Иконоборство је верски покрет против икона, фрески, кипова, реликвија и других визуелних представа и верских објеката у оквиру сопствене религије. Током историје се углавном јављао у јудаизму, хришћанству и исламу. Иконоборци најчешће сматрају да је клањање иконама идолопоклонство.

У источном хришћанству се иконоборство јавило у 6. и 7. веку, да би током једног периода у 8. веку постао државном политиком Византије. На Седмом Васељенском Сабору 787. године у Никеји иконоборство осуђено као јерес, а иконе су поново уведене као предмет поштовања. Током хришћанске реформације у 16. веку у Европи, поново се јавио покрет иконоборства међу протестантима који су иништавали верске слике и објекте.

У сунитском исламу је забрањено представљање светих ликова Божјих посланика. Стога се у исламским богомољама од ликовних украса углавном налазе орнаменти и арабеске.

Иконоборци су са зидова Аја Ирине у Цариграду скинули фреске и насликали само крст.

Многи хришћански верници су обожавали иконе и кипове, љубећи и молећи испред њих, верујући како ће им молитве бити делотворне – што су неки тумачили као наставак паганског идолопоклонства. Тако долази до великих размирица између иконобораца (противници икона) и иконофила (присталице икона), што је кулминирало 726. године забраном употребе икона од стране византијског цара Лава III (717-741), који издаје серију едиката против клањања иконама (726-729). Цариградски патријарх Герман I је дао оставку на место патријарха, јер није могао да потпише тај декрет о иконама. Цар Лав III га је заменио патријархом Анастазијем, који је био царев истомишљеник. То је било време катастрофалних сукоба, уништавања мозаика и фресака, девастације самостана и прогона свештеника и иконофила. Византијско царство се тада бранило од напада исламских народа, па је иконоборство било и политичко питање, повезано са исламском забраном приказивања светих ликова.
Ислам забрањује представе ликова Божјих посланика (на слици Исус и апостоли).

Цар Константин V Копроним је у фебруару 754. сазвао иконоборски сабор у Цариграду, на коме су присуствовали само иконоборачки епископи. Сабор је осудио иконе као идолопоклонство и избрао новога патријарха, који је био противник икона. Након тога је уследила је обимна акција уклањања слика са зидова црквава и чистка двора и администрација од иконодула, тј. поборника икона. Пошто су манастири били посебно везани за иконе, Константин је циљао на манастире вршећи велику репресију на манастирима. Отимао је манастирску имовину у корист државе или војске, присиљавао је монахе да се жене. Многи монаси су због тога побегли у јужну Италију и Сицилију. До краја Константинове власти иконоборство је ишло до тога ступња да су проглашавали јеретичким реликвије и молитве свецима.

На Седмом Васељенском Сабору, одржан током септембра и октобра 787. године у Никеји, иконе су поново уведене као предмет поштовања.Став изнесен на Сабору је био да треба правити разлику између обожавања, које је усмерено Богу, и поштовања које је усмерено према Свецима.

Византијски цар Лав V Јерменин (813-820) поново започиње, под утицајем ислама, кампању против култа икона у хришћанству; ово гоњење познато је под именом иконоклазам (рушење икона).

Византијска царица Теодора је сазвала сабор у Цариграду где је коначно решено поштовање икона. Да би се обележило обнављање поштовања култа икона и крај иконоборачког гоњења, установила је 11. марта 842. године празник православља, који се данас прославља прве недеље великога поста, кад се прави "ход" односно црквена литија са св иконама.

Из Википедије, слободне енциклопедије

_________________________________


Какав је ваш став према иконоборцима ? За мене су они фанатички варвари. Сличним онима који су клиновима и чекићима уништавали данас непроцјењиве кипове и рељефе египатских богова.

Какав је ваш став према иконама. Треба ли их баталити или морају бити саставнио дио вјере ?.... 

Bozija je Volja da se ljudi klanjaju ikonama, Bozija je Volja da ima ljudi koji su protiv klanjanja ikonama.
Zakon koji kaze da ce umreti svako ko se klanja bilo kakvoj formi koja predstavlja nesto cemu se covek klanja, pa makar covek verovao da se klanja Bogu, je dat Jevrejima, i kao sto mozemo videti po grobljima onih koji se klanjaju
necemu, taj Zakon funkcionise.
Zakon je kristalno jasan, jasniji ne moze biti , " Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje.
Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene; "
Ljudi se klanjaju i sluze ikonama zato sto je Gospod tako hteo, Isaija 6:9-10

U Americi postoji izreka, "Mozes konja da dovedes do jezera, ali nemozes da ga nateras da pije vodu.", ljudi mogu imati jasno objasnjenje da je nagrada za klanjanje ikonama - smrt, ali ne mogu to da shvate, pa se i dalje klanjaju ikonama.
Ne shvatam zasto bi to neko trebao da pokusava da zaustavi, posto je onda to upozoravanje protiv Bozije Volje.
Sloboda religije daje coveku mogucnost da se klanja kome hoce, da pali svece, da izvodi rituale i ceremonije, samo zato sto je Gospod tako zeleo.

jewpiter

Мене занима шта је то ИДОЛ ?

Зашто се у старом завјету тако изричито налаже борба против идолопоклонства ?

Idol je oblik ili simbol necega sto se obozava/cemu se covek klanja.
Krst koji predstavlja mesto gde je neko umro, kojem se neki klanjaju, predstavlja Idolopoklonstvo.
Stari zavet je pokusaj da se coveku koji je bio potpuno izgubljen u lazima koje su reci donele, objasni istina
njegovog postojanja.
Stari Zavet nije objasnjenje zasto i kako covek zivi, nego kako i zasto ljudi umiru, plus kako i zasto neki ljudi
nece umreti.
I nije bitno kada su se rodili oni koji su pokusavali to da shvate, bitno je kada ce to shvatiti oni koji su danas zivi.

Idol je neko ili nešto što ti u svojim mislima (i emocijama) doživljavaš kao božanstvo.

Npr. ako misliš da se Bogu ne možeš moliti na mestima gde ikone nema ili ako osećaš da
Bog 'ne čuje' molitve Njemu upućene bez 'prisustva' ikone - onda si ti idolopoklonik.
Jer idolopoklonstvo je pokušaj unutrašnjeg doživljaja (i moguća spoljašnja praksa) = ograničavanja
Neoraničenog Boga.
(Verujem da ti ovo nisi i ovo je samo primer.)

I obrnuto je takodje idolopoklonstvo. Ako ne možeš da se Bogu moliš kada je u tvojoj blizini ikona,
zbog verovanja da to ne smeš - i to je pokušaj ograničavanja Boga Svemogućeg.
Jer molitva Bogu nije naš .. 'trud' ili 'uspeh' već glas Duha Svetoga u nama i iz nas.

Ovo je samo primer kako neko tako jednostavnu rec moze da izvrne i pokvari njen smisao.
Idolopoklonstvo je klanjanje nekom idolu, pa makar taj idol predstavljao Boga.
Da li reci mogu da budu prostije od ovih reci ?!?! ;
" Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje. "

Da li neko moze da mi objasni koja religija ne praktikuje idolopoklonstvo ?
U kojoj se religiji vernici ne klanjaju necemu ?

Kakve veze ima 'molitva' sa Svetim Duhom (Bozijom Voljom), kada je Bog stvorio one koji se ne mole ? ?

Da, formalno gledano, idol je isto što i religiozni ... kip.
Ja sam primetio ljude koji su idolopoklonici a da kip nemaju.
Da, formalno gledano i otrgnuto od konteksta - idol je delo ljudskih ruku u dve ili tri dimenzije.
Ako se pogleda ceo 'spisak' takozvanih Deset zapovesti od "Ja Jesam Bog tvoj" pa preko "Ne poželi..."
do Hristovog "Ko pogleda tudju ženu sa željom u srcu..." - dobije se kako se čovek idolopoklonik oseća i razmišlja.
Iz mog iskustva - hrišćanstvo pravoslavno je verovanje u Boga Sveprisutnoga, što isključuje
imanje idola. A kada i naidjem na pravoslavnog vernika koji nehotice greši po ovom pitanju,
razgovaram sa čovekom o njegovoj Bogom-danoj slobodi koju mu je obezbedio Vaskrsli Hristos.
To je dobro pitanje. Ti jesi u pravu - neki se klanjaju nečemu a neki ispred nečega.
Iz moga isksutva ja mogu (mada i ne moram) da praktikujem molitveno priklanjanje kolena
u hramu ili kod kuće. A i to bez obzira da li se negde oko mene ili predamnom nalazi na primer ikona.
Istina je da je Bog - Stvoritelj svakog čoveka, i da je svaki čovek stvoren kao ikona Božija.
Molitve Bogu nisu naš 'uspeh' već Glas Duha Svetoga u nama.
Jer ako ja znam sam po sebi šta i kako Bogu da se molim, ne treba mi Božija pomoć onda.
"Duh pomaže našoj slabosti; jer mi ne znamo za šta treba da se molimo - kako priliči,
ali sam Duh posreduje za nas uzdisajima koji se ne mogu iskazati."

Просте су ријечи али им је смисао широк. Намеће се само по себи питање зашто идол смета Бог па га забрањује ?

А ту је још и питање да ли ИДОЛ постоји и изван религијских заједница  ?

Ne znam sta znaci 'formalno gledano' znam sta pise, i to sto pise ne moze da bude jasnije. Voleti Boga i klanjati mu se su dve potpuno razlicite stvari. Bog nigde ne zahteva da mu se neko klanja, posto je to nemoguce.
U principu ne zahteva ni da ga neko voli, posto je to osnova za vecan zivot, a vecan zivot niko ne moze da zaradi/zasluzi.
Ne znam da li postoji religija koja ima vise idola/ikona kojima se ljudi klanjaju od Pravoslavlja ?
Sloboda ne postoji, niti Hrist nesto radi sam, Hrist radi ono sto mu je Gospod dao da radi.
Hrist nema Volju, Volja pripada Gospodu, a ne Sinu. To sto je on uprostio Zapovesti i preveo ih u "Voli ovo" iz "Ne ovo" apsolutno ne menja znacenje originalnih Zapovesti.
Sveti Duh nema apsolutno nikakve veze sa molitvom, molitva nema nikakve veze sa Gospodom, ali to nije ovde tema, ovde je tema idolopoklonstvo.
Molitva nekom i klanjanje nekom nisu iste stvari. Za molitvu je potrebno klanjanje, a za klanjanje nije potrebna molitva. Ljudi se klanjaju novcu, ali mu se ne mole.
Slobodno ti nastavi da se molis i da se klanjas, ako ti to prija, covek i treba da radi sve sto mu prija.
Imas potpuno pogresno shvatanje Zapovesti, ne moze Gospod da zabrani ono sto je kreirao, nego sa
10 Zapovesti obavestava coveka zasto ga je ubio, posto ne bi smeo da ubije nikoga ko je postovao
10 Zapovesti, a takav covek nikad nije postojao.
Smisao reci obuhvata tacno sve ono sto je covek izmislio i cemu se klanja, iz bilo koje dimenzije (posto je spomenuto 'nebo', a tu se naravno ne misli na oblake)
Naravno da postoji Idol izvan religijskih zajednica, kao sto je neko vec spomenuo Zdravka Colica kao primer.
"Peace" ili hippy simbol je 'idol' kome se mnogi klanjaju i mnogi drugi