Konkretno me zanima slucaj Nikolaja Velimirovica koji je proglasen svetiteljem u martu 2003. Zbog kakvih zasluga i cuda je odluceno da postane svetac? I kakvi su uslovi generalno u pravoslavlju da bi se neko proglasio svetiteljem?  Koliko znam (a ne znam), u jeretickom katolicanstvu je potrebno da neko ucini 3 cuda,  ali ovo sa Nikolajem mi nikako nije jasno. Hvala.

Генерално, не постоје неки прописани услови који су неопходни да би неко био канонизован и прибројан броју Светих и унет у календар.
Најчешће се спомињу као услови за канонизацију: начин живота (да ли је био врлински и узор другима, његова дела...), разлози и начин смрти (да ли је био прогоњен и страдао због вере у Господа Исуса Христа...), нетрулежне мошти, мироточење, миомирисне мошти, исцељења пред моштима и постојање поштовања у народу (дакле, пре јавне објаве канонизације и прибројавање броју Светих, поштовање тог Светог или Свете, већ постоји у народу).
Па да одем и корак даље, канонизација је практично само печат на дипломи, јер диплома већ постоји, а ово је само јавна, општа објава свима, да је дотични (-а) прибројана Светима.

Е сад, постоји главно неразумевање шта значи појам Свет, јер Свет је само Бог, а Свети су они који су у заједници са Богом.
Светост није последица моралног стања (врлинског начина живота) или натприродних способности (чуда), већ је светост дар од Бога и последица је заједнице са Богом.
Не може човек, сам од себе (својим трудом и залагањем), да задобије нешто што је по дефиницији Божије својство.
Свест о томе одакле потиче светост се види и на нашим богослужењима, рецимо на Литургији:

Један је Свет, један Господ Исус Христос у славу Бога Оца. Амин.

Ова песма се пева, скоро непосредно пре Светог причешћа и указује да је само Бог свет (а ми смо грешни), а да кроз заједницу са Њим (занимљиво да и реч причешће потиче од речи чест што значи део, па би причешће у ствари означавало примати у себе део Бога, сједињење са Богом...) постајемо обожени и освећујемо се Његоввом светошћу.

Јесте важан и врлински живот, али не постајемо Свети због наше врлине, већ је светост дар Духа Светог, дар Божији, који ми црпемо из заједница са Оним који је једини Свет, а то је Бог.
Овај дар светости може да се искаже на разноразне начине, јер енергија Божија има разне видове, па код некога су мошти нетрулажне, код другога се из моштију точи миро, код треће се код моштију дешавају исцељења...А све је то дар од Бога, који је благоизволео да прослави јавно своје угоднике и да нам и на овај начин сведочи своју милост и према њима и према нама.

Свети који су канонизовани су јавно објављени, али постоји и много светих које ћемо познати тек у Царству Божијем, када ћемо познати пуноћу свих Светих, када Бог буде све у свему.
Неке Свете нам је Бог објавио преко чуда која се дешавају над њиховим моштима (исцељења, мироточење, нетрулежност...), али пуноћу Светих ћемо познати тек у Његов дан, када по други пут дође, дакле, у есхатону.

У случају Светог владике Николаја (Велимировића), народ га је већ поштовао, наводи се да је народ долазио, целивао и молио се код тих моштију и да су људи налази лека својим болестима (не могу ово експлицитно да потврдим, јер нити знам те људе, нити знам од чега су боловали...већ како сам прочитао, тако и наводим).
Мада, ако прочиташ оно горе што сам писао, онда постаје јасно да је он постао свет, јер је ушао у заједницу са Богом (а то могу и требају сви да ураде), а не због неких његових посебних особина или чудесних дела (мада таква дела, ако помажу људима, исцељују се од болести, доприносе ширењу мира и љубави, дефинитивно сведоче да дотични (-а) има дар Духа Светога)

Verujem da si se pogresno izrazio ali u ovakvoj konstrukciji to mi je nespojivo sa pravoslavljem... kult jednog coveka unutar vere u Boga.

A sa druge strane, dovoljna je ona jedna njegova recenica (ili par njih) o Hitleru da za mene licno bude diskreditovan. I znam sta sledi, objasnjenje konteksta, razlozi i povodi, zatim argument da je i sam zavrsio u logovru i sve sto sledi... ali cinjenica ostaje da je izneo jedno misljenje a sada je svetac. To je problem kada ljudi odredjuju stvari na koje samo Bog ima pravo.

У праву си и поправићу то у претходној поруци, уместо култ, ставићу поштовање. 

О томе сам дискутовао и са Ливингстонком на теми о Светом владици Николају, а схватање тих делова доста зависи од тога како желиш да схватиш те одломке, јер целина боље говори о деловима, него 1 део о целини. (као када у шуму, коју већином чине четинари, наиђеш на дрво брезе...)
Даље, нико није рекао да је он безгрешан, па само је Бог без греха, а зачкољица је у томе, што већина људи на свете гледа као на безгрешне, савршене личности, а савршен је само Бог.
Светост је дар од Бога и добија се као резултат улажења у слободну заједницу љубави са Њим.

Uvek moram da se ogradjujem: kada bi bio vernik koji je pravoslavac i drzao se bozjeg slova verujem da bi svejedno priupitao nakon tvoje konstatacije sledece - Светост је дар од Богa, ako je tako, otkud pravo bilo kojem ljudskom bicu da uzima bozju ulogu u svoje ruke i nekoga proglasava svecem?

Stavise, dobio je odlikovanje od Hitlera za zasluge,  mislim da je 1934. godina u pitanju.  Cak i da zanemarimo to, ostaju Velimiroviceve knjige i reci,  koje su prepune antisemitizma, evroskepticizma, i apsolutno se ne moze nazvati miroljubivim pravoslavnim vernikom ispunjenim ljubavlju i hriscanskim vrlinama

Sto se tice evroskepticizma, to mi ne smeta ni najmanje... to je sasvim legitiman pogled na svet koji postoji cak i unutar same danasnje EU i tu nista nije sporno, nije EU sveto pismo.

Sto se tice antisemitizma, to je vec druga stvar.

Mada, svako ima pravo na svoje stavove, pa i na one lose. Ne smeta meni on kao takav vec oni koji su ga proglasili svecem... i ne samo njega vec i sve ostale... iz prostog razloga sto je meni apsolutno besmisleno da ljudi mogu da donose odluke koje bi i u odnosu na svete knjige bilo realno da samo bog licno moze doneti.

Овде је тема о Светом владици Николају: http://forum.burek.com/vladika-nikolaj-velimirovic-duhovnik-mucenik-mislilac-i-svetac-t284956.html , а у оквиру ње је и одговорено и на тезе да је био антисемита (само ћу рећи Ела Трифуновић Најхаус), па када све ишчитате, можемо тамо да наставимо дискусију, ако будете имали потребу да нешто додате и да кажете још нешто, што ранији саговорници нису рекли.

Да ли сте прочитали комплетно његово дело или само одломке из којих црпете те ставове?
Али искрено, или јесте или нисте?


за Coolrunnerа

А ево и за тебе једна мала препорука, потражи на нету тему ,,Обожење Светих као икона Царства Божијег'', па ћеш схватити да је канонизација само јавна објава нечега што већ егзистира, односно свечана прокламација светости онога кога је Бог већ прославио.
Нико од људи не може некога да учини свецем, светитељем...већ само да објави оно што је већ Бог учинио...
Не чине људи некога Светим, већ сам Бог.

Ja se osobno ne bi složio da se svecem postaje tako da primimo dar od Boga.Da svakako da je to Božji dar ali kojega mi prihvaćamo u njegovoj punini.To nije automatizam,primimo i gotovo.Ima tisuće svetih ljudi u kršćanstvu ali su oni itekako radili na svojoj svetosti.svi smo pozvani na svetost ali mi "obični" nismo uspjeli u potpunosti se posvetiti Bigu a to znači i ljudima.Za Velimirovića sam čuo ali ne poznam tu osobu dovoljno da bi išta rekao .Samo ako je bilo što rekao protiv brata čovjeka onda je upitna njegova svetost.Naravno ne traži se bezgrešnost ali na prvom mjestu treba biti ljubav za čovjeka .Tu nije važno vrijeme,mjesto ili povijesni kontekst.Sve ovo što sam rekao odnosi se na sve kršćane.

Потпуно се слажем да не постоји аутоматизам.
Па некога могу да крсте као бебу, а да ипак не постане хришћанин, јер дар Божији не делује насилно, присилно на нас, већ се прима само у сарадњи са нашом слободном вољом.
А ако неко не жели тај дар да усвоји у целости, онда ће он и даље бити у њему, али као семе, које ће чекати кишу да би се расцветало (у овом случају пристанак наше воље и жеље да узрастамо са тим даром).