Maloletnička delinkvencija poslednje dve godine povećana za trećinu

Deca sa dosijeima teških kriminalaca

SRĐANA IVANOVIĆ: Iz redova mlade generacije regrutuju se kriminalci među odraslima. Najčešće se koristi nož, pištolj, pivska flaša, kamenje, čak i gajbica sa krompirom. Kad ih uhvate sa drogom, maloletnici se brane da im je to prvi put i da su hteli da probaju iz radoznalosti. Samo zakonska regulativa nije dovoljna

BEOGRAD - Broj maloletnih prestupnika u prvoj polovini 2005. godine, isto kao i prošle, u porastu je za gotovo 30 procenata. Mladi su ove godine počinili devet ubistava, mnogo krađa, a u porastu su i seksualni delikti, nasilje u porodici, kao i dela sa elementima nasilja na javnim mestima, skupovima i sportskim priredbama.

- Žao mi je što o maloletnicima pričamo u crnoj hronici, ali to je naša svakodnevica. Svedoci smo da su tema dana sve više mlađi od 18 godina. Porast maloletničkog kriminaliteta je pojava ne samo kod nas već i u drugim zemljama.
      


U maloletničkoj delinkvenciji prisutna je povećana društvena opasnost, gde dominira nasilnost, ispoljavanje vandalizma, kao i sve veća raširenost prekršajnih i drugih problematičnih ponašanja, u koje spadaju alkoholizam i droga. Pojava socijalne patologije u redovima mlade generacije često je rezervoar iz koga se regrutuju kriminalci među odraslima - rekla je za Glas Srđana Ivanović, rukovodilac maloletničkog odeljenja u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Prema njenim rečima, raspoloživi statistički podaci ukazuju da je kriminalitet maloletnika u stalnom porastu.

Podaci Okružnog javnog tužilaštva pokazuju da maloletnici najviše čine imovinska krivična dela (od ukupnog broja krivičnih dela). Na prvom mestu su teške krađe, a slede razbojništva i razbojničke krađe. Maloletnici najčešće kradu u grupi i to sa punoletnim osobama sa unapred pripremljenim planom i tipovanjem žrtve.

Ipak, ove godine, javnost je najviše potresla vest da su dvojica maloletnika ubila vršnjaka Nikolu Kovačevića, ali treba znati da to nije jedini slučaj.
   
- Do sada imamo prijavljenih devet maloletnih počinilaca ubistva. Najčešće su koristili nož, pištolj, pivsku flašu, kamenje, čak i gajbicu sa krompirom. Fizička sila je češće prisutna kod nanošenja teških telesnih povreda i počinje sa verbalnim duelom, provokacijom ili mladalačkim koškanjem između vršnjaka suprotnih grupa. Lokacije su uglavnom školska dvorišta i hodnici škola za vreme odmora, igraonice, ulice, splavovi - objašnjava Srđana Ivanović.

Broj seksualnih delikata je godinama isti (1,10 odsto), a počinioci su uglavnom iz nižeg kulturnog miljea.
- Imamo jedan slučaj rodoskrvnuća između dva rođena brata i slučaj seksualnog zlostavljanja, gde trojica maloletnika nisu prezala da se prema svojim vršnjakinjama na uvredljiv način seksualno iživljavaju dok su bili u stanu jednog od počinilaca - kaže ona.

Iako se daje primat zaštiti dece od nasilja, sve više ima slučajeva da su roditelji žrtve, ili babe i dede, pa je i ovo krivično delo kod nas nasilje u porodici u porastu. Ove godine je prijavljeno pet takvih počinilaca, a njihovo nasilje ne ogleda se samo u primeni fizičke sile već je praćeno poniženjima i uvredama.

- Jedan od najupečatljivijih primera je jedan maloletnik koji je prethodno prosuvši pirinač i kafu na pod naterao svoju majku da sve pokupi, odnosno poliže sa poda. Ovakvih slučajeva sigurno ima više, ali ih roditelji ne prijavljuju iz straha da će ih kasnije još više maltretirati, a nemoćni su da se suprotstave ili zbog osude sredine kako su svoju decu vaspitavali i, naravno, emotivnog odnosa pa praštaju svojoj deci, jer je to njihova krv, s nadom da će se popraviti - navodi Srđana Ivanović.

Kada je reč o drogi, podaci govore da je među mladima najviše prisutna marihuana, ali bilo je i slučajeva uzimanja heroina, kokaina i sintetičkih droga. Srđana Ivanović misli da je ipak prijavljen mali broj odgovornih za držanje opijata.
   
- Kada se kod njih nađe droga, maloletnici se brane da im je to prvi put i da su hteli da probaju iz radoznalosti. Mislim da za maloletnike kazna, sama po sebi, nije rešenje već bi bilo dobro da u određenim danima posećuju zavode u kojima se leče narkomani i prisustvuju predavanjima o drogi, pa bi na taj način da do kraja upoznali šta ih čeka na tom putu bez povratka - objašnjava rukovodilac maloletničkog odeljenja.

Porodica i škola su dve sredine koje ne smeju da zataje u svojoj funkciji. Međutim, navodi Srđana Ivanović, "često porodica nije pristanište u kome se odmaraju duh i telo, već leglo nemira u kojem cvetaju sukobi i emocionalna napetost".

- Škola je most između porodice i nepoznatog velikog sveta. Dete provodi u školi od četiri do šest sati dnevno. Zato je značajno da stručnjaci u školi budu sposobni da prepoznaju dete, nasilje u porodici, institucijalno i vršnjačko. Imamo slučajeva da se nasilje krije u ovakvim institucijama i to ne samo u školama već i u domovima, te da žrtva koja nije prijavila slučaj bude izložena šikaniranju jer se čuva direktorova fotelja. Ovo je, takođe, vid nasilja i teško se otkriva osim ako žrtvi nije naneta teška telesna povreda ili je lišena života. Ide se toliko daleko da se izgrednici izbacuju iz škole, a šta dalje sa njima - pita ona.

Uticaj literature, štampe, filma, Interneta i drugih vidova masovne kulture, kaže Srđana Ivanović, nije ništa novo, ali uvek prisutno kao problem. Maloletnici su podložni senzacionalističkim vestima o zločinima, rado gledaju filmove i prate emisije i članke o kriminalu, o istoriji i biografiji pojedinih delinkvenata, što kod njih može da izazove negativne pobude. Današnja deca se brže oslobađaju uticaja roditelja, tradicionalnih normi i standarda ponašanja. Ta porodična emancipacija dovodi do konflikta u sistemu vrednosti, pojave novih autoriteta, izopačenih pogleda, težnji i asocijacija, što može da odvede u devijantno ponašanje.

- Zato i ne volim da se o mladima piše u crnoj hronici nego da im se posveti mesto u medijima gde se ističu njihove pozitivne osobine - kaže Srđana Ivanović.
Na pitanje kakva rešenja se nude za problem maloletničke delinkvencije, Ivanovićeva kaže:

- Nije dovoljno da se donose zakoni koji neće zaživeti kao što je zabrana točenja alkohola maloletnicima ili zabrana izlaska u kasnim satima. Treba podsticati boravak dece u prirodi, razmeniti boravak na relaciji selo-grad, umesto komercijalizovanih putovanja u inostranstvo koja opterećuju i ovako nizak porodični budžet. Treba uvesti alternativne programe za odrasle, podsticati takmičarski duh mladih, ponuditi nova interesovanja, radne akcije, osnovati sportska udruženja, slobodne radionice i tome slično. Briga o mladima je veoma složena oblast i samo međusobnom povezanošću svih nas koji se bavimo ovom problematikom, istrajnošću i kontinuiranošću, uz razumevanje da je za to potrebno dosta novca, možemo istrajati i pomoći mladom čoveku koji i sam treba da se uključi i doprinese svojoj sutrašnjici.


Pojačan nadzor najčešća mera

Prema maloletnicima najčešće se izriču mere iz otvorene zaštite - pojačan nadzor roditelja ili staratelja ili programi u kojima učestvuje psiholog (63,77 odsto). Potom dolaze zavodske mere, odnosno boravak u kazneno-popravnom domu (3,71 odsto) i kazne maloletničkog zatvora (0,77 odsto). Jedna trećina sudskih postupaka obustavi se zbog punoletstva maloletnih osoba i necelishodnosti izricanja zavodskih mera. Kada su u pitanju deca koja su krivično neodgovorna, broj odbačenih prijava je 11,62 odsto i sa njima nastavljaju da rade nadležni centri za socijalni rad.
      

Počinioci srednjoškolci

Najveći broj počinioca su stariji maloletnici od 16 do 18 godina. Zastupljenost ženskog pola je 3,98 odsto i pokazuje tendenciju blagog porasta iz godine u godinu. Maloletni delinkventi uglavnom su redovni učenici srednjih škola, posle čega dolaze oni koji ne pohađaju školu. Prosečne su inteligencije jer nisu afirmisali svoje pozitivne vrednosti zbog raznih uticaja spoljne sredine i ličnih osobina pa kompenzaciju traže u kriminalu. Prednjače maloletnici iz porodica koje su potpune i sa srednjim obrazovnim statusom.
      
   
   
      

Teške krađe

Kriminal među maloletnicima prošle godine je porastao za 28,52 procenata, što je najveća procentualna stopa od 2000. godine. Prednjače imovinska krivična dela sa 76 procenata (teške krađe 50 odsto i razbojništva 16 odsto), zatim ubistva 7,72 procenata, seksualni delikti 1,10 odsto, droga 5,62 procenata. Prošle godine podneto je 25 prijava za krivično delo učestvovanja u skupini koja vrši nasilje, a u ovoj godini do sada već ima 22 takve prijave.
Zbog nasilničkog ponašanje prijavljeno je devet osoba, a 11 zbog unošenja eksplozivnih materija na sportske terene za vreme utakmica ili, pak, učestvovanju u opštoj tuči.
      
   
      

Ubistva ove godine

14. JANUAR - K. M. sa tri uboda nožem ubio vršnjaka ispred Tehničke škole "Buda Davidović" u Obrenovcu.
15. JANUAR - Maloletnik nasilno ušao u kuću i pokušao da ubije dedu svoje drugarice udaravši ga štapom po glavi telu.
6. FEBRUAR - M. Ž, posle prepirke, ubio maloletnika u kafiću na Zlatiboru.
20. JANUAR - Četvorica maloletnih Roma bacili sa Brankovog mosta u Savu svog drugara Maradonu Lazića, koji se posle nekoliko minuta udavio.
14. MART - Dvojica maloletnika, posle kraće prepirke i tuče, usmrtila Nikolu Kovačevića (16).
      
   
   

   
   
Ana Savić

...Maloletnik nasilno ušao u kuću i pokušao da ubije dedu svoje drugarice udaravši ga štapom po glavi telu...Ne..to je on branio drugaricu od dede napasnika...
20. JANUAR - Četvorica maloletnih Roma bacili sa Brankovog mosta u Savu svog drugara Maradonu Lazića, koji se posle nekoliko minuta udavio...Mozda je dao gol rukom.. ;PP

Dokle god je dozivljaj ljudi da su ovakve stvari smesne, zabavne il sta vec, ima daleko da doguramo...
To postaje ozbiljan problem, a niko prstom ne mrda...

To je uvek bio veliki problem.... I nije ni malo smesno...

..tebi nije smesno cyber cow...streberu.......

Pucnjava na Dedinju

Dečak ranio dvojicu u kafiću

BEOGRAD - Građevinski preduzimač Miroslav Samardžija (49), zvani Džek, i njegov prijatelj Slavko Drobac (37), bivši policajac, teško su ranjeni juče pre podne u pucnjavi u bašti kafe-picerije „Aloha“ u Ulici Vladimira Gaćinovića 2 na Dedinju. U njih je pucao nepoznat dečak, star oko 15 godina, koji je imao zalepljene brkove i kačket na glavi. Pobegao je kroz prolaz pored obližnje pošte, odakle mu se izgubio trag.

Samardžija i Drobac su, kako saznajemo, sedeli u bašti i razgovarali uz kafu. Njihov sto je bio najbliži stepeništu i prolazu između lokala, a u bašti je bilo još gostiju. Oko 11 sati do njih je dotrčao maskirani dečak u farmerkama i crveno-beloj majici, izvadio pištolj i pucao Samardžiji u leđa. Dok je ovaj padao, ispalio je i drugi metak koji je Samardžiju pogodio u bradu. Čuvši pucnje, gosti su skočili sa stolica i polegali, a dečak je onda zapucao i na Dropca i pogodio ga u stomak i noge. Zatim je otrčao ka prolazu, pored pošte i pobegao u nepoznatom pravcu.

- Nikoga sumnjivog nismo videli, niti je ko trčao. Samo se čulo nekoliko hitaca, tri ili četiri, a odmah i zvuci sirene policijskih automobila - rekao je za „Blic“ jedan prodavac povrća, čija je tezga samo pedesetak metara udaljena od kafića „Aloha“.

Gosti kafića su odmah pozvali policiju i Hitnu pomoć, koja je povređene prevezla u Urgentni centar. Obojici je ukazana pomoć, nalaze se van životne opasnosti i smešteni su na Odeljenje hirugije ove medicinske ustanove. Miroslavu Samardžiji meci su povredili leđa i okrznuli ga po glavi. Drobac je zadobio povrede leve podlaktice, desne nadlaktice i stomaka.

Policija je odmah blokirala okolinu kafića, krenula u potragu za napadačem, ali on još nije uhapšen.

Šta je motiv napada, policija još nije saopštila, ali se priča da Samardžija i Drobac znaju ko stoji iza pucnjave, samo što ne žele da o tome govore. Drobac je navodno bio u Samardžijinom obezbeđenju, a do pre nekoliko godina radio je u beogradskom SUP-u - prvo u Interventnoj brigadi, a onda je premeštan na Vračar i u Grocku. Izvesno vreme je bio suspendovan jer su otkrivene neke nepravilnosti u njegovom radu. Juna prošle godine, u pucnjavi u kafiću „Bomba“, gde je radio u obezbeđenju, ranjen je u noge.

Miroslav Samardžija je rodom iz Republike Srpske. U MUP-u smo saznali da je privođen tokom akcije „Sablja“ jer je vozio ukraden automobil. Kod njega je nađeno i oružje, za čije posedovanje je imao lažnu dokumentaciju Vojne bezbednosti.

Aleksandra Ž. Adžić