Poglavar Rimokatoličke crkve započeo putovanje po Bliskom istoku
Papa: Neraskidive veze katolika i Jevreja
Autor: N. Vlačo - Beta | Foto:AFP | 09.05.2009. - 08:00 izmena 14:14

Papa Benedikt XVI rekao je danas da svojom posetom Bliskom istoku želi da podseti i na "neraskidive veze" katoličke crkve i jevrejskog naroda.


Poglavar Rimokatoličke crkve je danas, drugog dana posete Bliskom istoku, posetio planinu Nebo, brdo koje nadvisuje dolinu Jordana, sa koga je, prema Bibliji, Mojsije ugledao Obećanu zemlju.
"Neka današnji susret probudi u nama obnovljenu ljubav prema kanonu Svetog pisma i želju da prevaziđemo prepreke na putu pomirenja hrišćana i Jevreja uz međusobno poštovanje i saradnju i u službi mira na koji nas reč Božija sve poziva", rekao je papa i dodao da "drevna tradicija posete svetim mestima" treba da podseti na neraskidive veze između Crkve i jevrejskog naroda".
Papa je podsetio da je Crkva od samih početaka "u ovoj zemlji slavila velike ličnosti patrijaraha i proroka, kao znak jedinstva dva zaveta". On je ranije ovde godine izazvao gnev mnogih Jevreja kada je opozvao ekskomunikaciju ultrakonzervativnog biskupa koji negira holokaust. Crvka ipak nije dozvolila biskupu da nastavi da obavlja svoje dužnosti, a jevrejski lideri smatraju da je papa dao značajan doprinos borbi protiv antsemitizma.
Benedikt XVI je danas posetio i džamiju Al-Husein u Amanu gde će govoriti o potrebi dijaloga hrišćana i muslimana. Papa će se sastati i sa muslimanskim verskim liderima.

Benedikt XVI u nemogućoj mirovnoj misiji
Benedikt XVI, poglavar Rimokatoličke crkve, juče je posetom jordanskoj prestonici Amanu započeo osmodnevnu turneju po Bliskom istoku, koju je pred polazak sam nazvao „hodočašćem mira”. Papa tokom putovanja po Svetoj zemlji treba da poseti palestinski izbeglički kamp u Vitlejemu, gradu za koji se veruje da je mesto rođenja Isusa Hrista, ali i da pokuša da poboljša prilično uzdrmane veze Vatikana sa Izraelom.
Benediktu XVI analitičari ne predviđaju neki poseban uspeh u posredovanju mirnog rešenja sukoba između Palestinaca i Izraelaca, pre svega zbog rezervisanosti jevrejske države prema sadašnjem papi i njegovom neposrednom okruženju, zbog čega je i sama turneja doskora bila dovođena u pitanje. Razlog za nepoverenja Izraela nalazi se pre svega u izjavi kardinala Renata Martina, predsednika Saveta za pravdu i mir Vatikana, koji je početkom januara ove godine u vreme izraelske ofanzive u pojasu Gaze to područje nazvao „velikim koncentracionim kampom”. Istog meseca papa je ukinuo ekskomunikaciju britanskom biskupu Ričardu Vilijamsonu, koji je minimalizovao broj žrtava holokausta, a kasnije je objavljena i želja Vatikana da za sveca proglasi papu Pija XII, za kojeg Izrael smatra da je bio pasivan prema progonu Jevreja za vreme Drugog svetskog rata. Papina oštra osuda svakog oblika antisemitizma koja je usledila delimično je ublažila gnev Izraela.

Patrijarh u strahu zbog papinog govora
Arhiepiskop Fuad Tval, latinski patrijarh Jerusalima, kazao je za izraelski dnevnik „Harec” da ga najviše brine sadržaj govora koji će papa održati tokom turneje. „Ako kaže samo reč protiv muslimana, ja sam u nevolji. Ako kaže samo reč protiv Jevreja, ja sam u nevolji. Na kraju će papa otići u Rim, a ja ću ostati ovde da snosim posledice”, rekao je patrijarh Jerusalima.
Put koji Benedikt XVI prelazi na ovoj turneji urađen je po modelu rute kojom se tokom 2000. godine kretao njegov prethodnik Jovan Pavle Drugi, koji je takođe posetio Jordan, Izrael i palestinske teritorije, uz obilazak ključnih mesta iz Hristovog života opisanih u Bibliji. Benedikt XVI je juče trebalo da poseti mesto Betani na istočnoj obali reke Jordan na kojem je prema Bibliji Jovan Svetitelj krstio Isusa Hrista. Jordanski islamski verski lideri su pred prvi dolazak Benedikta XVI u neku arapsku zemlju izjavljivali da očekuju od pape da se iskreno izvini zbog svog govora iz 2006. u kojem je direktno povezao proroka Muhameda sa propagiranjem nasilja.
„Vlada mora da natera papu da se izvini za to što je uvredio 1,5 milijardi muslimana širom sveta”, kazao je Zaki Bani Ršeid, vođa opozicionog Islamskog akcionog fronta.
Papa je tokom susreta sa kraljem Abdulahom naglasio svoje najdublje poštovanje za islam i dodao da religijske slobode spadaju u osnovna ljudska prava.
U Izraelu će Benedikt XVI obići Memorijalni centar „Jad Vašem” gde treba da se susretne sa grupom preživelih iz holokausta, ali neće otići u muzej tog memorijalnog centra u kojem se nalazi slika pape Pija XII, zbog koje je Vatikan ranije uložio kritike izraelskim vlastima. U potpisu slike stoji da se papa Pije XII nije protivio nacističkom genocidu nad Jevrejima.


Papina poseta Izraelu u atmosferi napetosti
Poseta pape Benedikta XVI, treća poseta jednog pape Svetoj zemlji od nastanka Izraela, dolazi posle perioda zategnutih odnosa između Izraela i Vatikana

KLJUČNI DOGAĐAJI U ODNOSIMA IZRAELA I VATIKANA
1964: Papa Pavle VI, prilikom prve posete jednog pape jevrejskoj državi, nijednom nije upotrebio ime Izrael, budući da ga Vatikan nije priznavao
1965: Drugi vatikanski koncil odbacuje stanovište po kome Jevreji nose kolektivnu krivicu za smrt Isusa Hrista
1986: Jovan Pavle Drugi postaje prvi papa koji je posetio neku sinagogu
1994: Vatikan uspostavlja diplomatske odnose sa Izraelom
1998: Vatikan se izvinjava zbog toga što nije govorio protiv ubijanja Jevreja od strane nacističke Nemačke, ali i brani papu Pija XII koji je vladao za vreme rata od optužbi da je ignorisao holokaust
2000: Papa Jovan Pavle posećuje Izrael i spomenik holokaustu Jad Vašem
2005: Novoizabrani papa Benedikt XVI posećuje sinagogu u Kelnu - poglavar jevrejske zajednice u tom gradu traži od Vatikana da se otvore arhive iz Drugog svetskog rata
2008: Papa Benedikt odaje poštu Piju XII, ali odlaže njegovo proglašenje za sveca
Januar 2009: Izrael kritikuje vatikanskog ministra pravde, Renata Martina, zato što je osudio izraelski napad na Gazu rekavši da se radi o „velikom koncentracionom logoru”
- Papa ukida ekskomunikaciju četvorice biskupa, među kojima je i Ričard Vilijamson (levo), koji je poricao holokaust
Februar: Nemačka kancelarka Angela Merkel poziva papu da jasno kaže da ne toleriše bilo kakvo poricanje holokausta
- Vatikan naređuje Vilijamsonu da se javno odrekne svojih stavova ukoliko želi da bude crkveni velikodostojnik
- Poznati Jevreji širom sveta poručuju Vatikanu da poricanje holokausta „nije stav već zločin”
11. maj: Papina poseta Izraelu koja se naziva „mostom za mir”

Izvor: Blic

Apsolutno, procenat Jevreja koji su osnovali katolicku crkvu je 100%, cak su i ubili Jevreja kojem je Isus rekao
"Na tebi cu sagraditi svoju Crkvu" (naravno to je bila 100% parabola i nije se uopste odnosila na tog Jevreja kojem je to receno), i sagradili "Baziliku svetog Petra".
Isto vazi i za pravoslavnu crkvu, od koje se katolicka crkva odvojila zbog minornih nesuglasica.
Ne postoji Narod na Planeti koji je slicniji Jevrejskom od Srpskog, po istoriji koja mu se desila.

jewPiter

Istorije Srba i Jevreja su do maksimuma različite.

Bili smo u ropstvu kao i ono, napadala su nas Kraljevstva kao i njih, menjane su nam granice kao i njima, dali smo
Mesiju (Nikola Tesla) koji je veci od oba njihova zajedno, mrze nas samo zato sto smo Srbi bas kao i njih,
imamo identicnu situaciju koja je vezana za dolazak Mesije i Gospoda, njih je okupiralo najvece tadasnje
carstvo, a nas danas okupira najvece danasnje.

Jevreji ne vole nikog, nikom oni nisu bliski, a pogotovo ne nama. Jevreji su jedini pravi rasisti na svetu, i oni jedini misle da su iznad svih naroda.

Страшно.

Па како можеш да вршиш генерализацију исказом: Јевреји не воле никог?
Да ли можда воле себе и своје породице и своје пријатеље (невезано за расу, веру, нацију, боју коже, косе, очију...страначку припадност, клуба који подржаваш, облика тела, омиљеног слаткиша...    )?

Колико Јевреја ти лично познајеш?

Познајем жену, која је Јеврејка (то је иначе небитно, јер она је Човек !!!), била је дерматолог на Дечијем одељењу (сада је у пензији), помогла је сваком коме је могла, та жена воли људе, она је срце које хода, а њена доброта се излива на свакога коме је могла да помогне, било речима, било делима, било емоцијама...а имам част да је таква личност пријатељ моје породице.

Вероватно младост и предрасуде говоре из тебе.

Људи добре воље, постоје у свим нацијама или расама или погледима на свет...
Само их потражи и уверићеш се...

Ima dobrih jevreja, ali su to oni koji imaju srecu da nisu u zajednici vec izolovani pojedinci. Mozda ja generalizujem na osnovu malog uzorka (koji i nije bas mali), ali dok sam radio u USA susreo sam se sa mnogo jevreja i nemam lepe uspomene (pricam o onima koji se drze jevrejske zajednice, a samim tim, neminovno, drze se i strogo religije)... dodirnes im li slucajno ruku prilikom neke usluge/transakcije odmah pre tobom (kao da te nema) prave facu gadjenja a zatim odmah preu ruke kao da si sugav. Slicno je i sa hranom, donose u hotel svoju da im se sprema. Na Sabat te cimaju da im otvoris vrata posto ne smeju da se zezaju sa magnetnim karticama, potpisujes za njih racun za kreditnu posto ne smeju da se uhvate za olovku... ali ih to ne sprecava da se ceo dan oblokavaju alkoholnim koktelima i brckaju u bazenu.

I naravno, svaki pripadnik religije koja dovodi u ravan nejevreja sa svinjom za mene nije preterano dostojan postovanja... a dodatan razlog jeste sto je onima koji jesu vernici (a minimalan procenat nije) Tora vaznija od samim zakona drzave i slepo je slede u svemu... a to onda mnogo govori da li oni nas stvarno i dozivljavaju kao svinje, u skladu sa tim verovanjem.

A opet, mozda samo generalizujem, 100-njak jevreja i nije neki uzorak. 

Па и сам кажеш да их ниси баш много упознао (100 - нак), а сложићеш се да то и није баш довољно да упознаш карактер и особине неког народа (ако о тако нечему можемо да говоримо, јер доста је клизаво када особине појединаца покушавамо да пројектујемо на целе народе)

Мислим да су генерализације саме по себи опасне, јер довољно је и да постоји пар изузетака, па је то већ доказ да је уопштавање било лоше. (да не спомињем генерализације којима су нас западњаци чашћавали последњих година, јер када се тога сетим, тог најужаснијег оцрњивања, одмах ми дође да...)


Имам једно питањце (ово је тотални офф, па се свима извињавам), да ли сматраш да заједница има одлучујући утицај на развој појединца?
Ако ову твоју реченицу издвојим од осталог дела поруке, стичем тај утисак...

Kod jevreja apsolutno ima. A 100-njak kao mali borj jeste ironija, pa koliko da ih upoznam? Jedini jevrejin koji nije bio kao ostalih 100 je upravo onaj koji nije vernik ali smatra sebe Izraelo-amerikancem (kakva konstrukcija  ).

Да постоји један део јеврејског популуса (претежно из света високе политике и финансија,па и једног мањег дела појединих религиозних заједница које постоје код Јевреја) који јесте,најблаже речено,веома чудно расположен према другима (ко год они били!),јесте факат! Међутим,генерализација сваке врсте,па и ова,јесте крајње опасна и засигурно води у странпутицу и стварање погрешне представе приликом разговора,оцењивања и покушаја дефинисања како те етничко-религиозне заједнице(она то и јесте...етничко-религозна заједница!),тако и било кога другог.Моје мишљење.