Kameron Dijaz - glumica godine

Kameron Dijaz proglašena je za glumicu godine, saopštili su u ponedeljak organizatori festivala "CinemaCon" koji će biti održan u Las Vegasu.



Glumici će nagrada biti uručena tokom festivala koji će trajati od 28. do 31. marta u "gradu greha".

"Otkako je debitovala na velikom platnu u filmu 'Maska', Kameron Dijaz nije prestala da privlači pažnju publike širom sveta svojim šarmom i urodjenim smislom za komediju", naveo je direktor festivala Mič Njuhauzer.

Prema njegovim rečima, "od komedije 'Šta je to sa Meri', do akcionog filma 'Čarlijevi andjeli' i hvaljenog 'Biti Džon Malkovič', Kameron Dijaz je dokazala publici da može da se prihvati bilo koje uloge".

Izvor: Mondo

"Drvo života" na Kanskom festivalu

Novi film Terensa Malika "Drvo života" biće premijerno prikazan na ovogodišnjem medjunarodnom filmskom festivalu u Kanu.



Drama sa elementima fantazije u kojoj glavne uloge igraju Bred Pit, Šon Pen i Džesika Čestejn, u Kanu će biti prikazana van takmičarske selekcije, u revijalnom delu festivala.

Malik je u 35-godišnjoj karijeri snimio sam pet filmova, uključujući ostvarenja "Dani raja", "Tanka crvena linija" i "Novi svet". Terens Malik i Šon Pen saradjivali su na filmu "Tanka crvena linija", koji je Maliku doneo nominacije za Oskara za režiju i adaptirani scenario.

Američki reditelj nedavno je dovršio snimanje romantične drame sa Benom Aflekom i Rejčel Makadams koja još nema naziv.

Ovogodišnji festival u Kanu trajaće od 11. do 22. maja, a otvoriće ga svetska premijera filma "Midnight in Paris" Vudija Alena.

Izvor: Mondo

Emir Kusturica u žiriju Kanskog festivala

Srpski režiser Emir Kusturica izabran je za predsednika žirija takmičarskog programa "Izvestan pogled" ovogodišnjeg Kanskog festivala, javljaju francuski mediji.



On će zameniti francusku rediteljku Kler Deni koja je prošle godina uručila nagradu južnokorejskom filmu "Ha Ha Ha".

Progam "Izvesni pogled" je takmičarskog karaktera za koji se bira dvadesetak ostvarenja koje karakterišu originalnost i autorska estetika.

Kusturica je dobro poznat Kanskom festivalu. Dva puta je osvojo Zlatnu palmu - 1985. za "Otac na službenom putu" i 1995. za "Undergroud", a dobitnik je i nagrade Roberto Roselini za najbolju režiju za film "Dom za vešanje". Godine 2005. bio je predsednik žirija glavnog programa Kanskog festivala.

Predstojeći Kanski festival održaće se od 11. do 22. maja.

Izvor: Mondo

Natali Portman je prevarant!

Profesionalna balerina tvrdi da je Natali Portman osvojila Oskara za "pet minuta" igranja.



Sara Lejn (27), profesionalna balerina koja je bila dublerka oskarovki Natali Portman u filmu "Crni labud", tvrdi da je žrtva zataškavanja filmskog studija, producenata filma, pa i same glumice koja je "pokupila svu slavu".

"Natali Portman je odigrala pet odsto scena", rekla je Sara Lejn za "Entertainment weekly". "Sve ostale scene sam odigrala ja, a njeno lice je digitalno dodato preko mog".

Izjava Lejnove usledela je tek nakon što je koreograf i verenik Natali Portman Bendžamin Milipijed u intervjuu "LA Tajmsu" rekao da je "dublerka odigrala samo scene u kojima su snimana stopala", kao i da je 85 odsto scena delo njegove verenice.

Lejnova tvrdi da je u skoro svim scenama igrala ona. "Scene u kojima se Pormanovoj vide glava i ruke su njene. To je 'odigrala' sama". Balerina dodaje da se oglasila ovim povodom tek nakon izjave koreografa i pošto joj je producent "Crnog labuda" Ari Handel rekao da ne govori o svom doprinosu filmu medijima.

Izvor: Mondo

"Kratki metar" od 30. marta do 3. aprila

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, popularno nazvan "Kratki metar", biće 58. put održan od 30. marta do 3. aprila u dvorani Kulturnog centra Beograda, Kinoteci i Domu omladine.

Na konkurs je pristiglo 120 domaćih i 700 stranih filmova, a selekciona komisija je za takmičarski program izabrala ukupno 73 ostvarenja, među kojima je 29 srpske produkcije, rekla je gradski sekretar za kulturu Ivana Avžner. Ona je ocenila da "Kratki metar" predstavlja provokativni i kritički prikaz sveta u kome živimo i skrenula pažnju na društvenu angažovanost manifestacije i potrebu da se ukaže na aktuelne probleme i ono što je neophodno menjati u društvu.

Filmovi se kao i prethodne godine takmiče u četiri kategorije - dokumentarni, animirani, kratki igrani i eksperimentalni. O najboljim ostvarenjima odlučivaće žiri u sastavu: reditelji Irina Škorić (Hrvatska), Ventura Dural (Španija), Vladimir Blaževski, koji živi i radi na relaciji Beograd-Skoplje, direktor fotografije Milorad Glušica (Srbija) i profesor i teoretičar iz Beča Rajner Kepler. Ove godine uveden je i studentski žiri, sa ciljem da se studenti beogradskih filmskih akademija aktivno uključe u festival.

Ukupan nagradni fond iznosi 15.000 evra, od toga na Gran pri (najbolji film festivala) odlazi 3.000 evra. Ovogodišnji dobitnik festivalske nagrade za životno delo je posthumno filmski kritičar, teoretičar i autor televizijskih emisija Ranko Munitić (1943-2009), posebno zaslužan za svetsku promociju domaćeg kratkometražnog filma. Tim povodom će u Domu omladine biti prikazani njegovi intervjui, dok će u Kinoteci biti projekcije njegovih omiljenih filmova.

Organizatori su posebnu pažnju skrenuli na dokumentarne filmove u takmičarskom potprogramu "Vrelo", u okviru koga će nakon projekcija biti organizovane tribine, a teme će biti starost, organizacija života, uključivanje osoba sa invaliditetom i druge.

Umetnički direktor festivala Janko Baljak je kazao da će fokus specijalnog programa festivala biti na ostvarenjima iz Irana i Palestine. On je skrenuo pažnju i na izbor ostvarenja portugalske animacije, zatim na kratke i dokumentarne filmove mladih hrvatskih autora, uvršćenih u program "Hrvatsko proljeće u Beogradu", dok će u okviru specijalnih projekcija biti prikazani filmovi "Bijelo dugme" Igora Stoimenova, "Skriveno zlo" Danka Vasovića i "Slobodni radikali: istorija eksperimentalnog filma" Pipa Čodorova.

Prvobitni plan budžeta festivala, prema rečima direktora Direkcije Festa Miloša Paramentića, bio je 14 miliona dinara, pre 15 dana Odbor festivala je tu sumu smanjio na nepunih 12 miliona. Paramentić je uveren da, ako skupe i 10 miliona dinara, imaće dobar festival.

Izvor: Glas javnocti

Čovek koji je voleo film

Nagrada za životno delo 58. „kratkog metra” biće posthumno dodeljena Ranku Munitiću.

Nagrada za životno delo 58. beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, posthumno, biće dodeljena Ranku Munitiću (1943-2009), filmskom kritičaru i teoretičaru, autoru koji je bio posvećen kratkoj formi, ističući uvek kvalitet zagrebačke škole crtanog filma i beogradske škole dokumentarnog filma.

Munitić je ostavio dubok trag u oblikovanju kritičke i teorijske misli, sarađivao je na nekoliko scenarija za igrane filmove, napisao je više scenarija za crtane filmove, bio je član Upravnog odbora Međunarodne asocijacije sineasta animiranog filma Asifa, i bio posvećen stripu, umetnosti glume i televiziji, o čemu svedoči monografija o autoru „Filmski prijatelji i prijatelj filma” koju je novinar Vladimir Lazarević pripredio za 58. „kratki metar”.

U ovoj monografiji, Lazarević posebno ističe značaj Rankovog neobjavljenog rukopisa „Pitanje filmske kritike” koju u celini prenosi u monografiji, a jedna od važnih karika u nastanku monografije je i prof. Rastko Ćirić, koji je sa Munitićem blisko sarađivao.

„Bio je erudita, učenik velikih teoretičara medija Ivana Fohta i Dušana Stojanovića, prijatelj pionira svetske animacije Aleksandra Aleksejeva i Džona Halasa, sagovornik najvećih imena filma Čaplina, Velsa, Kurosave, Drejera, Langa. Mnogo je putovao, video i saznao. Kao mladić prisustvovao je sečenju i premeštanju staroegipatskog hrama u Abu Simbelu, sa Džonom Halasom bio je u poseti Pikasu koji je poželeo da se okuša u animaciji, u Japanu je prisustvovao testiranju prvog pokretnog holograma, a u Rusiji se nadmudrivao sa agentima 'kulture' da bi zapadu prikazao Norštejnovu 'Bajku nad bajkama', koji je kasnije proglašen za najveći animirani film svih vremena”, smatra Ćirić, koji za Munitića dodaje da se „družio sa 'zvezdama' i bio i sam zvezda – elegantni vitki gospodin u crnom, čijoj radoznalosti ništa nije moglo da promakne”. Iako je, kako Ćirić piše, Munitić „bio strog prema drugima kao što je bio strog prema sebi”, završio je studije istorije umetnosti i filozofije, ali samo da bi zadovoljio roditelje. Filmsku akademiju nije studirao, ali je bio vrsni poznavalac filma. Iz te ljubavi prema filmu izrodila se i analiza filma, ali Munitić nikada nije voleo odrednicu – filmski kritičar.

„Ne volim taj izraz jer to odmah podseća na čoveka koji kritikuje. Bernard Šo je davno rekao: 'Kritičar je suprotno od petla. Petao rije po gomili đubreta dok ne nađe nešto što vredi, a kritičar rije po gomili dok ne nađe zrno onoga što ne valja'. Ja bih pre bio petao. Zapravo ja sam čovek koji voli film i bavi se filmom”, priznao je Munitić „Ilustovanoj Politici” krajem 1996.

Ranko Munitić je bio posvećen i izučavanju umetnosti glume. Posle jednog Pulskog festivala, na kojem je Pavle Vuisić imao odlične uloge u čak četiri filma, došao je na ideju za TV serijal „Veče sa zvezdama”, koji sadrži 80 jednočasovnih epizoda o isto toliko glumaca, gde oni iskreno govore o sebi i svom radu. Taj serijal danas je obavezni udžbenik mladim novinarima za neke nove intervjue sa filmskim glumcima i autorima.

Izvor: Politika

Kameron Dijaz je za mene uvek glumica godine 

"Slobodna zona" na turneji

Najbolje filmove sa poslednjeg izdanja festivala Slobodna zona , tokom aprila, maja i juna, imaće priliku da vide gledaoci u čak 25 gradova Srbije

Kao i svake godine, Slobodna zona će na svojoj turneji prikazati izbor od 5 filmova koje je beogradska publika izglasala za nabolje, a nakon projekcija, gledaoci će imati priliku da učestvuju u razgovoru o temama koje prikazani filmovi pokreću.

Među odabranim ostvarenjima koja će biti prikazana, nalazi se višestruko nagrađivani dokumentarac Svet po Ionu B. Aleksandra Nanaua - o šezdesetdvogodišnjem rumunskom beskućniku, samoukom umetniku izniklom iz totalitarnog režima, koji, iako smatran jednim od najznačajnijih predstavnika pop arta, ne zna ko je Endi Vorhol. Tu je i film Majkla Medsena Odavde do večnosti koji otkriva mračnu tajnu sakrivenu u utrobi zemlje, o mestu koje je izvor opasnosti toliko velike i dugovečne da jedva možemo da je pojmimo. Nakon gledanja ovog filma ljudsko postojanje će vam izgledati sitno i slabo kao plamen šibice u mraku, ali iz tog mraka, nesumljivo će vas izvući ohrabrujući i optimističan dokumentarac Simfonija Kinšase rediteljskog tandema Martina Baera i Klausa Višmana o simfonijskom orkestru u Kongu koji je tokom 15 godina postojanja preživeo dva puča i jedan rat.

Sedamnaestogodišnji Nikola Polić, nakon ovacija beogradske publike, predstaviće se i publici širom Srbije sa svojim filmom rađenim u okviru kampa Slobodna zona Jr, pod nazivom Nevidljive. Polić u svom prvom filmu razotkriva lične priče žena koje ne poznajemo i ne želimo da vidimo.

I na kraju, u ovom izboru se morao naći i favorit publike međunarodnih filmskih festivala, I ja sam tu Antonia Nahara i Alvaro Pastora, nesvakidašnja priča o delikatnom ljubavnom odnosu između Danijela, prvog Evropljanina sa Daunovim sindromom koji je stekao fakultetsku diplomu, i Laure, zdrave i inteligentne devojke koja ne može da se uklopi u sredinu i ne zna šta je zaljubljenost.

Kao i za beogradsko izdanje SLOBODNE ZONE, i na njenoj turneji, na plakatima će se naći crteži polaznika likovne radionice Pohvala ruci, koji su, kao i Danijel iz filma I ja sam tu, rođeni sa Daunovim sindromom.

Izvor: e-novine

Sofiji Loren omaž američke filmske akademije

Američka filmska akademija prirediće omaž legendarnoj italijanskoj glumici Sofiji Loren, objavio je u ponedeljak Holivud riporter.

Na svečanosti zakazanoj za 4. maj u bioskopskoj sali "Samjuel Goldvin" na Beverli Hilsu, kolege i prijatelji Sofije Loren održaće kratke govore a potom će biti prikazani inserti iz njenih filmova. Glumica će zatim odgovarati na pitanja prisutnih.

Sofija Loren (76) je dobila Oskara 1962. godine za glavnu ulogu u filmu "Ćoćara" reditelja Vitorija de Sike. Bila je nominovana za nagradu američke filmske akademije za rolu u ostvarenju "Brak na italijanski način" istog reditelja. Godine 1991. dobila je specijalnu nagradu američke filmske akademije.

Izvor: Beta



Glumcu Halu Holbruku nagrada za karijeru

Glumac Hal Holbruk dobiće nagradu "Džuli Haris" za životno delo, koja će mu biti uručena 12. juna u Los Andjelesu, preneo je dnevnik Varajeti.

Medju ranijim dobitnicima tog priznanja su Džejms Erl Džouns, Lajza Mineli, Čarls Darning i Loren Bakol.

Holbruk (86) je imao više od 100 uloga u filmovima i TV serijama, medju kojima su "Svi predsednikovi ljudi", "Voda za slonove", "Ljudi od časti", "Firma" i "Vol strit". Bio je nominovan za Oskara za ulogu u filmu "U divljini" iz 2007. Dobitnik je pet Emija, izmedju ostalog za ulogu Abrahama Linkolna u istoimenoj TV seriji, i jedne pozorišne nagrade Toni.

Izvor: Beta

„Početak” po ukusu čitalaca „Empajera”

Filmska priča o kradljivcima snova u režiji Kristofera Nolana proglašena je za najbolje ostvarenje na dodeli Empajer nagrada. Laskavu titulu Empajer heroja ponela je Kira Najtli, dok je ikonom nazvan Gari Oldman. Nagrađeni i Kolin Firt i Numi Rapas.

Naučnofantastični triler Početak (Inception) Kristofera Nolana proglašen je za najbolji film na svečanoj dodeli nagrada Džejmson Empajer u Londonu.



Priznanje za najbolji britanski film pripalo je filmu Bokser (Fighter) koji je i glumici Kloi Morec doneo nagradu za najbolju debitantkinju.

Numi Rapas dobila je nagradu za najbolju glumicu, za film Muškarci koji mrze žene (Män som hatar kvinnor) koji je proglašen i za najbolji triler.



U kategoriji za najboljeg glumca trijumfovao je Kolin Firt, za ulogu Kraljev govor (King's Speech).

Prvi deo filma Hari Poter i relikvije smrti (Harry Potter and the Deathly Hallows 1) proglašen je za najbolji film žanra naučne fantastike/fantazije.



Specijalne nagrade, Empajer ikona i Empajer heroj, dobili su Gari Oldman i Kira Najtli.

Dobitnike nagrada Empajer biraju čitaoci istoimenog britanskog filmskog magazina.



Izvor: RTS