Bitka kod Leuktre

Krah Sparte

Helada početkom IV veka pre Hrista teško da je uopšte ličila na onu Heladu iz doba koje je prethodilo Peloponeskom ratu (431-404). Sparta je preuzela prvenstvo među grčkim polisima, ali umesto obećane slobode uvela je samovladu - nekadašnji podanici atinske imperije i dalje su bili podanici, samo drugih gospodara. Atina, iako je njena moć bila skršena, uspela je da se donekle oporavi, a učešće u svim pitanjima, prvi put, uzela je i jedna negrčka sila - Persija.

Osvajanje Kadmeje

Krajem osamdesetih godina spartanska politika bila je agresivnija nego ikad: postavljali su svoje garnizone u sve manje polise. Napali su čak i svoje nekadašnje saveznike - Tebance. Spartanski vojskovođa Febid je, tokom leta 382. godine pre Hrista, na putu za Halkidik uleteo u Tebu, zauzeo utvrđenje Kadmeju i tu smestio jedan garnizon. Ovo je izazvalo negodovanje širom grčkog sveta, pa su vlasti u Lakedemonu osudile Febida na kaznu od milion drahmi, ali garnizon nisu povukli.

Pobuna

Moć Sparte je, tokom leta 379. godine, bila na vrhuncu: pokoreni su Tebanci, Korinćani su postali najbliži saveznici, a Atinjani i Argivljani su umireni. "Sad su oni (Lakedemonjani) bili uvereni da je njihova moć trajno i nerazorivo utvrđena," piše Ksenofont.
Međutim, te iste godine, pod vođstvom Pelopide, u Tebi je izbio ustanak: sedmorica zaverenika su, tokom noći, ušla u grad, poubijala sve oligarhe i preuzela vlast. Posle toga nije bilo teško proterati spartanski garnizon od 1.500 hoplita. Lakedemonjani nisu mogli ništa da učine: iako je mladi kralj Kleombrot organizovao kaznenu ekspediciju, nije se usudio da napadne Tebu u kojoj su Epaminonda i Pelopida uspeli da, veoma brzo, organizuju i vlast i vojsku.

Početak kraja

Postojao je samo jedan način da Sparta pokaže svoju nadmoć, a to je bilo da pobedi Atinu. Harmost Sfodrija noću je uleteo u Atiku sa jednim odredom, ali pretrpeo je poraz i rezultat je bio potpuni raskid sa Atinom i obnova atinskog pomorskog saveza.

Sparta je sada imala pred sobom dva moćna neprijatelja, a to je bilo više nego što je mogla da podnese. Njen autoritet je počeo da se ruši: porazi na moru, ali i na kopnu, davali su nadu njenim protivnicima. Ali i crpli blagajnu. Ipak, vešta spartanska diplomatija još jednom se pokazala važnijom i moćnijom od vojske - 371. godine potpisan je mirovni sporazum sa Atinom. Samo 20 dana posle toga, doneta je odluka o napadu na Tebu.

Kod Leuktre

Kralj Kleombrot se sa 10.000 vojnika utaborio u oblasti Leuktre, nedaleko od Tebe, a brzo je na bojište stigla i protivnička armija, predvođena Epaminondom i malobrojnija za 3.000 ratnika. Ni jednoj, ni drugoj strani nije se žurilo. Međutim, kralju je stigla opomena: "Kleombrote, ako dopustiš da Tebanci odu bez bitke, u Lakedemonu te čeka najteža kazna." I on nije mogao da bira.

Napao je. Borbu su započeli konjanici, ali spartanska konjica bila je slabija i morala je da se povuče. Prilikom bega oni su udarili u oklopnike koje su istovremeno napali i protivnički hopliti. Spartanski vojnici bili su raspoređeni u 12 redova, dok je broj redova na levom tebanskom krilu bio čak 50. Ovaj način postavljanja vojske koji je primenio Epaminonda poznat je kao "kosi stroj".

Levo tebansko krilo predvođeno "svetom četom", elitnom jedinicom, poput strele zabio se u glavni deo spartanske vojske, onaj u kome se nalazio i kralj. Kleombrot nije imao vremena za manevre - udar na njega je bio silovit i on je pao. Samo veština prekaljenih spartanskih ratnika omogućila im je da izbegnu potpuno uništenje i da se mirno i u relativnom redu povuku.

Kraj mita

Tebanci su podigli pobednički steg. Gubici Lakedemonjana su bili strahoviti: više od 2.000 spartanskih vojnika je poginulo, od toga 400 Spartijata. Prvi put u istoriji, ratnici sa Eurote su poraženi uprkos tome što su bili brojniji. Njihova uobičajena strategija pokazala se beskorisnom i zastarelom, a mit o nepobedivosti Sparte bio je skršen, kao i moć njihove države.


Tebanska sveta četa

"Sveta četa" je naziv za elitnu tebansku jedinicu od 300 hoplita koji su birani prema neverovatnom sistemu: morali su da budu ljubavnici. Osnivač Gorgida verovao je da stari princip "brat do brata" mora da bude zamenjen novim - "ljubavnik do ljubavnika" kako bi svaki ratnik radije poginuo nego osramotio ovog drugog. Pod vođstvom Pelopide "sveta četa" postala je udarni odred tebanske vojske koji se borio do uništenja, neprijateljskog ili sopstvenog.

Glas \ A. I.