Stara Grčka

Pohod deset hiljada

Po završetku Velikog peloponeskog rata (431-404), Spartanci su povratili vodeći položaj među Grcima. Međutim, umesto obećane slobode, uspostavili su hegemoniju - postali su gospodari Helade. Naravno, to je imalo svoju cenu. Sparti je najbitniju pomoć, novac za izgradnju flote, pružila Persija. Sada je tu uslugu morala da vrati. Ne celoj Persiji, već onom ko joj je najviše pomogao -satrapu Lidije i careviću Kiru Mlađem.

Želje i planovi

Kir Mlađi bio je sin Darija II, ali kao drugorođeni nije imao pravo na tron. On je, ipak, pripremao zaveru protiv svog brata Artakserksa. Legendarna spartanska armija bila bi mu od neprocenjive pomoći u tome. Zato je, tokom poslednjeg dela Peloponeskog rata, pomagao Lakedemon, a uspostavio je i blisku saradnju, pa čak i prijateljstvo sa komandantom spartanske flote - Lisandrom. Ali ovaj vojskovođa je zasmetao vladajućim krugovima svoje zemlje. Plašili su se da bi mogao da zbaci slabu monarhiju i uvede tiraniju i 403. godine pre Hrista smenjen je sa svih položaja.

Stvaranje vojske

Pad Lisandra nije značio da Sparta neće izaći u susret čoveku koji joj je pomogao da pobedi u najznačajnijem ratu ikad vođenom. Nisu mogli direktno napasti Persiju, jer nisu bili spremna za to. Kirovim emisarima je dozvoljeno da skupljaju najamnike širom Peloponeza, a vođa najamničkih odreda postao je Klearh, bivši harmost Vizanta. Vojska koju je Kir okupio imala je oko 12.000 vojnika, ali upamćena je pod imenom "deset hiljada". Grčkim odredima priključilo se oko 20.000 persijskih ratnika (mada Ksenofont spominje 100.000).

Polazak i napredovanje

U proleće 401. godine pre Hrista vojska je iz Sarda krenula ka središtu Persijske imperije. Ipak, pohod nije počeo dobro. Kir nije nastupio samouvereno i nije brzim akcijama naterao brata na sukob i predaju. Njegovo napredovanje trajalo je previše dugo, pa je Artakserks imao vremena skupi ogromnu vojsku spremnu da im se suprotstavi. Prema Ksenofontu, u toj vojci bilo je više od 300.000 ratnika. Ipak, istoričari veruju da je broj mnogo manji - oko 40.000.

Borba do kraja

Dve armije susrele su se 3. septembra 401. Kir je znao da odluka o pobedniku zavisi od života kralja, pa je svom bratu želeo da suprotstavi najbolje odrede koje je imao - grčke. Klearh se nije slagao sa ovim. On je bio tradiconalist i ideja mu se nije sviđala. Zato je rešio da ostane na krilu. Kada je borba počela, Persijanci pod Kirovom komandom su ubrzo bili razbijeni, ali Heleni su porazili neprijatelja na svom krilu. Kada je Kir poginuo, svi su bili svesni ko je pobednik. Ipak, Grci su i tada odbijali sve napade i niko nije mogao da ih natera da se predaju. Artakserksove trupe nisu imale rešenje za malobrojne, ali nadmoćne hoplite. A nisu smeli da je puste - došli su na svega 15 kilometara od Vavilona.

Povlačenje

Satrap Tisafern pozvao je Grke na pregovore i u svom šatoru podmuklo je ubio Klearha i ostale vođe. Ipak, među najamnicima nije izbila panika. Oni su organizovali zbor i izabrali nove vođe - Spartanca Heirisofa, Beoćanina Timasiona i Atinjanina Ksenofonta. Novim predvodnicima postavili su samo jedan cilj: povratak u otadžbinu. A to nije bilo lako.

Put na zapad bio je zatvoren, pa su morali da se odluče da krenu ka Heladi kroz planinske staze Kurdistana i Armenije, a tokom čitavog šestomesečnog povlačenja pratili su ih persijski odredi koji nisu mogli da ih poraze, ali su ometali cilj. Usput su morali da se bore i protiv plemena na koja su nailazili.Kada su stigli do Trapezunta, pohod je bio završen. Ipak, mnogi od njih priključili su se spartanskim odredima koji su napali persijske gradove u želji da oslobode Grke varvarskog ropstva.

A. I.