Stara sto puta ispričana priča o Balkanu na kome se na malim prostoru mešaju vere i civilizacije. To je zaista tačno, ali ono što se gubi iz vida je suštinska perifernost Balkana u duhovnom smislu. Sve te vere i civilizacije svoje prave centre imaju van Balkana i u tim centrima pokazuju svoju lepotu, celovitost i pun smisao. Ovde na Balkanu je svaka od tih vera prisutna periferno sa osiromašenim sadržajem ali sa ambicijom da dominira i eventualno se proširi. Početna osromašenost statusom periferije se pojačava faktorom sukoba, pa je rušenje tuđeg postalo bitnije nego gradnja svog. Mali balkanski narodi koji su u rasnogenetskom smislu podudarni se sukobljavaju u ume nečega što realno slabo poznaju, ali im to ni malo ne smeta da budu fanatizovani mnogo više nego njihovi vernici u jakim i stabilnim sredinama. Odlazak u zemlju centra svoje vere (ili ideologije) čoveka sa Balkana dodatno uzdrma u stavovima, jer tamo pronađe ljude koji su od njega različiti (latini, germani, rusi, orijentalci, amerikanci...) pa se umesto učenja i prosvećenja dodatno učauri i dodatno veže za pasivnost zavičaja. Takvi kad se vrate u svoj zavičaj nisu učitelji i prosvetitelji već naprotiv, dodatno produbljuju kavge i podele, s time što im se dodatno veruje kao visokoučenima. Tako se uvde kroz vekove razvio sistem vezivanja za strance, ali to vezivanje nije iskreno već sa ciljem da se vlastita pozicija ojača. Taj sistem lokalnih četovođa sprečava da se na ovim prostorima formira krupnija državna forma racionalna po funkcijama, jeftina po troškovima i tolerantna prema razlikama. Opet malene državice koje su non'stop u krizi jer ne mogu da se održe u lančanim sukobima četovođa, iznutra i spolja. Ono što možda ohrabruje je činjenica da nas stranci prepoznaju kao rasnoduhovni tip čoveka, tj oni vide zajednički identitet Balkanaca koji mi sami ne uočavamo. Stvaranje minimuma tolerancije koji eto nije zasnovan na veri, ideologiji ili državi već na realnoj poudarnosti gena. Da to ne bude propalo bratstvo i jedinstvo, ali da se barem nekako okonča beskrajni rat malih četovođa.

Sindrom malih naroda i malih dusha (i umova)  - stalno moraju da dizu prasinu ne bili sami sebi dokazali sopstveno postojanje i svrhu za isto.

Balkan je kolevka ljudske Civilizacije, zato sto se rec/jezik pojavio prvo na Balkanu.
Sa Balkana je najveci mozak koji se ikada kod coveka pojavio, i imao je ime Nikola Tesla.
Balkan nikad nije bio inicijator ratova, nego su mu ratovi uvek nametani sa strane.
Vere su Balkanu nametnute, posto ni jedna nije na Balkanu stvorena.
Ti koji takve stvari (neistine) govoris o Balkanu ne volis Balkan. Da ne kazem Srbiju.
Zasto meni englez treba da pise istoriju, zato sto je pljackao po celom svetu, pa sada ima najvise para kojim
misli da moze sve da kontrolise ?
Mi smo "periferija" zato sto nismo hteli da druge narode pljackamo, da bi bili u centru paznje zbog novca ?
Koja je vera nekog prosvetlila ?

Kao odgovor citiracu dve recenice (van konteksta) iz filma koga danas pogledah (Traitor)

A- ...and then I would be always pulled into a street fight.

B- No, man, no one can be "pulled" into a street fight......

Drugim recima - za borbu, nasilje i rat uvek je potrebno dvoje - nikome se ne moze nametnuti rat. Cela percepcija takvog razmisljanja koje postoji na Balkanu upravo pokazuje i dokazuje ono sto sam rekao. Sindrom zrtve je svojstven samo onima koji ne umeju da ustanu posle poraza - a to su ljudi (narodi) koji nikada ne umeju da prihvate poraz kao pocetak necega novog nego zive u sopstvenoj traumi i prozivljavaju je hiljadama godina nikada ne naucivsis nista iz nje i nikada se ne pomerivshi ni milimetar dalje od trenutka poraza. Razlog toga je strah od sopstvenog nestajanja jer dolazi do identifikacije sa sopstvenom traumom i bizarne jednakosti izmedju napustanja traume i sopstvenog imaginarnog nestajanja.

A sve ovo govorim ne iz mrznje nego iz najdublje ljubavi i postovanja za Balkan i Srbiju i narode koji tu zive.

To je samo film i ta izjava nema nikakve veze sa realnoscu. Neko mora da zapocne nesto.
Srbi nikada nisu zapoceli rat, nego su uvek bili napadnuti i primorani na odbranu da ne bi bili istrebljeni.
Ti ne postujes cinjenicu da je Srbiji sve nametnuto, nego iznosis neistinu da Srbi snose istu odgovornost za rat kao oni sto su taj rat osmislili i zapoceli.
U svakom normalnom krivicnom zakonu se gleda ko je borbu zapoceo, a ko je bio primoran da se brani, i taj koji je bio primoran da se brani biva oslobodjen svih optuzbi sve i da je ubio napadaca.
Ubistvo u samoodbrani se ne racuna kao ubistvo. 

Љубав према народу или отаџбини не треба да нас скрене са пута истине.
Србија јесте започела бар 1 рат, на пример са Бугарском 1885. године, а који се завршио поразом.

Да ли ово говори да си изнео неистину или да не познајеш историју сопственог народа?

" Početkom 1885. godine odnosi Srbije i Bugarske nisu bili dobri. Opterećivale su ih kako trajne suprotnosti interesa (Makedonija i druge teritorije), tako i tekući problemi – izbegličko pitanje (mnogi učesnici Timočke bune iz 1883, na čelu sa Nikolom Pašićem, našli su utočište u Bugarskoj) i problem bregovske karaule. Još u proleće 1884. godine Srbija i Bugarska došle su u oštar sukob, gotovo na ivicu rata, zbog zauzeća srpske karaule kod Bregova od strane bugarske vojske. "

Nisam ekspert za istoriju, niti me preterano zanima.
Da li je Srbija napala Bugarsku iz cista mira, ili da spreci Bugarsku ekspanziju ?

Историјска је чињеница да смо ми напали Бугарску и то у првом реду због уједињења Бугарске и Румелије (има о томе опширно код Ћоровића) која је овим чином постало 2 пута већа од нас и то би могло да угрози наше интересе у долини Вардара (не заборави да су Турци још ту, полумртви, али још су ту).

Спор око имања кнеза Милоша код Брегова 1884. године јесте био велики, али  не толико велики да доведе до рата.
Узрок је у спајању Румелије са Бугарском, а повод за рат је увек само иницијална каписла за реализацију идеје која већ постоји, а идеја о нападу на Бугарску је одавно колала мислима краља Милана...

Дакле, ми смо почели рат и праведно је што смо га изгубили, да је било више мудрости, па да нисмо ратовали са Бугарима, већ да смо још раније направили балкански савез и протерали Турке са ових простора (као што је покушао кнез Михаило Обреновић)

tema je Balkan samo kod nekih to znači Srbija i tu su i nastajali problemi zbog takvog svaćanja.

Pa? Vi se ionako uvredite kada vas neko locira na Balkanu i nazove balkancima... ali, da ne zalazimo u politiku, pored postojeceg dela za to.