Depresivne osobe često osećaju bolove u trbuhu, glavi, leđima, vratu i zglobovima

Depresija boli!

Nevolja je u tome što ugroženi čovek i njegov lekar obično nisu svesni pravog izvora problema, pa se depresija ne prepoznaje i ne leči

Depresija nije samo bolest duha već i bolest tela. Neki od ključnih simptoma ovog poremećaja ispoljavaju se u funkcionisanju različitih telesnih sistema. Depresivne osobe gube apetit ili počinju neumereno da jedu. Oko 80 odsto tih ljudi muči hronična nesanica, a ostali predugo spavaju. Većina njih oseća se veoma umorno, a kod određenog broja je gubitak energije toliko veliki da se oni otežano kreću, ili se čak oduzimaju. Osim toga, postoji složena veza između depresije i rada srca. Ona povećava rizik od pojave srčanih oboljenja, kao i šanse da stari problemi sa srcem postanu ozbiljniji. Otkriveno je, takođe, da depresija na neki način izaziva menjanje krvnih pločica, koje su "odgovorne" za zgrušavanje krvi. Ovo stanje ostavlja tragove i na telesnoj strukturi. Recimo, ubrzava promene u koštanom tkivu koje dovode do osteoporoze.

Pa ipak, fizički bol je najpostojaniji i najnaglašeniji znak da je depresija i bolest tela. Naime, kod polovine ljudi koji pate od depresije ona se manifestuje kroz ovu vrstu bola. Taj bol je često neodređen i ne može se objasniti nekakvom povredom. On se javlja u glavi, trbuhu, u donjem delu leđa, u zglobovima ili vratu, ali najčešće na više mesta. Nevolja je u tome što ugroženi čovek i njegov lekar obično nisu svesni pravog izvora problema, pa se depresija ne prepoznaje i ne leči. U pogrešnom uverenju da bol ima organski uzrok, pacijent se šalje kod ortopeda ili nekog drugog lekara specijaliste.

Stiven Stal, vanredni profesor psihijatrije na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu, kaže da se procenjuje da depresija ostaje neidentifikovana u otprilike 50 odsto slučajeva i da on veruje da prava dijagnoza izostaje upravo kod ljudi koji pomoć traže zbog bola i ne žale se na loše raspoloženje. Stal napominje da mnoge osobe imaju i emocionalne i telesne simptome ove bolesti i da je potpuni oporavak moguć jedino onda kada se, pored emocionalnih, eliminišu i fizičke tegobe. Prema njegovim rečima, konstantan bol obično sprečava povratak "u normalu", kako na privatnom, tako i profesionalnom planu, pa samim tim povećava opasnost od samoubistva.

Depresija se odavno povezuje s bolom. Ali nekada se mislilo da njene žrtve "poriču" emocionalni poremećaj i preobražavaju ga u fizički bol. Danas se, međutim, zna da somatske smetnje spadaju u osnovne simptome depresivnog stanja i da emocionalni kao i fizički simptomi nastaju zbog toga što nešto nije u redu s nervnim putevima kojima upravljaju neurotransmiteri serotonin i norepinefrin. Ili, jednostavnije rečeno, s mehanizmima koji bi trebalo da spreče to da se senzacije koje prate rutinski rad organizma interpretiraju u mozgu kao neprijatnost ili bol.

Doktor Stal ističe da se emocionalni simptomi mogu ublažiti antidepresivima koji podstiču oslobađanje dopamina, serotonina ili norepinefrina. Ali za optimalno smanjenje bola su, po njegovom mišljenju, neophodni lekovi koji utiču na oslobađanje i serotonina i norepinefrina.

Glas javnosti \ Prevela S. Prokić