mikroorganizma. Liječenje se provodi vrlo visokim dozama antibiotika na osnovi antibiograma (određivanja osjetljivosti uzročnika na pojedine antibiotike), rehidracijom, nadoknadom elektrolita i drugim postupcima.

Mastitis - Mastititis ili upala dojke možda je najčešće upalno stanje u babinju. Nastaje oko tjedan dana nakon poroda zbog djelovanja stafilokoka. Infekcija prodire kroz pukotine na bradavici (ragade) ili mliječne kanaliće u tkivo dojke. Tamo, uz nepravilno izdajanje, najčešće izaziva zastoj mlijeka. Simptomatologija je lako prepoznatljiva - bol, crvenilo, oteklina. Babinjača je najčešće u općem lošem stanju, uz visoku temperaturu s tresavicama. Liječi se antibioticima te hladnim oblozima i uputama o pravilnu izdajanju. Dojenje ne prestaje i kod izraženo povišene temperature, uz napomenu da mlijeko treba prokuhavati. Antibiotici nisu kontraindicirani kod dojenja, osobito najčešće upotrebljavani cefalosporinski preparati. Uz pravilnu terapiju i upute, stanje se normalizira već nakon 48 sati. Samo u slučaju nastanka apscesa potrebna je kirurška incizija.

Pijelonefritis - Za trudnoće proširuju se bubrežne nakapnice i mokraćovod te dolazi do relativnog zastoja (staze) mokraće. Tek tri, četiri tjedna nakon poroda normalizira se promjena mokraćnog sustava. Važno je istaknuti da oko 10 posto trudnica ima znatnu bakteriuriju (mnoštvo bakterija u mokraći kao odraz upale mokraćnog sustava). Ako se pravilno ne zaliječi ili postoji zaostajanje mokraće u mokraćnom mjehuru, vrlo lako bakterije se ponovno razmnožavaju. Infekcija se širi uzlazno prema bubrezima. Najčešći simptomi su učestalo mokrenje, pečenje kod mokrenja, jaki bolovi u križima, povišena temperatura i katkad tresavice. Dijagnoza se postavlja na osnovi kliničke slike i urinokulture (postupak izolacije uzročnika iz mokraće). Liječenje se provodi antibioticima na osnovi antibiograma i rehidracijom.

Ostale mogućnosti...


Tromboembolia puerperalis - Uzroci ovoj, ne tako rijetkoj bolesti su proširene krvne žile zdjelice, relativna nepokretnost babinjače, promijenjen kemizam krvi, porodne traume i drugo. Svaka infekcija u okolini krvne žile oštećuje stijenku i izaziva stvaranje krvnog ugruška (tromboflebitis), a ako se oko primarnog ugruška stvaraju i sekundarni, onda je riječ o flebotrombozi. Tako stvaranje primarnog i sekundarnog tromba u venama natkoljenice i zdjelice izaziva mnoštvo simptoma. Najčešće dolazi do zastoja u venskom protoku (edemi, otok i bol donjih ekstremiteta), povišenja temperature i ubrzanja pulsa (Mahlerov znak). Liječenje se sastoji od potpunog mirovanja, antibiotske i antikoagulantne (protiv zgrušavanja) terapije.

Retencija (zastoj) mokraće - Retencija mokraće najčešće nastaje nakon instrumentalno dovršenih poroda, ali se može javiti i nakon normalna poroda. Oštećenje mišića u stijenci mokraćnog mjehura i receptora unutar njega, kao i spuštanje baze mjehura, izazivaju zastoj mokraće. Dodatni otežavajući čimbenik je edem vrata mokraćnog mjehura. Tako dolazi do nehotimičnog otjecanja mokraće kad se mjehur napuni s oko 700 ml urina, i to samo djelomično. Isto tako, u prvih nekoliko dana nakon poroda zbog otplavljivanja edema mjehur se pojačano puni, što još više otežava situaciju. Retencija mokraće prepoznaje se po jakoj boli iznad simfize, intenzivnu znojenju, mučnini te bolovima u križima. Klinički se izbočeni mokraćni mjehur, koji može sezati i do pupka, često zamijeni maternicom, što je pogreška! Liječenje nakon postavljene dijagnoze najčešće se provodi kateterizacijom uz naknadnu primjenu prostaglandinskih preparata.

Psihoze u puerperiju - Blagi psihički poremećaji tipa straha za dijete i pojačane tjeskobnosti javljaju se kod 20 do 25 posto majki, jači depresivni poremećaji kod pet posto ili manje njih, a poslijepartalna (nakon poroda) psihoza u klasičnoj formi u manje od jedan posto rodilja. Psihički poremećaji češći su kod prvorotki, a kad se i jave, postoji mogućnost javljanja i u svakom od sljedećih poroda
S obzirom na to da se uz ulogu majke opravdano vezuje spremnost na najpožrtvovniju obranu svih djetetovih prava i interesa, od kojih je, naravno, najvažnije njegovo pravo na život, logično je pretpostaviti da je čedomorstvo moguće jedino u nekom stanju psihičke poremećenosti ili teškog duševnog rastrojstva.

Nega grudi u trudnoći

U toku trudnoće u organizmu žene dolazi do brojnih promena uključujući i one na grudima. Žlezdano tkivo dojki, doživljava svoju konačnu zrelost - grudi postaju bujnije, a mogu biti i bolne.

Zato se trudnicama nekada savetovalo da "pripreme" svoje grudi za trudnoću, pre svega masiranjem, ali sada, kada se zna da je intenzivno dodirivanje i draženje bradavica direktno povezano sa kontrakcijama materice, masiranje se ne savetuje (naročito tokom poslednja tri meseca).

Ono što treba da radite je:

- održavajte ličnu higijenu redovnim kupanjem
- nosite pamučne brushaltere koji vas neće žuljati i stezati
- vodite računa o ishrani (jedite hranu bogatu vitaminima B grupe)
- unosite dovoljno tečnosti, ali ne kafu i gazirane napitke
- ukoliko koristite kremu za telo slobodno je nanesite i na grudi ali bez masiranja

Izvor: MTS-Mondo