beba nije bice sa kojim se moze i\ili treba gresiti...
i beba je ljudsko bice...

ne shvatam cemu takav agresivan stav...
ne shvatam zasto zena mora da ima dete da bi smela da prica o materinstvu..
ne shvatam zasto je sramota informisati se...

niko se nije rodio naucne... i toliko od mene...

ne zelim dalje da kvarim i razvodnjavam temu... 

Zašto je glava bebe proporcionalno najveca i kako se razvija?

Novorodjeno dete ima neuobicajeno veliku glavu, ciji je obim nesto veci od obima grudnog kosa.
Beba nije umanjena kopija odraslog coveka, ona ima svoje specificnosti u proporciji tela, kao i u fizickim i psihickim funkcijama.
Novorodjeno dete ima neuobicajeno veliku glavu, ciji je obim nesto veci od obima grudnog kosa, i primetno dugacak trup u odnosu na ruke i noge. Sa rastom deteta ova nesrazmera izmedju glave, tela i ekstremiteta se smanjuje. Promeri glave sluze za procenjivanje rasta mozga. Rast lobanje, koji se odredjuje povecanjem obima glave je mnogo precizniji pokazatelj rasta mozga nego velicina fontanele.

1. Dok se dete ne rodi njegova glava raste mnogo brze nego drugi delovi tela.

2. Bebina glava je na rodjenju oko 3/4 velicine glave odrasle osobe, a ostali deo tela samo 1/4 duzine odraslog coveka.

3. U toku detinjstva mozak raste izuzetno brzo, a kasnije se njegov rast usporava. Na rodjenju glava bebe iznosi 1/4 duzine njenog tela a oko 25 godine samo 1/8 tela.

4. Obim glave i grudnog kosa deteta je prve cetiri godine priblizno jednak.


Zasto je kod male bebe jedva primetno pomeranje grudnog kosa prilikom disanja?

Nacin disanja kod odojceta je u pocetku trbusni, a tek kad pocne da sedi i stoji, on postaje grudni.
Nacin disanja je kod odojceta na pocetku trbusni. Zbog toga nam izgleda da je povrsno i bez upadljivog podizanja i spustanja grudnog kosa. Kada beba pocne da sedi i da stoji, menja se i nacin disanja - ono sve vise dobija karakter grudnog disanja.

Kod mladjeg odojceta disanje je dosta brzo. U prvim danima po rodjenju, broj pokreta disanja iznosi priblizno 40-50 u minutu. U prvom polugodju se smanjuje na 35 a kod odojceta od godinu dana broj respiracija (disajnih pokreta) iznosi oko 30 u minutu. Njihov ritam i dubina su promenljivi i nejednaki, pogotovo kad je dete budno. Za vreme sna disanje je uglavnom pravilno i nesto usporenije.

Kako moja beba vidi svet?

Tek kada napuni mesec-dva, beba ce nauciti da prati predmete koji se pomeraju.
Neposredno posle rodjenja, vasa beba oblike, svetlost i pokrete vidi tackasto. Novorodjence predmete vidi samo na udaljenosti od 20 do 30 centimetara - sto je dovoljno da vidi lice osobe koja ga drzi. U tom periodu majcino lice joj je najinteresantnije, zato je vazno da je drzite u narucju i stavljate je u polozaj oci-u-oci. Sve predmete i oblike beba tada vidi u crno-belim jakim kontrastima.

Kada napuni mesec ili dva , beba ce nauciti da fokusira oba oka na predmet, tako da ce tada biti u mogucnosti da prati predmete koji se pomeraju. Zvecka koju pokrecete ispred njenog lica ce je zapanjiti i oduseviti. Za sto bolji razvoj njenog vida u ovom periodu mozete da primenjujete i sledecu vezbu: kada ste u polozaju oci-u-oci, pomerjte svoju glavu polagana ka njenom licu ili lagano okrecite bebinu glavu sa jedne na drugu stranu.

U periodu od drugog do petog meseca ce poceti da razlikuje boje , tako da ce ona vec tada biti u stanju da razazna similarne boje kao sto su crvena i narandzasta. Sa novim saznanjima krenuce i njena nova interesovanja, tako da ce rado gledati u svetle i jarke boje, sitne detalje i komplikovane dezene i oblike. Podstaknite njeno interesovanje tako sto ce te joj pokazivati slike, knjige i lutke.

 na sva ova pitanja cjes dobiti odgovoe kad budes imala svoju decu.

pa doktori i doktorke bez poroda sto pisui sastavljau takva uputstva najvise grese i nemo da se hvatas za svaku moju rech.

tvoja majka i baba i pra baba su ito nesto gresile ali se to generacijama nadogradjivalo i poboljsavalo pitaj neku stariu zenu dal joj je bila potrebna nauka da ocuva dete u selu bez dovoljno "uslova"

Zagrljaj razvija inteligenciju

Naucnici se danas slažu da uigranost roditelja i deteta kao i telesni dodiri podsticu i stvaranje neophodnih veza izmedu nervnih celija i mozga mališana.
Nema ništa lepše nego kada poljubite decji stomacic, a ono se oduševljeno zaceni od smeha. Ili kada nespretno pokušava da vam prisloni usne na obraz pružajuci neskriveni dokaz svoje ljubavi.
Naucnici se danas slažu da uigranost roditelja i deteta kao i telesni dodiri podsticu i stvaranje neophodnih veza izmedu nervnih celija i mozga mališana. Može se reci da se biološki program razvoja nasleduje, ali se ne aktivira automatski.
Smatra se da osecanja i utisci deteta itekako uticu na razvoj mozga.

Utisci za nervne celije
Dete se rodi sa oko 100 milijardi nervnih celija, a neke od njih se spajaju još u majcinom stomaku, što omogucava bebi da diše ili njenom srcu da kuca. Ostale nervne celije cekaju utiske iz spoljašnje sredine, cekaju da dete grlimo, nosimo, da se sa njima igramo, da mu pevamo, da stalno tumacimo signale koje nam daje i zadovoljavamo njegove potrebe. Kada cinimo sve ono što nam je ako roditeljima sasvim prirodno u iskazivanju ljubavi, izazivamo kod njega osecanje sigurnosti, oduševljenja ili možda, golicanje po stomaku, zbog ocekivanja poljupca... Sve ovo povecava broj spojeva celija u mozgu. Dete je programirano za kontakt sa drugim ljudima, za doživljaje, komunikaciju, blizinu, toplinu. I u toku njegovor zavoja nervne celije ce se, zahvaljujuci svim tim novim iskustvima, spojiti u jednu izuzetno složenu mrežu.

Odnos pun ljubavi
Decji psiholozi i naucnici smatraju da na nacin rešavanja problema, sposobnosti analiziranja i logickog razmišljanja više uticu svakodnevna emotivna iskustva nego bilo koja pedagoška igra. Roditeljska ljubav i pažnja u toku prvih godina života stimulišu duševni razvoj mališana.

Postoji šest razlicitih nivoa razvoja koji povezuju osecanja deteta sa njegovim kognitivnim talentom, smatraju eksperti. To je sve ono što ima veze sa sposobnošcu ucenja, razmišljanja i sa inteligencijom.

Isto kao što student ne zna algebru zato što nije naucio tablicu množenja, dete koje u svom razvoju ne prode kroz ovih šest nivoa, nece biti u stanju da rešava znacajnije emotivne, socijalne i intelektualne probleme u kasnijem životu.
Jasno je onda koliko je odgovornost roditelja velika, ili cak zastrašujuca. Ali, srecom radi se o stvarima koje i onako cinimo, a da toga možda nismo ni svesni.

Prvi nivo: pažnja
Kada se beba rodi, ulazi u svet pun razlicitih utisaka (svetlst, zvuci, mirisi, ukusi...) i na neki nacin mora da ih stavi na odredeno mesto. Zahvaljujuci tome, posle izvesnog vremena, ona pocinje da ih prepoznaje. To joj omogucava da otkrije kako je svet predvidljiv i da stekne sigurnost. Roditelji mogu da joj pomognu ukoliko što pre upoznaju njene reakcije i prilagode joj se. Ako je, na primer, plašljiva, treba joj obezbediti mir. Ako je povucena i nekomunikativna, treba je stimulisati zvucima, razlicitim izrazima lica ili pažljivom igrom sa njenim nožicama i rucicama.

Drugi nivo: ljubav
Kada dete nauci, da klasifikuje utiske, otvara se novi svet. u trecem i cetvrtom mesecu života obožava, na primer, da vas sluša kako je imitirate, kako se smejete, pricate ili kada je visoko podižete u visinu. Medusobno oduševljenje pomaže detetu da razume da ljudi mogu da imaju zajednicke doživljaje, što kasnije kod njega razvija moc naklonosti, sažaljenja i ljubavi.
Kada oseti ljubav onih koji su mu najbliži - majke, oca, dede, babe, brata, sestre, prijatelja - postaje svesno jednog šireg spektra emocija:kao što su uživanje, bes, strah i tuga.Uživajte u bliskom kontaktu sa svojim detetom i pomozite mu da se lepo oseca i sa drugim ljudima.
Eksperimentišite u pokušaju da angažujete dete-duvajte mu u obraz, poljubite mu palac, plešite zajedno. To kod njega budi osecaj ljubavi.

Treci nivo: komunikacija
Izmedu cetvrtog i desetog meseca dete pocinje da primecuje da ono što cini izaziva razlicite reakcije kod drugih ljudi. To je prvi oblik logickog razmišljanja. Dete razume da se izmedu ljudi vrši razmena utisaka. Kada se ono smeje i vi se smejete. Kada ispruži ruke, vi ga podižete u narucje. Uz pomoc zvukova, gestikulacije i izraza lica pokušava da vas uvuce u dijalog bez reci. Ono oseca duboko zadovoljstvo kada primeti da ispravno tumacite njegove signale.

Kada mu odgovarate na ponudu- npr.vratite mu igracku koju vam je dalo, ili imitirate njegove rakcije - opet ucestvujete u razvoju njegovog logickog razmišljanja. Dete stice naviku da izražava svoje potrebe i želje i shvata da postoji jedan spoljni svet koji je odvojen od njega samog i da i drugi ljudi imaju osecanja.

Cetvrti nivo: složena uvežbanost
Pred kraj prve godine života i pocetkom druge, dete pocinje sve vsše da uocava detalje. Ako ga pitate ''Gde?'' možda ce vas uhvatiti za ruku, odvesti u kuhinju, i prstom uperiti u frižider. Reci ce možda nešto, vi cete podici obrve, ono ce klimnuti glavom i nasmejati se i na kraju cete razumeti šta je htelo.
Dete takode postaje sposobno da protumaci osecanja i gestove drugih ljudi. Ono ce nauciti da mu vi najcešce odgovarate na sva pitanja, ali ne i kada imate umoran izraz lica. Pokušace da otkrije šta vas cini ljutim, a šta veselim.
Nije ništa neobicno ako se ponekad i iznervirate. Medutim ako ste najcešce u stanju da zadovoljavate potrebe svoj deteta, ono ce osecati sigurnost i sebe ce doživljavati kao osobu vrednu pažnje, nege i poštovanja.

Peti nivo: stvaranje ideja
Izmedu osamnaestog i dvadest cetvrtog meseca života, dete je u stanju da stvara unutrašnje slike, da zamišlja ono što ne postoji i da slikama daje nazive. Svi dotadašnji emotivni doživljaji - na primer boja i ukus omiljenog soka - cine da ove slike imaju nekog smisla. Deta ce možda biti u stanju da izgovori rec ''sok'', umesto da prstom uperi u cašu. Kada je ljuto, možda ce moci da izgovori rec ''ljut'' umesto da nešto baci ili šutne.

Šesti nivo: govorite iz srca
Sredinom druge godine života mališan vec može da razume pojmove uz pomoc svojih emocija. Razocarenje koje doživljava kada mora nešto da priceka ga uci šta zance pojmovi ''sada'', i ''kasnije''
U mozgu mu se razvijaju kategorije kao što su ''doba''(za ljude koji mu se dopadaju) i ''loš'' (za ljude kojih se boji)

Dete može da zamisli dogadaje
Možete da se pretvarate da je neko drugi ili kroz igru da imitira ponašanja i da pokuša da rešava sporne situacije.
Kasnije ce se uzdati u svoje duševne sposobnosti za sve vrste kerativnog analitickog razmišljanja.
Ako svom detetu obezbedite sredinu punu ljubavi i pažnje i ako u prvim godinama života zadovoljavate njegove potrebe,. pomocicete mu da se od bespomocnog odojceta postane covek koji ce raditi samo ono što ima nekog smisla, koji cce biti u stanju da racionalno razmišlja i efektivno komunicira. To je ono što mu je najvažnije da nauci.

Naucnici se danas slažu da uigranost roditelja i deteta kao i telesni dodiri podsticu i stvaranje neophodnih veza izmedu nervnih celija i mozga mališana.
Nema ništa lepše nego kada poljubite decji stomacic, a ono se oduševljeno zaceni od smeha. Ili kada nespretno pokušava da vam prisloni usne na obraz pružajuci neskriveni dokaz svoje ljubavi.
Naucnici se danas slažu da uigranost roditelja i deteta kao i telesni dodiri podsticu i stvaranje neophodnih veza izmedu nervnih celija i mozga mališana. Može se reci da se biološki program razvoja nasleduje, ali se ne aktivira automatski.
Smatra se da osecanja i utisci deteta itekako uticu na razvoj mozga.


viki lose ti ide copy paste valjda cjes biti bolja majka?

kad sve ovo prvo procitas pa stavis!!!!!!!!!!!!

Razvoj bebe do šest meseci

Saznajte nesto vise o razvoju vase bebe do njenih sest meseci
Visina i težina bebe uslovljena je naslednim faktorom, ali i faktorima sredine, posebno ishrane, koji su veoma važni. Drugi faktor koji utiče na težinu deteta je njegov temperament. Najnovija naučna istraživanja o gojaznosti potvrdila su da se broj masnih ćelija u čovečjem telu rano formira. I zato je važno pratiti rast i razvoj deteta, kako bi se uočili i korigovali poremećaji.

Šta beba može da uradi?

U uzrastu do 3 meseca

*Najveći deo dana spava

*Dok spava njene pesnice su uglavnom stisnute

*Svoje potrebe pokazuje plačem

*Pogledom traži majku

*Pokušava da se nasmeši

*Hvata majčin prst

*Pruža ručicu prema igračkama u boji

*Nasmeši se kad čuje mamin glas

*Raspoznaje zvuke iz okoline, posebno majčin glas

*U trećem mesecu uspeva da drži glavu

Od 4 do 6 meseci

*Oslanja se na šake i podiže gornji deo tela

*Pokušava da se podigne u sedeći položaj

*Prevrće se sa stomaka na leđa

* Aktivno se bavi rukicama i nogicama

*Prepoznaje majku i oca

*Prestaje da plače na majčin glas

*Drži jednu igračku i pokušava da je prebaci u drugu ruku

*Oko šestog meseca pokušava da sedi

*Počinje da razume jednostavne reči

*Guče i izgovara slogove

Savet roditeljima br. 1
Muzika deluje pozitivno na novorođenu bebu. Ipak, ona više voli harmonične i melodične zvuke, nego jake. Najlepša muzika za bebu svakako je nežan majčin glas, zato ne zaboravite da vašem čedu otpevate uspavanku. Pravilno funkcionisanje detetovog sluha utiče i na njegovu sposobnost govora. Zato se preporučuje povremena lekarska kontrola, kako bi se na vreme uočile eventualne nepravilnosti.

Savet roditeljima br. 2
Obično nogice bebe izgledaju krive zbog njihovog položaja u stomaku. Ova pojava je normalna i nije je potrebno korigovati. Tokom rasta noge dobijaju normalnu formu, kao i stopala koja izgledaju ravna zbog »jastučića« koja detetu pružaju stabilnost prilikom prohodavanja. Preporučuje se roditeljima da dete ostave boso u prvim pokušajima hodanja i održavanja ravnoteže.

Seks i psovke

trogodisnjaci i seksualno vaspitanje, mozda mislite da je rano za sve to?

Seksualno obrazovanje - ali on je još uvek beba!
(2 do 4 godine)

Trogodišnjaci i seksualno obrazovanje? Možda mislite da je suviše rano za to. Varate se, ovo je zapravao idealan period. Vi ste tada centar sveta vašeg deteta. Ono prihvata sve što mu kažete. Zbog toga je to idealno vreme da kod njega «usadite» vrednosti koje se poštuju u vašoj porodici.
Pronađite odgovarajući momenat i iskoristite ga da vaše dete edukujete o seksu. Ne zaboravite da mališani uzrasta od dve do četiri godine mogu vrlo kratko da ostanu skoncentrisana na razgovor, njihova pažnja može da bude usmerena ka nečemu samo izvestan vremenski period. Zato, budite sažeti i precizni u svom objašnjenju.

Dok dete upoznajete sa pojedinim delovima njegovog tela, imenujte i njegove genitalije.

Objasnite mu razliku između dozvoljenog i nedozvoljenog dodira. Vaše dete zna osećaj odgovarajućeg (prijatnog) dodira. Još od rođenja obasipan je nežnostima, zagrljajima i poljubcima roditelja, rodbine i prijatelja.
Objasnite mu da je nedozvoljeni (neprijatan) dodir svaki onaj koji mu ne prija. Ako bilo ko na ovaj način dodirne vaše dete, trebalo bi da zna da toj osobi naredi da prestane. Vrlo je važno da mališan te dodire prijavi vama. Naučite ga da vam stalno kaže kada ga nešto unesrećuje, ili mu nije prijatno.

Učite ga da su genitalije njegova privatna stvar. Deca mogu da se «igraju doktora» ili da se pred drugom decom skidaju i pokazuju svoje telo. Ovako se nekada igraju već od tri godine. To je sasvim normalan put seksualnog istraživanja i upoznavanja svoga tela. Nemojte se iznenaditi ako otkrijete da se i vaše dete sa drugovima, baš ovako igra. Pokušajte da ne izgledate zaprepašćeno i iznenađeno. Mirno stavite svom detetu do znanja da nije u redu da ljudima pokazuje svoje genitalije ili da dodiruje genitalije drugih. Iskoristite ovu priliku da mu objasnite razliku između tela dečaka i devojčica.

Dozvolite svom detetu da oseti zadovoljstvo otkrivanja sopstvenog tela. Mališani vole da dodiruju svoje genitalije dok se kupaju, ili dok im se menja pelena. Mnogi od njih su najsrećniji kada trče po kući sasvim goli. Stavite mališanu do znanja da razumete njegovo zadovoljstvo da dodiruje svoje telo, ali ga savetujete da to radi u privatnosti. Mala deca su jako dobra u čitanju našeg telesnog govora i izraza lica. Budite oprezni da ne izgovarate jedno dok vaše telo govori nešto sasvim drugo.

......

Svi smo mi od rođenja seksualna bića. Šta može da bude bitnije vašem detetu od podrške koju mu dajete u ovom dugom životnom učenju o seksu?

Razgovarajte otvoreno sa njim, počnite od najranijih dana, dajte mu mogućnost da opušteno i slobodno priča sa vama o svemu.

Kad vaše dete počne da psuje(4 do 6 godina)
Bićete prilično iznenađeni kada jednoga dana vaše lepo vaspitano dete izgovori prvu ružnu reč. Psovku je čulo negde na ulici, i prihvatilo je kao način govora odraslih. I dok je, puno samopouzdanja prenosi vama (jer eto naučilo je novi pojam iz sveta odraslih), prosto ste zabezeknuti. Ne znate kako da postupite?!

Kao prvo, nemojte da pređete preko toga i da se pretvarate da ništa niste čuli. «Loš jezik» se često koristi u nameri da se skrene pažnja na sebe, ili kao pokušaj testiranja vaše reakcije. Nemojte nikako na dečju psovku odreagovati smehom, ma koliko vam tako izgledala.
Pitajte dete da li zna šta ta reč znači; većina uopšte ne zna. Na njemu razumljiv način objasnite značenje reči i posavetujte ga: takve reči nisu poželjne u vašem domu.

Neki roditelji i dalje praktikuju staromodan način «izlečenja» od «prljavog» jezika - brz i lagan udarac po detetovim usnama. Ako ste pristalica ove metode, onda to izvedite uz zagrljaj i poljubac.
Uvedite novčano kažnjavanje, po sistemu «jedna ružna reč jedan dinar». Ovo je moguće samo u malo starijem uzrastu kada dete već ima svoj džeparac.

Vi možete da mu dozvolite da slobodno koristi reči koje samo izabere, ali mu naredite da ih izgovara na mestu koje je prikladno za to - u kupatilu. Videćete kako će brzo odustati od svoje prvobitne namere. Nije tako zabavno «šokirati» samog sebe, na tako dosadnom mestu.

Kako da naučite dete da ceni sebe?

Nije prijatno kada vas svaki dan neko grdi, tako dete postaje nesigurno.

Nijedno dete koje svaki dan neko grdi neće moći da bude sigurno u sebe. Kada sutra izađe na ulicu neće imati dovoljno snage, jer svi živimo od ljubavi i od podrške. A to znači od onoga što nam daje sigurnost da smo na dobrom putu, da smo neke stvari dobro uradili. Sve to treba da pruže roditelji.

Roditeljstvo je veoma složena uloga za mame i tate. Ukoliko se u tome ne snađete, otežaćete život onome do koga vam je najviše stalo - vašem detetu. Nije u pitanju samo ljubav koja se podrazumeva, već i spremnost da se uče i usvajaju obrasci ponašanja uz koje se dete osposobljava da, kada za to dođe vreme, lako zakorači u samostalni život.

Čitav sistem vaspitanja se uglavnom svodi na manipulaciju roditelja - bilo ucenom, pritiskom, latentnim ili manifestnim odbacivanjem. A to vodi dete u neprirodan odnos da na pragu odrastanja ne voli život.
Često i pored najboljih namera - grešimo. Zašto? Postoji puno teorija o tome, ali suština je da smo negde izgubili spontanost, prirodnost u odnosu prema sebi. Mi procenjujemo kada i koliko deca treba da jedu, a najčešće to radimo pogrešno. Mnogi čak imaju predrasude da su dobri roditelji ako su im deca debela - da je to siguran izvor zdravlja.

Razgovor, a ne slatkiši
Malo se razgovara. Partneri ulaze nezreli u brak, nose poglede na svet koji najčešće nisu usaglašeni. Mešaju se različite škole vaspitanja a da prethodno nije došlo do sinhronizacije. Često roditelji svoje neslaganje lome preko mališana koji tako postaju deo bračnih sukoba. Agresija se pomera sa bračnog partnera na decu, pa ona mogu da budu medijator roditeljskog nezadovoljstva. Zbog toga, kao i čestog odsustvovanja od kuće, kod roditelja se javlja osećanje krivice. To pokušavaju da kompenzuju nagrađujući decu slatkišima, velikim brojem igračaka, odlascima u restorane koji favorizuju gazirane napitke i određenu vrstu hrane, i nude iluziju elitizma što vodi u snobizam.

Ne grdite dete za svaku sitnicu
Živi se u vremenskim cajtnotima, a zaboravlja važna činjenica da psihološko proticanje vremena u dečjim i našim glavama nije isto. Zbog toga je to često izvor nezadovoljstva i sukoba. Ako roditelj kaže svom mališanu »hajde da jedemo«, a on odgovori »sad ću«: mališanov sistem doživljavanja vremena podrazumeva »samo da završim ovo što sam započeo«, a u roditeljskom znači »odmah«. I ako dete ne dođe odmah, to se doživljava kao bezobrazluk ili nevaspitanje. Prekida se komunikacija i uopšte ne prepoznaje da je napravljen problem ni iz čega. Gubeći prirodnost, spontanost, mi ne poštujemo dete, a to činimo uvek kada ga grdimo, bez dovoljno obrazloženja zašto. Još ako grdimo ličnost a ne postupak, ponašanje, dete će u najmanju ruku biti zbunjeno. Zbog čega? Zato što smo samo pola sata pre toga govorili kako ga volimo, ljubimo i grlimo, a posle mu uputili niz ružnih reči. Kritika koja dolazi od moćnog autoriteta kao što je roditelj, koji treba da bude izvor zadovoljstva, u dečjoj glavici će poljuljati samopoštovanje. Nije prijatno kada vas svaki dan neko grdi, tako dete postaje nesigurno. Kad sutra izađe na ulicu neće imati dovoljno snage, jer svi živimo od ljubavi, od podrške. A to znači od onoga što nam daje sigurnost da smo na dobrom putu, da smo neke stvari dobro uradili. Sve to treba da pruže roditelji. Jer, dete je plod njihove ljubavi.

Nije sramota potražiti savet
Roditelji danas malo vremena provode sa decom, pa se često događa da ne poznaju jedni druge. Vaspitanje se danas događa na daljinu, svedeno je na poruke ili pozive telefonom...
Ako primetite bilo koji problem - da vam se dete inati, da odbija hranu, da ima problema u ponašanju - nije ono krivo, nije baksuz, već se negde niste snašli. Potražite savet. Nije sramota.

Radost življenja
Dete će ceniti sebe ako mu pomognemo da otkrije sve svoje sposobnosti i ako uspe da ih razvije do nivoa zadovoljstva. Ako mu pomognemo da otkrije radost življenja kroz angažovanje, kroz kreiranje. I ako uspemo da u tome uživa, da zavoli život, onda će voleti i sebe. To dete će imati utisak da je poželjno, prihvaćeno i sposobno - umeće da uživa u životu.

Dete: Ishrana

Deca i ishrana povrcem

Povrće je nezamenljiv deo zdrave, uravnotežene ishrane.

Ono predstavlja glavnu masu obroka, što praktično znači da poboljšava izgled proteinske hrane: ribe, mesa i živine, i čini je ukusnijom.
Povrće sadrži mnoge nutrijente koji su neophodni dečjem organizmu: vitamine, minerale, dijetna vlakna, vodu i fitohemikalije. Pojedine vrste povrća su bogate vitaminom A, druge vitaminom C, folatom ili kalijumom. Ali su sve siromašnekalorijama i ne sadrže holesterol.

Za mnoge godisnja doba nisu nista bez svežeg povrća
Poslednjih godina se sve češće govori da boja hrane odslikava nutritivnevrednosti, pa je uključivanje u ishranu namirnica u bojama duginog spektra način da se uzmu raznovrsni nutrijenti. Povrće, inače, duguje boju pigmentima koji učestvuju u procesu fotosinteze: hlorofil je zeleni pigment, paradajz je crvene boje zbog likopena, kukuruz je žut zbog ksantofila, šargarepa sadrži betakaroten koji joj daje narandžastu boju. Intenzivna boja hrane je znak da je povrće zrelo dobro svarljivo. Posebno se preporučuje konzumiranje povrća crvene I plave boje (plavi patlidžan i ljubičasti kupus, koji sadrže antocijanin - moćni antioksidans).

Zeleno povrce
Nepobitna je činjenica da zeleno povrće: spanać, brokoli, kupus, kelj, grašak, blitva... obezbeđuje važne nutrijente, neophodne za dobro zdravlje. Neki sastojci, između ostalih lutein i indoli, dragoceni su u ishrani.

Zuto i narandžasto povrce
Konzumiranje šargarepe, bundeve, žute paprike... je važno za dobar vid, borbu protiv infekcija, smanjenje rizika od srčanih bolesti... S obzirom da je sveže povrće na raspolaganju tokom čitavog leta, iskoristite priliku da ga deci ponudite što više. To je najbolji način da se uzmu neophodni vitamini. Inače, gubitak važnih nutrijenata iz povrća može da se svede na minimum kratkotrajnim kuvanjem (samo dok ne omekša, ili u malo vode).

Kuvanje povrca
Kuvanjem povrće gubi boju jer se magnezijum u hlorofilu zamenjuje vodonikom. Postoji više načina kuvanja:

    * Povrće se stavi u veću količinu vode (da ogrezne), koja se zagreva dok ne proključa, a potom se temperatura smanji i povrće kuva poklopljeno. Ovakvo kuvanje je najbolje za krompir, šargarepu, peršun, kupus... Voda od kuvanja može da se iskoristi za supu ili sos.
    * U malu količinu vode, koja je prethodno proključala, ubaci se povrće i kuva na visokoj temperaturi (sa ili bez poklopca). Ovako se kuvaju brokoli, karfiol, blitva...
    * Kuvanje na pari: Pošto i na ovaj način mogu da se izgube pojedini važni nutrijenti, povrće se tretira samo dok ne omekša, i servira odmah ako je moguće. Inače, ukus nekog povrća je bolji posle kuvanja na pari. Brokoli i šargarepa su ukusniji ako se neposredno posle kuvanja preliju hladnom vodom.

Kako da privolite decu da jedu povrće?

1.  Stalno ga servirajte. Ako ga deca stalno gledaju, veća je verovatnoća da će ga jesti. Ukoliko izbegavaju da ga uzmu za ručak, ponudite ga za večeru.

2. Supa je odličan način da obezbedite raznovrsne nutrijente u jednom tanjiru.

3. Mnoga deca ne vole «jak» ukus i strukturu zelenog lisnatog povrća: karfiola, brokolija, tikvica... Zato ga pomešajte sa drugim povrćem.

4. Blendiranje je dobar način da jak ukus «sakrijete», a čorbi dodate boju i teksturu.

5. Izdinstajte zajedno tikvice i paradajz.

6. Napravite salatu od rendane šargarepe.

7. Izdinstajte zajedno tikvice, plavi patlidžan, luk, paradajz i pečurke.

8. Deca ponekad više vole sveže povrće od kuvanog.

9. Začinite povrće: dodajte beli luk u pire; pospite iseckan luk po prženim jajima; dodajte oraščić u jela od spanaća; u salatu dodajte krem sir; preko salate od krompira ili paste stavite iseckanu papriku

10. Pecite povrće: plavi paradajz, luk, paradajz, pečurke.

11. Napravite sok od povrća, odlična kombinacija je: šargarepa, narandža, četvrtina šolje kupusa.

12. Servirajte raznobojno povrće na tanjiru (dugine boje obezbediće najviše nutrijenata).

13. Servirajte manju količinu povrća. Ako dete vidi veću količinu, može se desiti da odustane od povrća.

14. Uživajte u obroku zajedno sa detetom. Ako vidi da sa uživanjem jedete raznovrsno povrće, veća je mogućnost da ga prihvati.